MILEVINA IMPERIJA UZVRAĆA UDARAC Kao dug naraslom obožavanju u par epizoda pojavilo se puno mališana, ali tu je paradoks

Nikad dosta popularnosti. Nikad dovoljno gledanosti. Čak i oni koji uživaju veliki bonus kod publike žele još veću slavu. Eto, Mileva nacionale vodi žestoku bitku za podmlađivanje auditorijuma. Zapravo, serija „Radio Mileva“ ima u šaci najmlađu publiku.

Prema nekim pokazateljima, a evidentnim dokazima - najveći obožavaoci svakodnevnih doživljaja nesalomive penzionerke su najmlađi gledaoci. Kako i zašto dečurlija voli viku i dreku koju proizvode stanari Rankeove 12, zašto im je sve to tako blisko morali bi da objasne psiholozi i pedagozi. Njihovu pažnju ni približno toliko ne privlače školski i obrazovni sadržaji na Drugom programu RTS.

Paradoks je u tome što u „Radio Milevi“ generalno nema dece.U početnim epizodama je bilo očiglednih namera da se Milevina unuka promoviše u devojčurka sa đačkim trzavicama, bežanijama iz škole i lošim ocenama, ali to nije zaživelo. Nije ih bilo sve do nedavno kada se, kao dug naraslom obožavanju, u nekoliko epizoda pojavio buljuk dece. Poprilično haotično, bez pravog dramaturškog obrazloženja i opravdanja. Rad sa malim glumcima je velika veština. Moglo je to i bolje.

Sirotinjski otac

Kao, Mileva drži privatni vrtić, neki stanari hoće da joj pomognu, drugi su se razbežali. Ona je pokušala da primeni svoje pedagoške metode. Filmskim rečnikom, „uzvraćen je udarac“ na popularnost! Ne zna se da li su to bili članovi neke dramske grupe ili su skupljeni „priručni mališani“, naslednici glumačke i TV ekipe, tek i oni su pravili buku, radili šta su hteli, totalno imitirali odrasle.

Neki od njih i nisu bili tako mali, ali su pušteni da se igraju medama i prave gužvu. Kako došli tako otišli, bez poente. Osim što se sa njima u registar likova uvukao još jedan akter, poznat kao estradni zabavljač, u ulozi pokvarenog investitora. Baš je ubedljiv.

Branislava Džunov K1info

Prema nepisanim pravilima sitkoma kojem žanru najpribližnije pripada „Radio Mileva“, epizode se zasnivaju na unapred utvrđenom broju ličnosti. Tako je postavljeno iz razloga štedljivosti na glumačkim honorarima, ali oni glavni su uvek adekvatno nagrađeni. Kod nas važi obrnuta matematika. Kako serija narasta tako se na nju kači sve više glumaca u većim ili manjim ulogama, fenomen ustoličen kao „pavićevizacija“.

Bolećiv prema glumcima, ugledni TV autor Siniša Pavić je svojevremeno stalno dopisivao nove uloge i uvodio nove glumce do obesmišljavanja glavne priče. Ponašao se kao sirotinjski otac, glumci su ga voleli i kad je bilo potrebno, pristajali su i na najmanje epizode, samo da budu viđeni na malom ekranu. Ovde se nešto slično dešava...

Preslikavanje života

Sa „Radio Milevom“ se stiglo do 220 epizoda i ko zna koje sezone emitovanja. Kapa dole za izdržljivost! Niko se ne trudi da bilo šta objašnjava, jednostavno je tako, Milevinu imperiju ništa ne može da ugrozi, bar se tako čini. Nedavno je bilo pokušaja da joj se pripiše određeni politički greh, ali se to brzo sleglo. U naduvavanju komšijskog revolta zbog stambeno-komunalnih problema ni najmaliciozniji nisu uspeli da pronađu politikantske manevre.

No, ovaj sitkom nije bez mana uočenih u prizemnim tekstovima i glumačkoj ekipi koja ume da preigra zadate situacije. Svašta bi se moglo zameriti, između ostalog, aljkavost i nedoslednost u razvijanju pojedinih likova i situacija. Publika registruje slabosti ali to ne utiče na naklonost, dopada im se kako se komšije druže, svađajaju, pomažu jedni drugima. Gledaoci „Radio Milevu“ doživljavaju kao preslikani život.

Zabavno-humoristička serija „Radio Mileva“ već više meseci zatvara večernji trougao na Prvom programu RTS. Na grafikonima gledanosti monolitno se drže „Slagalica“, Drugi Dnevnik, i „Radio Mileva“ – pre i posle kako bude. 

Bonus video:

Ostavite komentar