UJEO VAS JE KOMARAC, A GLAVA "CEPA"? Dr Nožić u "Uranku" otkriva kada treba posumnjati na virus Zapadnog Nila

Virus Zapadnog Nila i ove godine izaziva pažnju javnosti nakon potvrđenih slučajeva u Srbiji i regionu. Iako najveći broj zaraženih prođe bez simptoma, kod malog broja ljudi virus može da zahvati centralni nervni sistem i izazove ozbiljna stanja poput meningitisa, encefalitisa i paralize.

O tome kako se virus prenosi, ko je najugroženiji i kada simptomi više nisu znak obične viroze, u emisiji „Uranak“ na televiziji K1 govorio je infektolog profesor dr Darko Nožić.

„Kada čujete brojke, one izazivaju strah i zazor. Međutim, nisu toliko alarmantne. Dosta bolalih se registruje, ali se registruju samo oni najteži“, rekao je Nožić.

Kako je objasnio, najveći broj ljudi koji se zaraze virusom Zapadnog Nila uopšte ne zna da su bili inficirani.

„Četiri od pet ljudi, znači 80 odsto, ne zna uopšte da ih je zarazio komarac. Znaju da ih je ubo, ali ne znaju da su dobili samo antitela. Tih 80 odsto je asimptomatsko, nema simptome“, rekao je.

Dodao je da oko 20 odsto zaraženih može imati blažu kliničku sliku.

„To je temperatura tri-četiri dana, možda bude mala glavobolja, malaksalost. To je ono što svako ima maltene jednom godišnje. Ti ljudi se ne testiraju i ne znaju da imaju virus. Strah je veći od realnog“, objasnio je profesor.

„Stariji i hronični bolesnici su najugroženiji“

Govoreći o težim oblicima bolesti, Nožić je naveo da oni nisu česti, ali da se uglavnom javljaju kod određenih grupa pacijenata.

„Taj jedan do jedan i po odsto dobija neuroinvazivne oblike, ali to su posebne kategorije pacijenata. To su stariji, obično preko 55 godina, oni koji imaju slabiji imunitet ili neku pridruženu srčanu, plućnu, bubrežnu ili jetrenu bolest“, rekao je.

Objasnio je da kod većine ljudi imuni sistem uspešno savlada virus.

„Virus kod svakog prodre u krvotok, ali kod onih koji imaju dobar imunitet organizam ga savlada. Kod kompromitovanih pacijenata on prolazi krvno-moždanu barijeru, barijeru između krvi i mozga“, rekao je.

Kako je naveo, tada može doći do ozbiljnijih komplikacija.

„Ako prodre u moždane ovojnice, razvija se meningitis. Ako prođe do samog tkiva mozga, razvija se encefalitis. To je ozbiljnija forma, kada dolazi do poremećaja svesti. Ako zahvati kičmenu moždinu, mogu nastati slabosti, pareze ili paralize“, objasnio je Nožić.

Freepik.com

„Jaka glavobolja i konfuzija nisu simptomi za čekanje“

Profesor Nožić objasnio je kada simptomi više ne liče na običnu virusnu infekciju i kada je potrebno javiti se lekaru.

„Obično svi počinju isto, blaža glavobolja, povišena temperatura, opšta slabost i malaksalost, kao i svaki drugi virus“, rekao je.

Međutim, kod pacijenata koji razvijaju teži oblik bolesti simptomi se menjaju.

„Posle dva-tri dana kod onih koji će razviti teže oblike, glavobolja je drugog kvaliteta. To mogu biti cepajuće glavobolje, nepodnošljive, konfuznost, slabost ekstremiteta, povraćanje“, naveo je.

Dodao je da tada treba pomisliti na neuroinvazivni oblik bolesti.

„Tada već treba sumnjati na teže neuroinvazivne oblike bolesti i javiti se lekaru“, rekao je.

„Ne postoji specifična terapija ni vakcina“

Govoreći o lečenju, profesor Nožić je objasnio da trenutno ne postoji lek koji direktno uništava virus Zapadnog Nila.

„Nema terapije za virus, ali postoji simptomatska terapija. Ako čovek dobije upalu mozga, postoje terapije koje smanjuju otok mozga, značajno smanjuju simptome i smrtnost“, rekao je.

Dodao je da se neuroinvazivni oblici bolesti leče isključivo u bolničkim uslovima.

„Ti pacijenti se leče u bolnici, da budu blizu respiratora ako dođe do otkazivanja disanja, da im se daju lekovi protiv otoka mozga i da se posmatraju“, kazao je i objasnio da posledice mogu biti dugotrajne.

„Mogu da ostanu kognitivne posledice, poremećaji pamćenja, poremećaji sećanja. Ako su prisutne pareze ili paralize, mogu ostati slabosti ekstremiteta“, rekao je Nožić.

Kako se virus dijagnostikuje?

Profesor Nožić objasnio je da se kod sumnje na infekciju rade posebne analize.

„Virus Zapadnog Nila tražimo preko antitela. Kod neuroinvazivnih oblika radi se lumbalna punkcija, uzima se cerebrospinalna tečnost i tu se traže antitela na virus Zapadnog Nila“, rekao je.

Dodao je da lekari posebno obraćaju pažnju na pacijente koji imaju temperaturu i glavobolju bez drugih karakterističnih simptoma.

„Ako neko ima kašalj, kijanje i curenje nosa, mislimo na respiratorne infekcije. Ako ima izražen proliv ili povraćanje, mislimo na crevne infekcije. Međutim, ako ima samo temperaturu, glavobolju i opštu slabost u periodu kada su komarci aktivni, treba misliti i na virus Zapadnog Nila“, rekao je.

„Komarci ostaju aktivni i tokom jeseni“

Nožić je upozorio da sezona komaraca traje duže nego ranije.

„Ta sezona komaraca je sada produžena. Biće ih verovatno i u oktobru“, rekao je.

Objasnio je da broj registrovanih slučajeva ne predstavlja nužno pravi broj zaraženih.

„Najveći broj slučajeva ostane nedijagnostikovan. Taj broj koji neka zemlja prijavi treba pomnožiti sa 100 do 150 i dobićete ono što je ispod vrha ledenog brega“, rekao je.

Kako je naveo, ako je registrovano 46 slučajeva u Srbiji, realan broj infekcija može biti višestruko veći, ali najveći broj ljudi nema simptome.

Pixabay.com

„Virus se ne prenosi sa čoveka na čoveka“

Profesor Nožić objasnio je i čestu zabludu, da se virus Zapadnog Nila prenosi među ljudima.

„Ptice su rezervoari virusa. Komarac ujede pticu i on nosi virus, a onda dođe do čoveka. Čovek je slepa ulica u toj transmisiji virusa“, rekao je.

Dodao je da uobičajen kontakt sa zaraženom osobom ne predstavlja opasnost.

„Nema prenosa sa čoveka na čoveka u normalnom kontaktu. Kada bi neko znao da ja imam groznicu Zapadnog Nila, bežao bi od mene, iako za to nema razloga“, rekao je.

Kako se zaštititi?

Na pitanje postoji li zaštita od virusa, profesor Nožić je rekao da vakcina za sada ne postoji.

„Za sada nema vakcine. Ispitivanja za vakcinu su u toku“, rekao je.

Kao najbolju zaštitu naveo je mere protiv ujeda komaraca.

„Treba se čuvati komaraca. Predveče i uveče su najaktivniji. Treba nositi duže rukave, koristiti repelente i staviti mreže na prozore“, zaključio je profesor dr Darko Nožić.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar