OD DONDURME DO KOŠAVE Priče sa Kalemegdana koje otkrivaju šta smo nasledili od Turaka

Ko se makar jednom našao u turističkoj šetnji Kalemegdanom zna da se pored istorijskih činjenica često mogu čuti i zanimljive legende koje se vekovima prenose među Beograđanima. Neke od njih govore o vetru koji je dobio ime po turskom sultanu, druge o sladoledu, a treće o rečima koje i danas koristimo u svakodnevnom govoru.

Jedna od najpoznatijih priča vezana je za Sulejmana Veličanstvenog i čuvenu košavu.

Legenda kaže da je nakon osvajanja Beograda 1521. godine sultan sedeo na Kalemegdanu i posmatrao ušće Save u Dunav. Dan je bio sparan i vreo, a onda je iznenada počeo da duva jak i prijatan vetar. Oduševljen osveženjem, Sulejman je navodno izgovorio nešto što je zvučalo kao „hoš hava“ ili „koš hava“, što bi u slobodnom prevodu značilo „lep vazduh“ ili „prijatan vetar“.

Narod je, prema ovoj legendi, taj izraz prihvatio i vremenom pretvorio u reč koju danas svi znamo – košava.

 

 

Iako lingvisti nemaju dokaze da je upravo tako nastalo ime najpoznatijeg beogradskog vetra, priča je ostala deo gradskog folklora i jedna je od omiljenih među turističkim vodičima.

Ali košava nije jedino što nas povezuje sa Osmanlijama.

Malo ljudi zna da se sladoled na turskom jeziku zove dondurma. Reč je o posebnoj vrsti sladoleda koja je poznata po svojoj gustini i elastičnoj teksturi, pa prodavci često izvode male predstave dok ga služe kupcima. Danas je teško zamisliti leto bez sladoleda, a upravo su kroz osmansku kuhinju mnogi ukusi i navike stigli na Balkan.

 

 

Tokom gotovo pet vekova osmanske vlasti u srpski jezik ušlo je na hiljade turskih reči. Čaršija, kapija, jastuk, dušek, kašika, čorba, bakšiš, zanat – samo su neke koje svakodnevno koristimo, a retko razmišljamo o njihovom poreklu.

Prema još jednoj priči koju vodiči često prepričavaju na Kalemegdanu, mnogi pogrdni izrazi za žene takođe su stigli iz vremena Osmanlija. Legenda čak kaže da je Sulejman imao čitav „arsenal“ naziva za žene koje je narod kasnije usvojio.

wikipedia.org

Istoričari, međutim, naglašavaju da za to nema dokaza. Jezik je vekovima nastajao pod uticajem različitih kultura, pa se ne može reći da je jedan čovek, pa čak ni moćni sultan, zaslužan za nastanak određenih reči. Ipak, činjenica je da su brojne turske reči, pa i one koje danas imaju negativno značenje, ostale deo našeg svakodnevnog govora.

Zato šetnja Kalemegdanom nije samo susret sa tvrđavom i starim zidinama. To je putovanje kroz priče koje povezuju vetar, sladoled, jezik i legende, podsećajući nas koliko je istorija duboko utkana u svakodnevni život.

Foto Tanjug/Sava Radovanović/bs

Možda nikada nećemo saznati da li je Sulejman zaista dao ime košavi ili izgovorio rečenicu koja je ušla u legendu, ali jedno je sigurno – malo koji grad ima toliko priča koje se i danas prepričavaju sa istim žarom kao Beograd.

Jedno je sigurno, šetnja lavirintima Kalemegdana neće vas ostaviti ravnodušnim, budite turista u gradu i uživajte u pričama koje će se prepričavati još mnogo, mnogo vekova...

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar