U MALINJAKU SE NE BERU SAMO PLODOVI, VEĆ I NADA DA SELO IMA BUDUĆNOST Porodica Nešić iz Bogatića
podeli vest:
U malinjaku se ovih dana ne beru samo plodovi, već i nada da će trud proizvođača konačno biti vrednovan. Počela je berba maline, a među prvima koji su ušli u svoje zasade su Nešići iz Bogatića, porodica koja decenijama živi od ovog voća. Iako je početna otkupna cena oko 450 dinara za kilogram i trenutno nema problema sa plasmanom, malinari dobro znaju da budućnost „crvenog zlata“ ne zavisi samo od tržišta, već i od toga ko će sutra ostati da ga bere i proizvodi.
Mirjana Čvoric Gubelić
Prvi ovogodišnji rod malinari prodaju u proseku za oko 450 dinara po kilogramu. Sa otkupom za sada nema problema, a Nešići iz Bogatića, kod kojih je uzgoj maline porodična tradicija, kažu da je trenutna cena zadovoljavajuća, iako su troškovi proizvodnje i berbe iz godine u godinu sve veći.
„Ne može se reći da je cena loša, ali je mogla biti i bolja s obzirom na troškove proizvodnje. Samo berba košta od 120 do 130 dinara po kilogramu. U ariljskom i ivanjičkom kraju dnevnice berača idu i do 6.000 dinara, uz plaćen smeštaj i hranu. Kod nas je situacija nešto povoljnija, ali je sve manje mladih koji žele da rade ovaj posao. Najčešće dođu poneki student ili srednjoškolac da zaradi za džeparac“, priča Milenko Nešić iz Bogatića.
OD „CRVENOG ZLATA“ DO BORBE ZA OPSTANAK
Malina se u Srbiji intenzivnije gaji još od sredine 20. veka, a pravi procvat doživljava sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Zahvaljujući povoljnoj klimi i kvalitetu ploda, Srbija je decenijama važila za jednog od vodećih svetskih proizvođača i izvoznika maline.
Najveći proizvođački centri tradicionalno su Arilje, Ivanjica, Priboj, Bajina Bašta i Užice, ali se zasadi nalaze i u Mačvi, Podrinju i drugim delovima Srbije.
Nekada se pod malinom nalazilo više od 25.000 hektara, dok su poslednjih godina mnogi proizvođači smanjili proizvodnju zbog visokih troškova i nestabilnog tržišta. Ipak, Srbija i dalje ostaje među najznačajnijim izvoznicima ovog voća u Evropi.
Srpska malina najčešće završava na tržištima Nemačke, Francuske, Belgije, Holandije, Austrije i skandinavskih zemalja, uglavnom kao zamrznuto voće vrhunskog kvaliteta.
Najzastupljenije sorte su vilamet, koja je decenijama bila simbol srpskog malinarstva, zatim miker, kao i novije sorte poput enrosadire, kvanze i polke, koje proizvođači sve češće biraju zbog prinosa i otpornosti.
Iako malina prirodno više voli brdovite predele zapadne Srbije, prednost njenog gajenja u Mačvi je dostupnost vode. Zahvaljujući navodnjavanju, proizvođači u ovom kraju uspevaju da očuvaju kvalitet ploda i obezbede stabilnu proizvodnju čak i tokom sušnih perioda.
Mirjana Čvoric Gubelić
„Kvalitet je ove godine dobar, ali je rod kod mene nešto slabiji nego lane. Verujem da je tako i kod većine proizvođača. Danas više nemamo prinose kakvi su nekada bili. Nekada se govorilo o dvadeset tona po hektaru, a sada je i četiri ili pet tona dobar rezultat. Nema više pravih zima, a malina voli dugu i hladnu zimu da bi bila bujnija i zdravija“, objašnjava Nešić.
KAD JE MALINA HRANILA CELA SELA
Nije bilo mnogo kultura koje su toliko promenile život u zapadnoj Srbiji kao malina. Zahvaljujući njoj građene su kuće, školovana deca i ostajalo se na selu. Zato su je ljudi prozvali „crvenim zlatom“.
Od Arilja i Ivanjice do Podrinja i Mačve, malina je decenijama bila oslonac hiljada porodica. Danas je taj put teži nego nekada. Troškovi rastu, radnika je sve manje, a mnogi zasadi su iskrčeni. Ipak, srpska malina i dalje važi za jednu od najkvalitetnijih u svetu i nalazi put do trpeza širom Evrope.
Zato berba maline nije samo poljoprivredni posao. Za mnoga domaćinstva ona je i dalje borba da selo ostane živo.
Mirjana Čvoric Gubelić
Iako je pod malinom danas nešto više površina nego prethodne godine, Milenko Nešić ne veruje da će ovo voće uskoro povratiti značaj koji je nekada imalo u srpskoj poljoprivredi.
„Vremena su se promenila. Ljudi su danas zaposleni i ne žele više da se bave ovim poslom. Ko može da zaradi na drugom mestu, neće doći da bere malinu po velikoj vrućini. Upravo je nedostatak radne snage jedan od najvećih problema sa kojima se suočavamo“, kaže Nešić.
Ipak, uprkos brojnim izazovima, ovogodišnja berba donela je i razloge za optimizam. Srpska malina i dalje ima sigurno tržište, a njen prepoznatljiv kvalitet ostaje glavni adut domaćih proizvođača u borbi za mesto na svetskom tržištu.
BONUS VIDEO:
Ostavite komentar