Kazaljke će se vratiti na dva sata i tako ćemo simbolično "dobiti" dodatnih 60 minuta sna. Zvuči kao lepa vest, zar ne? Ali prelazak na zimsko računanje vremena nije samo bonus sat za kasnoranioce - to je momenat u godini koji iznova otvara pitanje: zašto ovo uopšte radimo?
Zašto pomeramo sat?
'Zimsko računanje vremena, koje se u Srbiji sprovodi još od 1983. godine, zapravo nije "zimsko", već je to standardno vreme. Letnje računanje, koje počinje u martu, je ono koje je "dodatno", a čiji je cilj da se dani veštački produže - da bude svetlije kasnije popodne. Kada se u oktobru vratimo na standardni režim, prirodni ritam svetlosti i tame se vraća u ono što je najbliže sunčevom ciklusu. Ipak, u savremenom svetu, ova "igra sa kazaljkama" postaje sve spornija.
Shutterstock
Tehnički gledano, sat se pomera da bismo "bolje iskoristili dnevnu svetlost". U realnosti, većina ljudi danas živi u ritmu ekrana, veštačkog svetla i radnog vremena koje je već odavno odvojeno od sunca. Pa zašto onda i dalje menjamo vreme?
Razlog je delom u zakonodavstvu, delom u inerciji. Evropska unija je još 2019. godine izglasala da bi pomeranje sata trebalo da se ukine, ali kako države članice nisu uspele da se dogovore da li bi trajno trebalo da ostanu na letnjem ili zimskom vremenu - odluka nikada nije sprovedena. Tako se iz godine u godinu vraćamo staroj praksi, iako su i nauka i javnost sve skeptičniji prema njoj.
Promena vremena, ma koliko izgledala banalno, utiče na naše zdravlje. Brojne studije pokazuju da pomeranje sata remeti unutrašnji biološki sat, poznat kao cirkadijalni ritam. Mnogi ljudi se danima osećaju pospano, razdražljivo, pa čak i depresivno. Povećava se broj saobraćajnih nesreća, a neka istraživanja čak povezuju promenu sata sa skokovima u broju srčanih udara u danima nakon prelaza.
Iako sada prelazimo na zimsko računanje - dakle "dobijamo" sat - efekti na organizam i dalje postoje. Telo nije dizajnirano da se prilagođava naglim vremenskim skokovima. Dokle god pomeramo sat, suočavaćemo se s tim.
Kako da se pripremimo za pomeranje sata?
Najbolje je nekoliko dana ranije početi da prilagođavamo ritam spavanja - da odlazimo u krevet 15–30 minuta ranije. Jutarnja svetlost može biti naš saveznik: već pet minuta provedenih na dnevnom svetlu pomaže telu da se "restartuje". Lagane večere, manje ekrana pred spavanje i redovna rutina pomažu telu da se bezbolnije prilagodi. I najvažnije - strpljenje. Biološkom satu treba vremena.
Zanimljivo je da ove godine prelazak na zimsko vreme pada nešto ranije nego u prethodnim godinama, poslednjeg vikenda u oktobru, tačno 26. oktobra. To će za mnoge značiti raniji mrak i kraće dane, što nije omiljen scenario, posebno u kombinaciji s jesenjom melanholijom. Ali, uz malo pripreme i razumevanja, ova promena ne mora da bude neprijatan šok.
Shutterstock
Dok se svet još uvek ne odluči da li će trajno "zalegnuti" na jedno vreme, ostaje nam da svake jeseni vraćamo kazaljke unazad - i da se iznova prilagođavamo. Iako nam u teoriji donosi dodatni sat, možda bi ono što zaista treba da dobijemo bilo jedno stabilno vreme - bez skakanja, bez zbunjenih jutara i bez umora koji nas prati danima.
Do tada - ne zaboravite: u noći između 25. i 26. oktobra, kazaljke se vraćaju jedan sat unazad.
Ostavite komentar