SEOSKA MERI POPINS OSVAJA BEOGRAD! Kineski prolećni gala koncert je jedan od najgledanijih događaja u svetu (FOTO)

Glumac Zoran Pajić gazi svoju najuspešniju sezonu. Igra u seriji „Istine i laži“ (repriza na TV Kurir), vodi rijaliti-šou „Hajde da se volimo“ (TV Prva) i ima glavnu mušku ulogu u sitkomu na TV Prva „Dadilja sa sela“. Ta dadilja sa sela je Mirka Vasiljević kojoj televizija nije pružila ovako lepu šansu još od vremena legendarne Pinkove serije „Ljubav, navika, panika“. 

„Dadilja sa sela“ se emituje sredom, četvrtkom i petkom na Prvoj TV i ima atribute nove, tople i porodične serije. Htela bi da bude i humoristička, ali zasmejavanje ide malo teže. Snimljena je ambiciozno, u 50 nastavaka, a može ih biti i mnogo više, ako je publika prihvati.

PROMO

Kreator serije je Goran Stamenković, direktor produkcije kuće „Emošn“. Reditelji su Nebojša Radosavljević i Katarina Živanović. Scenaristički tim je čisto ženski: Marija Gojković, Marija Stojaković, Sara Radojković i Mila Mašović. Njihov rad objedinjuje glavna scenaristkinja Jelena Ilić, poznata i kao glumica („Istine i laži“).

Serija prati sudar, naizgled, dva različita sveta; spontane, neodoljive devojke Mice sa sela i članova beogradske porodice iz visokog društva, koja prolazi kroz razdoblje lečenja tuge zbog tragičnog odlaska majke. Niti je Mica seoski izdanak niti su Maksimovići neka elita. Ali je postavka takva i više je puta korišćena u filmovima i serijama, od Džuli Endruz kao planetarne dadilje, pa naovamo. Direktna inspiracija je američa serija „Dadilja“ (1993-1999), koja i sada luta po kablovskim mrežama. Prati je iritantni nasnimljeni smeh, što, na sreću, nije slučaj sa našom „Dadiljom sa sela“.

Da li je seoska Meri Popins smešna? Pa, više je dobroćudna.

Ovu bi seriju mogli da vole mlađi gledaoci jer zapažene, pa i teške uloge imaju sasvim mladi glumci: Nađa Dulić, Dimitrije Božić i Luna Glišić. Ako se zna da su se klinci nalepili na „Radio Milevu“, u nedostatku adekvatnijih sadržaja, ovde bi moglo do dođe do boljeg razumevanja i generacijske povezanosti. Nema saznanja da je uspostavljen taj kontakt koji bi „Dadilju sa sela“ vinuo do popularnosti.

Kineski prolećni gala koncert i roboti

Prolećni festival i doček lunarne Nove godine u znaku konja povezani su u svečanost nazvanu „Kineski prolećni gala koncert“, emitovan u četvrtak na RTS 2. Bio je to spektakl boja, muzike i tradicije, jedan od najgledanijih televizijskih događaja u svetu. Realizovala ga je Kineska medijska grupa (KMG) po standardima vrhunske produkcije. Smenjivale su se raskošne i efektne muzičke i plesne tačke, pojavili su se najpoznatiji umetnici iz Kine i drugih zemalja. Prepoznali smo pevača Lajonela Ričija i glumca Džekija Čena...

Kroz stilizovane scene naglašen je duh novog početka, radosti i zajedništva. Kao i nama, Kinezima je Nova godina najveći praznik. Godina konja u kineskom zodijaku simbolizuje snagu, energiju, istrajnost i napredak. Konj se u kineskoj tradiciji vezuje za odlučnost, brzinu i uspeh. Biće promena, novih prilika i, ko bude hrabar, novih iskoraka ka budućnosti, poručuju naši prijatelji. Fokus je bio na pet gradova, Pekingu kao prestonici, Harbinu – gradu leda i snega, Hefeju, centru nauke i inovacija, Jiviju, trgovačkoj i železničkoj raskrsnici i Jibinu, ekološkom ponosu na izvoru reke Jangce.

Ovogodišnji koncert je pomerio granice TV produkcije uvodeći robote – futuristički segment - u raskošne performanse. Sa izvođačima na sceni prikazan je spoj drevne kulture i najsavremenije tehnologije. Prenos ovog gala koncerta je obavezni deo novogodišnjih svečanosti u stotinama miliona kineskih domaćinstava. Od prve emisije 1983.godine, gala program KMG je upisan u Ginisovu knjigu rekorda kao najgledaniji godišnji TV program na svetu. Prolećni festival je na Unesko-listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.

Vest čija verodostojnost nije proveravana

Ima li nam života bez mobilnih telefona, pitala je Katarina Korša u emisiji „Dan na dan“ na Prvoj TV. Sa svih strana stižu signali da nas je đavo uzeo pod svoje i da privrežnost mobilnoj telefoniji prevazilazi granice normalnog i prihvatljvog. Naročito su u opasnosti deca, danonoćno vezana za čarobnu spravicu koju drže pod jastukom.

Ojačao je stav da se moraju postaviti ograničenja, iz mnogobrojnih, razložnih razloga. Već su u nekim zemljama usvojeni propisi kojima se zabranjuje korišćenje telefona u školama, da se u skladu sa godinama mora ograničiti pristup društvenim mrežama.

Baš u jeku pozitivne kampanje da se mladi odvuku od neprestanog proveravanja „ima li nova poruka“, pojavila se vest da su se u nekoj indijskoj nedođiji ubile tri sestre zato što im je otac oduzeo mobine telefone. Tri mlade Indijke više nisu videle smisao života i bacile su se osmog sprata! Bolom skrhani otac je priznao da je, možda, bio prestrog i da je pogrešio. Ma nije valjda!

Informacija je obišla planetu brzinom munje, a da niko nije posumnjao u njenu verodostojnost. Smišljena je da poljulja uverenje o opravdanosti talasa zabrana mobilnih telefona kod dece. Tugaljiva vest je najava kontraofanzive biznisa koji cveta na društvenim mrežama, šta god to značilo. Roditelji su ti koji zatežu, oni će da popuste, zar ne. Pustiće decu da se zabavljaju. Neće se razni tik-tokovi tako lako predati. 

Bonus video:

Ostavite komentar