LJUBAVNA ROMANSA I DRUGI ZAPLETI NA ŠUMADIJSKOM IZVORU! Vikend premijera nove igrane serije "Izvor" (FOTO)

Stiže vikend osveženje na Prvom programu RTS sa novom igranom serijom „Izvor“. Na specijalnoj projekciji novinaraima je prikazana prva od deset snimljenih epizoda kao nagoveštaj da će gledaoci dobiti priču koja za zabavu, koju će voleti da gledaju. U prvom planu je ljubavna romansa dvoje mladih iz različitih socijalnih slojeva, što je generalizovano kao sudar sela i grada.

Iza njih su roditelji kod kojih su razlike u poimanju društvenih okolnosti još upadljivije. Povezaće iz biznis-želje da podignu fabriku vode, kroz mnogobrojne zaplete u kojima ima iskrenih namera ali i proračunatog ponašanja. 

Sve je smislio dramski pisac Đorđe Milosavljević, autor mnogobrojnih serija i filmova, ali koga sada svi posebno hvale zato što je podstakao svog studenta Gorana Starčevića da napiše „Tvrđavu“. Milosavljević je sarađivao sa rediteljem Milanom Karadžićem na „Budvi na pjeni od mora „ i „Kalkanskim krugovima“.

Tu se negde rodila ideja o „Izvoru“ i naklonost prema selu koje treba da zablista kao kontrapunkt Beogradu. Koscenarista „Izvora“ je Mirko Stojković. Bračni par roditelja sa sela čine Milutin Mima Karadžić i Nela Mihajlović, a boje velegrada zastupaju Aleksandr Đurica i Sloboda Mićalović. Zaljubljene verenike igraju Đorđe Kadijević i Teodora Dragičević. Ima još mnogo mladih i poznatih glumaca. Publika će uživati u susretu sa njima.

Svaka mu je ka Njegoševa

Ima mnogo dosetki u ovom maniru: Englezi organizovali istraživanje o tome ko je najveći pisac svih vremena. Bezmalo svi anketirani izjavili da je to Vilijam Šekspir. Crnogorci pohvalili izbor i uputili čestitiku: „Vala, svaka mu je ka Njegoševa!“

Ovaj internet-vic iskoristili smo da bi skrenuli pažnju na dokumentarni ciklus od 11 epizoda „Njegoš – svevremenik“ koja se četvrtkom prikazuje na Drugom programu RTS. Ovako temeljna i ozbiljna serija odavno nije viđena na našem medijskom prostoru. Kompleksan prikaz života i dela Petra Petrovića Njegoša (1813-1851). Bio je srpski pravoslavni vladika crnogorski i brdski, poglavar Stare Crne Gore i brda od 1830 do 1851. godine, književnik i filozof. Harizmatična i markantna ličnost srpske istorije.

U seriji su okupljeni su najbolji poznavaoci i tumači Njegoševog univerzuma, tog „tragičnog junaka kosovske misli“, kako je o njemu pisao Ivo Andrić. U emisiji prikazanoj u četvrtak uveče bilo je reči o Njegoševom testamentarnom delu „Lažni car Šćepan Mali“ u kojem je tematizovana vladavina Šćepana Malog, nepoznatog čoveka koji se izdavao za ubijenog ruskog cara Petra trećeg.

Na crnogorskom prestolu je proveo sedam godina, od 1767. do 1773, kao savladar vladike Save Petrovića. Koristeći ovaj događaj iz prošlosti, Njegoš otvara veliku temu evropske istorije i književnosti – pitanje samozvanaca i laži. Istraživači njegovog opusa, ukazuju na aktuelnost i modernost ove istorijske poeme u obliku narodne drame, na Njegoševo osećanje sveta u kojem laž preplavljuje stvarnost i postaje marker civilizacije. 

Naučna rasprava pronašla je vizuelno utočište u slikama i grafikama naših velikih umetnika, fascinantnim predelima iz prirode i prizorima iz manastira, što sve zajedno čini seriju originalnom i neponovljivom. Iza „Njegoša – svevremenika“ svojim autorskim bićem stoji Mikonja Knežević, kao kreator i autor scenarija, sa mnogobrojnim, pažljivo biranim saradnicima. Producenti su Andrija Milošević i Milesa Stefanović-Banović, a reditelj Danilo Bećković. Zahtevnu montažu su uspešno realizovali Sara Jovanović i Aleksandar Popović. Direktori fotografije su Mihajlo Savić i Stefan Vučković, a izvršni producent je Miroslav Đurđević, uz Mikonju Kneževića. Izuzetan i dubok doprinos njegošologiji.
Srbi i Sarajevo - tužna rekapitulacija.

Branislava Džunov K1 televizija

Sa malom vremenskom distancom osvrt na emisiju Stevana Kostića „Srbi i Sarajevo“ u Oko magazinu na RTS 1. Beogradski novinar je obišao Sarajevo u kojem tako očigledno prisutna namera da se promeni identitet grada na Miljacki.

Zabeležene su tri seobe Srba iz Sarajeva: kad su došli Turci, za vreme velike epidemije kuge i 1996. posle Dejtona. Prema popisu iz 1991. u gradu je bilo 56 hiljada onih koji su se izjašnjavali kao Jugosloveni i 157 hiljada Srba. Koliko iz sada ima, ne zna se pouzdano. Principov most se ne zove više tako već Latinska ćuprija, a Šetalište vojvode Stepe zauzeo je Kulin ban.

Teško je naslutiti šta je sve prekršteno i  nestalo kao identifikacija jednog naroda. Ostali su tragovi srpskog prisustva u zgradama, na kulturno-istorijskim spomenicima, crkvama i drugim objektima i još ponešto što se nije moglo zatreti. Ostali i neki ljudi koji ne daju da se plamen o srpskom postojanju i prisustvu ugasi. 

Tužna rekapitulacija, sumorna reportaža. Stevan Kostić je to uradio kao hroničar koji se ne bavi politikom, ne podleže emocijama, već samo registruje činjenice. Saradnici su bili snimatelj Sima Dimitrić, montažerka Tanja Mitrovski i rediteljka Milića Matić.

FERNANDA JE TA BEZDUŠNICA, ŽENA BEZ MILOSTI ŽELJNA OSVETE Od ponedeljka na TV K1 meksička telenovela "Bezdušna"

Bonus video:

 

Ostavite komentar