POGLED KOJI OSTAVLJA BEZ DAHA! K1info vas vodi do Vrdničke kule, a evo zašto je prvi istorijski dragulj (FOTO/VIDEO)

Za Vrdnik, naselje koje nalazi se u opštini Irig, u Sremskom okrugu, na južnoj strani Fruške gore, kažu da je pravi odmor za dušu i telo. Banja koja sa toliko zelenila može za kratko vreme da uništi sav stres nakupljen gradskim životom. Bar tako kažu. Relativno je blizu za sve one koji žive u okolini Beograda i potrebno im je nekih sat vremena lagane vožnje. 

Tu je i ta čuvena Vrdnička kula, podignuta na temeljima iz rimskog doba krajem 3. veka n.e., pa kako to ne videti.

Međutim, kada sam pre nekih 15 godina prvi put otišla u Vrdnik, ispostavilo se da je to pravo turističko mesto. Iako je bio septembar mesec, prohladan i kišovit turista nikako nije manjkalo. To je rušilo moju zamisao o mestu bez buke i gradske vreve.

Šta se sve može videti u Vrdniku?

Uprkos tome što je veoma mali, Vrdnik ima dosta značajnih zanimljivosti koje svakako vredi obići. Bazen sa termalnom vodom, manastir Vrdnik Ravanica iz 16. veka, stari rudnik mrkog uglja, koji je bio aktivan od 1804. do1968. godine, sa starom termoelektranom koja je radila od početka 20. veka, pa do 1954. godine, a uništena je 1998. godine. Tu je i srpska pravoslavna crkva Rođenja Svetog Jovana Krstitelja iz 1777. godine, kuća u kojoj je živela Milica Stojadinović, Murgin Točak, izvor lekovite vode.

Ali, moj cilj te davne jeseni bio je popeti se do Vrdničke kule koja se nalazi na 400 metara nadmorske visine, a sa koje se pruža kako kažu pogled na ceo Vrdnik, Sremski Mitrovicu i Rumu. Iako to i nije neka visina, ispostavilo se da za mene postoje brojne prepreke.

Iz centra Vrdnika išla sam asfalnim putem uzbrdo prema Nacionalnom parku Fruška gora, pa onda presekla kroz šumu. Puteljak neki uski, a kako je padala kiša još i blatnjav. Što sam se dublje, a i više pela kroz šumu pogled ka dole bio mi je sve jeziviji. Strmine gotovo kao prave provalije. Oko mene deca srećna trče, a ja besna, starke mi sve vreme proklizavaju, a gravitacija vuče dole. Onog momenta kada je put postao širok svega 15 centimetara shvatila sam jako bitnu stvar. Od tog lepog pogleda sa Vrdničke kule, važniji mi je nepolomljen kuk, butna ili neka druga kost.

Ne vredi, ne mogu uzbrdo po blatu.

Fruška gora part 2

Iako sam se zarekla da za mene planina nije, evo me ponovo u Vrdniku, nekih petnaestak godina kasnije. Računam da je šumski put sada suv i bez blata, pa ću opet na kulu.

Ovog puta sam se do staze znanja odakle počinje uspon odvezla kolima. Gospođa, da se ne zamorim mnogo, a i nema se više kondicije kao nekada. Doduše, kila sada ima na pretek. 

Na moje iznenađenje, nisam se samo ja promenila za sve ove godine, promenila se i šuma. Dobila je novu široku stazu nasutu piljevinom za lakše hodanje. Tu si i ostaci neke gondole, verovatno postavljene, a nikada završene do kraja.

Šetnja kroz šumu mi je sada bila pravo zadovoljstvo sve do momenta dok nisam uz stazu ugledala crnu zmiju. Dugu bar dva metra, ili se meni tako činilo.

K1info/Anica Ninković

Sreća Google je uvek tu, i kako kaže smuk nije otrovnica, međutim, gmižu i po granama, bar sam tako videla na fotografijama. Iako mi šetnja uzbrdo predstavlja napor, sada već trčim mahnito u želji da što pre izađem na čistinu. Ježim se od pomisli da mi neka padne sa grane za vrat. 

- Pazite, dole je velika zmija - upozoravam izbezumljena majku sa troje male dece koja mi dolazi u susret,  a oni kao da sam im rekla da se dole deli sladoled.

- Jeeee idemo kod zmije - poskakaše presrećna deca, a samo sam ja izgleda preplašena.

I posle još nekih 200 metara hoda sa srcem u petama, našla sam se ispred Vrdničke kule. Ali, oduševljena nisam bila, možda zbog pretrpljenog straha. Možda i zbog toga što je kula zarasla u šiblje delovala totalno neodržavano. Šteta, ipak ova kula ima istorijski značaj.

Ali, pogled sa nje zaista ostavlja bez daha.

Odakle kula usred Fruške gore?

Vrdnička kula koja se na mađarskom još zove Rednak ili Rednuk je deo nekadašnjeg utvrđenog grada Vrdnika. Nalazi se 15 km južno od Novog Sada na Fruškoj gori. U istorijskim izvorima se prvo put pominje 1315. godine, a danas predstavlja spomenik kulture od velikog značaja.

Nekada tvrđeni grad je imao izduženu polukružnu osnovu sa ulaznom kapijom na istočnom delu bedema. Uz kapiju se nalazila ulazna kula, iznutra pravougaone, a spolja zaobljene osnove. Na sačuvanom delu južnog zidnog platna i danas se vide ojačanja ili kontrafori.

Branič-kula još uvek dominira utvrđenjem , takođe je izdužene polukružne osnove. Pre Drugog svetskog rata ispred ulazne kule vršena su iskopavanja, a otkriveni su zidovi koji su opasivali podgrađe.

U toku istraživanja samog lokaliteta, otkriveni su predmeti iz doba rimske tetrarhije i cara Proba (276-282) koji je upravljao delom Rimskog carstva iz Sirmijuma, što ukazuje da je prvobitno utvrđenje na ovom mestu podignuto još u njegovo doba kao osmatračnica ili predstraža samom Sirmijumu (Sremska Mitrovica).

O izgledu i prošlosti Vrdnika ne raspolaže se preciznijim podacima, jer do sada nisu vršena nikakva istraživanja ni arheološka, ni arhitektonska ili istorijska. Uprkos tome napravljena je geodetska podloga utvrđenja.

Od grada je danas ostala samo Donžon kula sa nešto malo bedema i ruševinom jedne kule. 

Bonus video:

 

Ostavite komentar