DIRLJIVA ISPOVEST PRESTOLONASLEDNIKA NA K1: "Bilo je mnogo propagande protiv porodice, da smo ukrali vozove pune zlata"

Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, gostujući u podkastu „Perspektive” na televiziji K1 kod profesora Čedomira Antića, izneo je emotivna sećanja na trenutak koji je zauvek promenio njegov život - povratak u otadžbinu.

“Zanimljivo je jer sam bio neprijatelj države kada sam imao samo dve godine. To je bilo ogromno kršenje ljudskih prava zbog diktature; nije bilo mnogo demokratskih procesa. Nikada nisam mislio da ću ikada doći u našu državu, što je prilično tragično.

Naučio sam o našoj zemlji od svog oca, koji je imao veoma težak život nakon atentata na njegovog oca, kralja Aleksandra 1934. godine, a potom i svega onoga što se desilo 1941. godine.

Nije imao ni 18 godina kada je došlo do državnog udara. Tada je napustio našu zemlju i otišao u Ujedinjeno Kraljevstvo preko Grčke, tadašnje Palestine i Kaira, a završio je u Londonu gde su se nalazile i sve ostale vlade u egzilu. Kada sam došao ovde, bio sam veoma emotivan. Prvi put je to bilo 1991. godine, bila je to veoma kratka poseta, trajala je samo tri dana, ali je bilo spektakularno”, izjavio je prestolonaslednik.

On se posebno prisetio susreta sa porodičnim nasleđem na Oplencu, ali je ukazao i na probleme sa kojima se i danas suočava.

“Bio sam zapanjen odlaskom na Oplenac, taj veličanstveni mauzolej. Ne postoji drugi sličan njemu na svetu, a svet ne zna za njega, što je prava šteta. Kao što sam rekao, nikada nisam mislio da ću doći i nikada se nisam koncentrisao na naš jezik; radio sam i zarađivao za život. Nisam ništa nasledio, još uvek nisam ništa nasledio, što je prilično tragično, ali mislim da većina ljudi to zna”.

Govoreći o ulozi dinastije Karađorđević u savremenom društvu, prestolonaslednik je istakao da povratak u otadžbinu nije promenio osnovnu misiju njegove porodice.

“Dolazak ovde nije promenio ulogu porodice. Porodica je uvek bila tu da služi narodu i da ga sluša, da bude mesto susreta za jedinstvo i kontinuitet. Narodu je prepušteno da na izborima odluči ko će vladati zemljom. Vlast bi bila u rukama premijera i parlamenta, i to je uvek bila svrha naše porodice. Da, bilo je nekih situacija koje nisu bile baš dobre, ali to je bila cena principa — to sam naučio na Zapadu. Živeo sam u mnogim zemljama, čak sam živeo i pod diktaturom u Brazilu, ali su me uvek učili da stavim ljude na prvo mesto, da ih slušam i pokušam da ih navedem da rade zajedno na jedinstvu. A jedinstvo je upravo ono što Srbiji zaista treba”, poručio je Karađorđević.

Na pitanje o saradnji sa političkim akterima i institucijama u cilju predlaganja društvenih promena, prestolonaslednik je naglasio važnost stabilnosti i ekonomskog blagostanja građana.

“Srećan sam što imam prijatelje iz mnogih političkih stranaka i većinu njih sam upoznao ovde. Veoma mi je žao što nismo napravili sledeći korak i postali član Evrope, te što ne učestvujemo u evropskoj politici, kao i u budućnosti Evrope. Danas živimo u veoma opasnom svetu i situacija je zaista veoma, veoma loša. Brinem za Srbiju i brinem kako će ljudi preživeti uz rast cena benzina, troškova života i inflaciju. To ne smemo zaboraviti. Veoma je teško ljudima u Srbiji i siguran sam da naš narod ne voli da vidi našu vladu i političare kako se svađaju, jer bi narod trebalo da bude na prvom mestu. Naši ljudi su veoma dobri, strpljivi i prošli su kroz užasna vremena. Pominjem devedesete, koje su bile prilično šokantne, ali ne smemo zaboraviti ni strano mešanje koje traje već dugi niz godina”, rekao je princ Aleksandar.

Prestolonaslednik se posebno osvrnuo na agresiju 1999. godine, prisećajući se svojih pokušaja da spreči napade na tadašnju SR Jugoslaviju.

“Bio sam veoma povređen time. Takođe, rekao sam šta mislim Klintonu na sahrani kralja Huseina, gde su tada bili i Toni Bler i Žak Širak. Rekao sam im: ’Molim vas, ne bombardujte moju zemlju, to samo šteti narodu’. Nisu me poslušali, nastavilo se, i to je bila užasna stvar. Nadam se da nikada više nećemo biti bombardovani. Jako mi je žao onih koje sada bombarduju i promena koje se dešavaju svakog dana. Postoji nešto novo, svaki dan je drugačiji stav, a ljudi bivaju povređeni”, dodao je on.

Prestolonaslednik je prokomentarisao i višedecenijsku propagandu usmerenu protiv njegove porodice, ali se prisetio i napora da ujedini domaću opoziciju.

“Bilo je mnogo propagande protiv porodice, da smo ukrali vozove pune zlata i sličnih stvari, što su potpune izmišljotine. Ispričaću vam jednu smešnu priču: dobio sam samo jednu restituciju, i to kada sam bio u britanskoj vojsci. Dok sam patrolirao istočnonemačkom granicom na planinama Harc, prelepom delu Nemačke, uveče je radila skijaška staza.

Iznajmljivale su se skije sa metalnom pločom, išlo se gore-dole žičarom, i tada mi je prišao granični oficir Bundesgrenzschutza i pitao me: ’Da li si večeras slobodan za piće sa mojim ocem, imam nešto za tebe?’ Otišao sam u taj pab, bili su veoma fini, popili smo pivo i njegov otac je došao sa malom kesicom. Rekao je da želi da se izvini: ’Ukrao sam ovu knjigu, pripada vašem ocu, iz palate je. Želeo bih da je vratim’. To je bila jedina restitucija koju sam ikada dobio” - kazao je i nastavio: 

“Mnogo toga se desilo. Pokušao sam svojevremeno da ujedinim opoziciju i održao sam nekoliko konferencija. Jedna je bila u Budimpešti, gde su se mnogi političari odazvali. Drugi put sam pokušao u Banjaluci, ali neuspešno, čak su i avioni imali problema sa sletanjem, što je bila još jedna igra. A onda je usledila konferencija u Atini, koja je bila veoma uspešna i gde su nam Grci mnogo pomogli. Rezervisali smo hotel, a naši političari su se selili iz jednog salona u drugi, sklapali prijateljstva i zaista shvatali koliko je važno da budu ujedinjeni. Poslednji sastanak sam održao u Kenedi školi upravljanja (Kennedy School of Government) na Harvardu. Bio sam impresioniran jer su tamo bili veoma protiv bombardovanja i predložili su mnogo stvari. Na tom skupu smo videli da mnogi Amerikanci zapravo nisu bili za bombardovanje naše prelepe države”, objasnio je Karađorđević.

Princ Aleksandar je otkrio i ko su mu omiljene istorijske ličnosti u Srbiji, kao i ko od njegovih predaka iz dinastije Karađorđević zauzima posebno mesto u njegovom srcu.

“Ne smemo da zaboravimo Svetog Savu, koji je bio presudan, zatim kneza Lazara, a potom i mog pretka Karađorđa, jer bez njega ne bismo bili ovde”,  kazao je. 

Prestolonaslednik je ispričao i nekoliko zanimljivih anegdota povezanih sa Kraljevskim dvorom, a posebno su upečatljive one o predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu, danskoj kraljici Margareti i kralju Huseinu od Jordana.

“Uvek kažem da je važno biti prijatelj sa svima, a to uključuje Rusiju i predsednika Putina. Imali smo veliku sreću da budemo gosti na ručku u Kremlju; bio je veoma dobar domaćin. Bili su tamo on, Lavrov, Medvedev, patrijarh... Pitao me je: ’Da li znate da sam spavao u Vašoj spavaćoj sobi mesec dana pre nego što ste se uselili?’ Rekao sam da znam, a on je dodao: ’Nemate razloga za brigu, svi mikrofoni u Vašoj spavaćoj sobi su isključeni’.

Odgovorio sam: ’Hvala Vam, gospodine predsedniče, to je veoma ljubazno od Vas, ali da li ste ostavili Vaše?’ Nasmejao se, bio je veoma prijateljski nastrojen u vezi sa tim. Što se tiče kraljice Margarete, to je zanimljiva priča. Rekla mi je da prilikom posete Danskoj odem u biblioteku i da ću tamo videti čitav zid knjiga koje su pripadale kraljici Mariji, mojoj baki.

Sve te knjige su prva izdanja i, ako pregledate nekoliko njih, videćete da su spektakularne. Pogledao sam ih i zaista su sve bile tamo, ogromna kolekcija engleskih knjiga.

Kralj Husein od Jordana je takođe bio veoma dobar prijatelj. Bili smo gosti u palati, smešteni u jednom prelepom apartmanu u Amanu.

Šetao sam okolo i odjednom prošao pored jedne kutije, izgledala je kao velika srebrna tabakera.

Vratio sam se i primetio natpis na ćirilici: ’Tito’. Kada je kralj došao da me pozdravi, rekao sam mu: ’Tamo je kutija na kojoj piše Tito’. Objasnio mi je da je to poklon od pokreta Nesvrstanih i pitao me je da li želim da mi je pokloni”, ispričao je prestolonaslednik.

BONUS VIDEO

 

Ostavite komentar