Ružić o DRŽAVNOJ MATURI: Obavezna PROBA, ako postoji i PROMIL RIZIKA ništa od toga

Državna matura mora da ima probu i neće se implementirati ukoliko postoji promil rizika, izjavio je ministar prosvete Branko Ružić.

On je u emisiji „Uranak“ na televiziji K1 istakao da je uvođenje državne mature kompleksan zaokret u obrazovanju i da je zbog toga u poslednjih deset godina dolazilo do njenog odlaganja.

- Državna matura je prisutna u javnom diskusu već deset godina, čak i sistemski. Bila je definisana kao cilj u prethodnoj strategiji obrazovanja, a takođe i u novoj, koja važi do 2030. godine. Tiče se savršenih srednjoškolaca. Oni moraju biti u fokusu. To je jedan veoma kompleksan reformski zaokret i zbog toga je dolazilo do odlaganja - rekao je on i dodao:

- Kada sam u prethodnom mandatu preuzeo Ministarstvo prosvete, video sam da taj iskorak nije bio dovoljno spreman za implementaciju. Zato smo odložili to do 2024. godine.

Kako kaže, EU je pomogla ne samo finansijski, nego i ekspertski.

- Bili su prisutni do Badnjeg dana ove godine, radeći sa visoko stručnim školama, direktorima škola, đacima, nastavcima, roditeljima i mislim da je to bio dobar osnov. Da li će biti ispoštovan ovaj član zakona vezan za termin, mislim da je manje važno. Najvažnije je da državna matura bude spremna, kao i da bude kristalno jasno, precizirano onima koji su u fokusu, a to jesu deca - rekao je on.

Ideja same državne mature je da se njima olakša, napominje ministar.

- Ne da se olakša u smislu složenosti zadataka, nego da u jednom prirodnom ambijentu polažu državnu maturu, koja sertifikuje stečeno znanje tokom srednjoškolskog školovanja - objasnio je Ružić.

Sastanak sa đacima

On je rekao i da će imati sastanak sa neformalnom grupom koja izražava nezadovoljstvo uvođenjem državne mature.

- Ono što je primljeno kao inicijativa odiše, jednim manjim delom, pitanjima koja su veoma legitimna i na njih će dobiti veoma precizan odgovor. Veliki deo onih pitanja koja tamo stoje, nisu utemeljena i ja ne vidim bilo čiju lošu nameru, već je došlo do manjka komunikacije. Govorimo o nekoj manjoj grupi neformalnoj grupi đaka, koja ima pravo da potpiše inicijativu. Nisam ulazio u tih 24 hiljade potpisa, da li su to sve đaci ili ima roditelja. To su građani Srbije i imaju pravo da se potpišu - istakao je on.

Foto: Youtube PrintScreen/K1

Kako je dodao, to su deca sa kojom treba razgovarati.

- Manjak razumevanja leži upravo u onome što je fokus interesovanja đaka, a to je na koji način će biti omogućeni načini upisa na fakultet. Dijalog koji smo imali sa svim fakultetima, traje više od šest meseci i mislim da smo tek sada sistematično došli do jedne važne činjenice kroz razgovor sa dekanima i rektorima. Uvideli smo da pored prihvatanja državne mature, određeni fakulteti zahtevaju i test sklonosti, imajući u vidu da svoje studijske programe sagledavaju kao vrlo specifične. Radi se i o najatraktivnijim fakultetima. Podsetiću na autonomiju Univerziteta, tako da moram da napomenem, da se ovde ne radi o nametanju rešenja ni fakultetima, a ni učenicima i zato želimo da kroz dijalog dođemo do održivog rešenja.

Ružić smatra da bi svi đaci srednjih škola trebali da rade probni test.

- Mislim da je realno da će većina fakulteta prihvatiti državnu maturu, kao i da ćemo kroz dijalog sa đacima i školama uvideti koji je nivo spremnosti sistema da se uvede držana matura u definisanom roku 2024. godine. Ono što mora da prethodi tome je proba državne mature. Ovo je pitanje od društvenog značaja i mislim da će svi oni koji to politizuju izgubiti u tome. Ideja je da ovo profunkcioniše na pravi način, ali neće se implementirati, ukoliko postoji promil rizika da nešto ne bude zadovoljavajuće. Nulta tolerancija je za neku rizičnu situaciju - istakao je ministar prosvete.

Foto: Youtube PrintScreen/K1

Kako će izgledati državna matura

On je u emisiji „Uranak“ na televiziji K1, pojasnio je kako bi se polagala državna matura.

Ona će se, prema rečima resornog ministra, održavati u matičnim srednjim školama i gimnazijama. Deca će u svojim školamapolagati matematiku i srpski jezik, kao i izborni predmeti shodno fakultetu koji žele da upišu.

- Uspeh iz škole jeste deo tog ukupnog bodovanja za određeni fakultet. Ispitni centar „Zavod za vrednovanje kvaliteta i obrazovanja“ je institucija koja će sprovoditi državnu maturu uz podršku Ministarstva prosvete. Srpski i matematika su dva predmeta koja moraju da se polažu. Nivo složenosti zadataka svakako neće biti u domenu opterećivanja bilo koga, da ne može da položi državnu maturu, a onaj ko želi da promeni svoj orijentir, polagaće razliku predmeta i tu ne vidim ništa sporno. Kada su umetnički fakulteti u pitanju, to je već definisano zakonom i primenjuje se kao i ranije - rekao je Branko Ružić.

On je napomenuo da, što se tiče osnovnih škola, tu ne postoje nikakve primedbe i da sve funkcioniše na već uigran način.

 

 

 

 

 

 

 

Ostavite komentar