ŠTA MISIJA ARTEMIS II ZNAČI ZA BUDUĆNOST ČOVEČANSTVA? U studiju "Uranka" o svemirskom "igralištu" i šta nam ono donosi

Posle više od pola veka, misija Artemis 2 vratila je čoveka na put ka Mesecu. Ovaj istorijski korak otvara nova pitanja za nauku, ali i za način na koji posmatramo sebe i svet u kojem živimo. O detaljima misije i budućim planovima, u emisiji "Uranak" na televiziji K1 govorio je Nikola Božić, promoter nauke.

Kada ćemo videti čoveka na Mesecu?

Prema rečima Nikole Božića, planovi Sjedinjenih Američkih Država u okviru programa Artemis su jasni – povratak na površinu Meseca očekuje se u narednih nekoliko godina.

“Do kraja ove decenije svakako, to je plan SAD-a kada govorimo o programu Artemis. Ova misija, Artemis 2, jedan je segment u kojem se priprema čovekovo putovanje u duboki svemir i zato se ona realizuje u fazama. Artemis 3 biće taj koji će spustiti lunarni modul na površinu Meseca bez čoveka, a onda će Artemis 4, ako sve bude po planu, spustiti i čoveka na Mesec“, objašnjava Božić.

54 godine od misije Apolo: Od zastave do resursa

Razlika između nekadašnje misije Apolo i današnjih poduhvata je suštinska. Dok je prva era istraživanja bila motivisana prestižom, današnja je usmerena na održivost i resurse.

“Cilj cele misije Apolo bio je zabadanje zastave. U toj prvoj kosmičkoj trci to je bio primarni cilj. U pitanju je bilo mnogo više geopolitičko nadmetanje i neograničena sredstva koja su imale agencije koje su se bavile pripremama, bilo da je reč o Sovjetskom Savezu ili SAD-u. Potom smo ušli u fazu u kojoj smo bili fokusirani na orbitu oko Zemlje i kreiranje Međunarodne svemirske stanice u zajedničkom poduhvatu Evropske svemirske agencije, NASA-e i Ruske Federacije. U tom smislu, istraživali smo svemir iz orbite, sa same granice Zemlje. Sada se vraćamo istraživanju Meseca i drugih nebeskih tela zbog resursa koji se tamo nalaze, ali opet i zbog nekog geopolitičkog nadigravanja“, ističe on.

Tehnološki povrat investicije

Božić naglašava da ulaganje u svemirska istraživanja nije samo trošak, već investicija koja se direktno vraća kroz inovacije na Zemlji.

“Nauka i tehnologija su uvek u prvom planu. Sva investirana sredstva u ovakve misije vrate se kroz tehnološke inovacije, nove materijale i nova saznanja. Sve te inovacije mogu se primeniti na Zemlji za različite industrije i potrebe, i vrlo se brzo mogu naplatiti. Novi materijali koji se koriste na kapsulama Artemis i Orion, tehnološka rešenja i saznanja koja dobijamo tokom ovih pet-šest dana trajanja misije biće korisna svima nama.“

Nova mapa učesnika i trka za Mars

Danas je svemirsko igralište mnogo naseljenije nego tokom šezdesetih godina prošlog veka. Pored država, tu su sada i privatne kompanije.

“Mapa učesnika je danas mnogo drugačija i svet zainteresovanih strana za istraživanje svemira je mnogo bogatiji. Imamo najave Kine da će njihova noga stupiti na Mesec do kraja decenije, tu je Indija koja je imala uspešno sletanje bez ljudske posade pre nekoliko godina, a prisutni su i Japan, Evropska svemirska agencija, Brazil i mnoge druge zemlje. Svrha misije kojoj svedočimo nije samo vraćanje čoveka u orbitu oko Meseca, nego provera tehnologije za slanje ljudi mnogo dalje. Otišli smo najdalje do sada, preko 400.000 kilometara od Zemlje. To su testne faze za ono što sutra znači slanje posade ka Marsu, što nosi mnogo težu komunikaciju, zahtevniju autonomiju posade i opremu otporniju na zračenje“, kaže Božić.

Eksperiment u pokretu: Gravitacija i komfor

Misija Artemis 2 služi i kao veliki desetodnevni eksperiment u realnim uslovima, gde se proverava sve – od proračuna putanje do komfora astronauta.

“Noćas su bili na najudaljenijoj tački od Zemlje. Mesečeva gravitacija ih je usporila, a potom i vratila ka Zemlji; oni su sada na svojoj povratnoj putanji. Mnogo je kritičnih tačaka i upravo ovo služi da proverimo da li su nam dobri proračuni, tehnologija i procedure. Astronauti misije Apolo bili su sve vreme u istom odelu. Ovo što se dešava ovih dana podrazumeva malo veći komfor – u različitim fazama misije koristiće različita odela. Sutra, kada bude sletanje na Mesec, astronautima će biti lakše jer neće morati da provedu desetak dana u samo jednom komadu opreme“, kazao je Nikola Božić.

Mesec kao baza za budućnost

Nikola Božić predviđa da će u bliskoj budućnosti Mesec postati ključna tačka za ljudska istraživanja, ali ne nužno kao stalno prebivalište, već kao strateška baza.

„Očekujem da će nam u narednih deset godina fokus biti na ljudskim potrebama vezanim za Mesec. To ne podrazumeva da ćemo tamo odmah poslati ljude da žive i rade mesecima ili godinama, već da ćemo na Mesecu imati određenu lokaciju i opremu. To će biti baza na koju će moći da se odlazi s vremena na vreme, kako radi istraživanja, tako i zbog korišćenja resursa koji se tamo budu pronašli. Vremenom će se boravak na Mesecu produžavati, a kako se tehnologija bude razvijala, fokus svemirskih letova će se polako okretati ka Marsu“, kazao je Božić i dodaje:

“Resursi koji se budu pronalazili na Mesecu važni su za dugotrajno slanje misija od Zemlje ka drugim nebeskim telima. Možete imati dvostepenu misiju: da dođete do Meseca, tamo dopunite rezervoare i onda se mnogo lakše lansirate dalje. To je moguće jer je gravitacija drugačija i nema atmosfere. Ako na Mesecu budemo imali gorivo koje možemo sami da proizvedemo, onda će i osvajanje svemira izgledati potpuno drugačije“, objašnjava Božić.

Istorijska posada i novi tragovi na Mesecu

Ono što misiju Artemis 2 dodatno izdvaja je raznolikost njene četvoročlane posade, koja je dobila i jedinstvenu priliku da ostavi lični pečat u astronomiji.

“Imali su priliku da daju imena za nekoliko kratera – jedan je nazvan po njihovoj kapsuli Orion, a drugi po preminuloj supruzi jednog od astronauta. Što se tiče samog sastava tima, ovo je istorijski trenutak: prvi put u posadi imamo kanadskog astronauta, kao i ženu astronauta koja je dobila priliku da leti ovako blizu Meseca“, ističe Božić.

Postojanje vanzemaljaca na Marsu i potraga za životom u svemiru

Pitanje koje uvek intrigira javnost jeste da li smo sami u kosmosu. Iako su rane teleskopske opservacije podstakle mitove o marsovskim civilizacijama, moderna nauka ima jasnije odgovore.

“To je priča od pre stotinak godina, iz vremena kada smo bili opčinjeni Marsom. Prva teleskopska posmatranja pokazala su tragove koji su podsećali na kanale za navodnjavanje, što je tada medijski propraćeno kao dokaz o postojanju vanzemaljaca, odnosno Marsovaca. Zapravo, to je bila samo posledica atmosferskih pojava i formacija u pesku. Nauka do sada nije pronašla tragove vanzemaljskog života, ali aktivno traga za telima na kojima postoje uslovi za život.“- kazao je i dodaje:

“Tu više govorimo o satelitima velikih planeta – poput Jupiterove Evrope ili Saturnovog Titana. Razvija se i disciplina astrobiologija, koja razmatra kakvi bi sve oblici života mogli postojati u svemiru, a da ne odgovaraju onima koje poznajemo na Zemlji. Nadam se da će decenije pred nama doneti otkrića koja će za sve nas biti revolucionarna“, zaključio je Nikola Božić.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar