POCERINA ZAMIRISALA NA JAGODE Na njivama i mladi i penzioneri, dnevnica do 5.000 dinara

Šabački kraj godinama važi za jedno od najvećih područja pod jagodom u Srbiji, sa proizvodnjom koja se prostire na čak 1.500 hektara. Ovih dana u Pocerini je berba u punom jeku, a njive su pune sezonskih radnika. Među beračima su i mladi i stariji, jer kada stigne rod, najvažnije je da se plodovi oberu na vreme. Za mnoge je ovo dodatna zarada, a za vredne domaćine poput braće Gligorić – način života i borba da ostanu na svojoj zemlji.

MIRJANA ČVORIĆ GUBELJIĆ

Njive u Pocerini ovih dana pune su sezonskih radnika, jer je jagoda, po kojoj je ovaj kraj poznat širom Srbije, stigla za berbu. Ovde niko ne pita za godine – važno je samo da se plodovi oberu na vreme, pa među beračima ima i mladih, ali i onih koji su već zakoračili u sedmu deceniju života.

– Kad imaš stres, ne možeš ni da radiš kako treba. Ja mislim da idem u dnevnicu otkad sam postala punoletna. Tako je, kad moraš – moraš – kaže Cveta Barić.

Neki rade jer moraju, a neki jer to žele, poput porodice Radosavljević iz Loznice, čiji članovi svake sezone zajedno odlaze u berbu voća.

MIRJANA ČVORIĆ GUBELJIĆ

– Može lepo da se zaradi. Potrošićemo na izlazak, druženje i slično. Meni ovo nije teško, čak mi se i sviđa – priča Leonardo Radosavljević.

Tako razmišlja i njegova sestra.

– Imam sedamnaest i po godina, a već devet godina berem jagode – kaže Jelena Radosavljević.

Dnevnica se kreće oko 5.000 dinara, a uz razgovor, druženje i muziku vreme brzo prolazi.

– Družimo se, pričamo, pustimo muziku i onda sve ide lakše. Dan brzo prođe – dodaju berači.

Tako je svakog proleća i na imanju Gligorića. Braća Vuk i Uroš odlučili su da ostanu na svojoj zemlji, gde su na jednom hektaru zasadili jagode. Vredni i čestiti, ne žale se ni kada rod podbaci, ni kada je cena niža od očekivane.

MIRJANA ČVORIĆ GUBELJIĆ

– Ove godine rod je bolji nego prethodnih. Imamo oko sedam i po kilometara dužnih ili oko hektar površine. Kvalitet je dobar i generalno smo zadovoljni, pa nastavljamo da radimo i dalje – kaže Vuk Gligorić.

Na početku sezone kilogram su prodavali za 200 dinara, dok je sada cena oko 160. Zahvaljujući kvalitetu, koji je rezultat rada, truda i posvećenosti, jagoda sa njihovog imanja završava i na inostranom tržištu.

MIRJANA ČVORIĆ GUBELJIĆ

– Cena bi mogla da bude malo veća. Nekih 200 dinara je minimum sa kojim bismo bili zadovoljni i gde bi računica bila prava – da možemo da uložimo u nov zasad, pokrijemo troškove i da ostane za život – objašnjava Vuk.

Uprkos svim izazovima, ova mlada braća ostaju u Varni, mestu u kom su rođeni i gde su živeli njihovi preci.

– Na selu mi je lepše. Imam svoj prostor, čist vazduh i mir. Deci je ovde lepše, imaju dvorište i slobodu. A važno mi je i to što sam svoj gazda, što nemam nadređenog – kaže mlađi od braće Gligorić.

A najviše im znači trenutak kada ubiraju plodove svog rada, svesni da im zemlja vraća onoliko koliko su joj dali.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar