K1 INFO ISTRAŽUJE Gde je Srbija na svetskoj mapi veštačke inteligencije? Naši eksperti otkrili šta nas čeka u budućnosti

Veštačka inteligencija više nije tema budućnosti – ona oblikuje sadašnjost. Od industrije i obrazovanja, preko marketinga i novinarstva, pa do javnog sektora, AI menja način na koji živimo i radimo. Dok globalni igrači poput SAD i Kine ubrzano razvijaju sisteme opšte veštačke inteligencije (AGI), Srbija traži sopstveni put kroz primenu i inovaciju, istovremeno balansirajući etičke, regulatorne i infrastrukturne izazove.

U razgovoru za K1info sa Vojislavom Rodićem, IT konsultantom i Milenom Šović, stručnjakom za implementaciju AI, dobili smo detaljan uvid u trenutnu poziciju, potencijal i izazove u oblasti veštačke inteligencije.

Eksponencijalni razvoj i globalni kontekst

Govoreći o trenutnom stanju veštačke inteligencije u svetu, Vojislav Rodić ističe da je osnovni problem u tome što ljudi teško razumeju pojave koje se razvijaju eksponencijalno.

„Ljudima je teško da procenjuju pojave sa eksponencijalnim promenama! Znamo da dovoljno dobro procenimo kada je nešto dvostruko teže ili lakše, tri puta dalje ili bliže, duplo brže… Ali kada se radi o eksponencijalnim procesima, a razvoj raznih alata AI spada u tu kategoriju, naša čula i navike procena budućih događaja više ne mogu da nam omoguće pravljenje realnih procena“, kaže Rodić.

On dodaje da su softverski alati koje danas nazivamo veštačkom inteligencijom postali centralna tema IT scene ne samo zbog svojih funkcionalnosti, već i zbog načina korišćenja.

„Za osnovno korišćenje ne morate da učite programski jezik, čak ni da intuitivno pronalazite komande na ekranu – već stupate u govornu ili tekstualnu komunikaciju slobodnog formata, po svemu nalik na uobičajeni međuljudski razgovor. Alati koje koristimo su, u procesu mašinskog učenja, već u sebe ‘učitali’ skoro celokupni sadržaj koji se danas nalazi na internetu – sve što je ikada napisano i snimljeno u raznim formatima i postavljeno na internet servise.“

Uloga čoveka u AI 

Dalji razvoj AI, kako objašnjava Rodić, zavisiće od angažovanja kreativne „pameti“ onih koji razvijaju ove alate, ali i od infrastrukturnih resursa, prvenstveno data centara sposobnih da skladište i obrađuju rastući broj informacija.

„Mi smo istovremeno i konzumenti i proizvođači novog sadržaja, a svačiji doprinos poboljšava kvalitet celokupnog sistema na korist vlasnika ovih alata“, dodaje on, ukazujući na kompleksnu dinamiku moderne digitalne ekonomije.

Rodić upoređuje trenutnu fazu razvoja AI tehnologija sa periodom kraja 20. veka i ‘.com crash’-om, kada su mnoga ambiciozna ulaganja nestala, dok su preživeli kasnije profitirali zahvaljujući ubrzanom tehnološkom razvoju. Danas su, kako navodi, globalni lideri u trci za stvaranjem sistema opšte AI (Artificial General Intelligence – AGI) SAD i Kina, dok Srbija, iako ne može da se takmiči u proizvodnji infrastrukture ili čipova, ima prostor da razvije inovativne metode korišćenja javno dostupnih alata i sopstvenih rešenja u nišama koje drugi previdiše.

"Mene ova faza u razvoju AI tehnologija najviše podseća na period sa kraja XX veka - ".com crash". Tada su mnoga ambiciozna ulaganja isparila na plotni uzarelog investicionog entuzijazma ("šta će nam prekookeanski optički kablovi tolikog kapaciteta"), ali oni koji su preživeli, kao i oni koji su došli kasnije, su posle nekoliko godina (sa ubrzanim razvojem tehnologija prenosa i prikaza kvalitetnog multimedijalnog sadržaja treko interneta) došli u situaciju da su im prethodno preterani kapaciteti postali pretesni. U sadašnjoj "trci" za stvaranjem sistema opšte AI (AGI - Artificial General Intelligence) postoje dva globalna takmaca - SAD i Кina. Pod uslovom da uspeju da proizvedu dovoljno električne energije, što nije mnogo verovatno. Srbija može da traži svoje mesto u stvaranju inovativnih metoda za korišćenje javno dostupnih alatas i razvoja sopstvenih rešenja u nišama koje su drugi prevideli, pod uslovom da budemo dvooljno istrajni, jer u ovoj oblasti neće biti mogućnosti za "odmaranje na lovorikama uspeha" - kaže Rodić.

Ogromna količina znanja i nevidljiva razmena podataka

Rodić ukazuje da savremeni AI alati već sada u sebi sadrže gotovo celokupno digitalno znanje čovečanstva.

„Alati koje koristimo su, u procesu mašinskog učenja, već u sebe ‘učitali’ skoro celokupni sadržaj koji se danas nalazi na internetu – sve što je ikada napisano i snimljeno u raznim formatima i postavljeno na internet servise“

Međutim, razvoj se ne zaustavlja samo na pasivnom „čitanju“ sadržaja.

„Ne radi se samo o tome da mi ‘čitamo’ sadržaj koji su stvorili drugi, već je i svaka naša reakcija u konzumiranju tuđeg sadržaja, istovremeno novi kvalitativni doprinos servisima koje koristimo.“

Veštačka inteligencija u svakodnevnom životu i industriji

Kada je reč o oblastima koje već sada doživljavaju transformaciju zahvaljujući AI, Rodić ističe: „Najvidljivija je promena u oblasti informisanja i zabave – internet mimovi, platforme, prenos informacija. Manje vidljiva, ali ključna je primena u industrijama kao što su metaloprerađivačka, autoindustrija, saobraćaj, logistika, medicina i farmacija.“

Milena Šović, stručnjak sa iskustvom u američkim tehnološkim kompanijama, nadovezuje se:

„Najveće promene očekuju se u obrazovanju, marketingu i novinarstvu. Što se tiče obrazovanja, ključna novina je mogućnost personalizovanog učenja. AI se već koristi za personalizovane vežbe, objašnjenja i pripremu materijala, a ujedno razotkriva slabosti sistema, pokazujući da se školovanje često svodilo na puko ponavljanje, a ne na duboko razumevanje gradiva.“

Ono što je ključni zaključak iz Šovićkinog primera jeste da AI ne samo da automatizuje rutinske zadatke, već i daje retrospektivni uvid u strukturalne nedostatke obrazovnog sistema. Personalizacija učenja postaje centralna prednost, ali i test sposobnosti sistema da integriše nove tehnologije.

Šović dalje ukazuje na značaj AI u marketingu, gde personalizacija i automatsko kreiranje sadržaja postaju standard, a kreativna intuicija sve više zamenjuje upravljanje podacima, što otvara pitanja etike, privatnosti i transparentnosti. U novinarstvu, AI menja ceo lanac – od prikupljanja podataka do pisanja i distribucije sadržaja, što postavlja izazove u očuvanju kredibiliteta, jer lako generisan sadržaj ne sme zameniti odgovornost i proveru činjenica.

Ovo pokazuje da AI nije samo tehnološki alat, već i generator etičkih dilema: granica između preciznog targetiranja i manipulacije postaje nejasna, a odgovornost za posledice sve veća.

Srbija na AI mapi

Srbija, prema mišljenju oba sagovornika, ima potencijal da se nametne kao regionalni lider, ali trenutno nije u poziciji da proizvodi sopstvene AI proizvode i sistemsku primenu.

„Imamo jak kadar – inženjere, matematičare, istraživače… ali oni uglavnom rade za druge. Nedostaje kritična masa domaćih kompanija koje bi razvijale proizvode, skalirale ih i izlazile na tržište pod sopstvenim brendom“, navodi Šović.

Rodić dodaje: „Mi smo se od izvoznika električne energije pretvorili u uvoznika, ne proizvodimo računarske čipove (procesore, memorije), nemamo (niti ćemo imati) farme servera koje troše gigavate električne energije. U toj trci je ostalo samo nekoliko zemalja u svetu. Ono što možemo da imamo je obrazovana radna snaga – ne samo u razvoju AI alata, već u konkretnim primenama javno dostupnih alata ili delova tih alata u specifičnim oblastima. U tom segmentu možemo da računamo na rezultate koji bi bili rezultat ljudske kreativnosti.“

Kada je reč o spremnosti domaćih institucija i kompanija za širu primenu AI, Rodić ističe niz primera sa naučne konferencije „Veštačka inteligencija u industriji 4.0 i 5.0“, gde su prikazani radovi iz sajber sigurnosti, nastave i industrijske proizvodnje, pokazujući da je primena AI moguća u širokom spektru profesionalnih oblasti.

S druge strane, Šović ukazuje na nedostatke u obrazovnom sistemu: infrastruktura, nedovoljna digitalna opremljenost škola i minimalna integracija tehnologije u nastavi sprečavaju sistemsku primenu AI.

„U većini škola ne postoji sistemska primena digitalnih alata, pa samim tim ni prostor da se AI integriše kao deo nastave, podrške nastavnicima ili rada sa učenicima. Bez jasne strategije i praktične upotrebe tehnologije u svakodnevnom školskom procesu, razgovor o AI ostaje na nivou ideje, a ne realne primene.“, naglašava ona.

„Srbija svakako da ima potencijala, ali trenutno nema poziciju regionalnog lidera u smislu sopstvenih AI proizvoda i sistemske primene. Imamo veoma jak kadar – inženjere, matematičare, istraživače… To se vidi i po tome koliko ljudi iz Srbije radi u međunarodnim timovima i koliki je naš izvoz 'pameti' umesto tehnologija.“

Ključna prepreka je, prema njoj, nedostatak domaćih kompanija koje razvijaju sopstvene proizvode:

„Najveći problem je što svi oni uglavnom radi za druge. Nedostaje nam kritična masa domaćih kompanija koje prave sopstvene AI proizvode, skaliraju ih i izlaze na tržište pod sopstvenim brendom. Mnogo toga se svodi na autsorsing i projektni rad, što jeste prihod, ali nije liderstvo.“

Etika, privatnost i bezbednost 

Najveći izazovi i rizici ubrzanog razvoja veštačke inteligencije, kako objašnjava Rodić, nisu u samoj tehnologiji već u ljudskom ponašanju i odnosu moći:

„Neophodno je da korisnici AI alata budu svesni da se ne obraćaju svom telefonu ili laptopu, već servisima koji imaju vlasnike i svoje interese. Svaka interakcija sa ovim servisima postaje deo njihovog sistema, a vaša privatnost je često iluzorna.“

Šović se slaže: „Najveći problem sa privatnošću je što ljudi u razgovore sa četbotovima ubacuju mnogo više podataka nego što bi trebalo. Četbotovi podstiču otvorenost i intimnost, ali korisnici retko razmišljaju o tome ko sve ima pristup tim razgovorima.“

Oba sagovornika naglašavaju i pitanje radnih mesta.

Iako se često govori o masovnom nestanku poslova, Vojislav upozorava da je stvarnost složenija.

„AI je za sada alat za povećanje produktivnosti. To znači da će isti posao obavljati manje ljudi, brže. Neka nova zanimanja već postoje, ali iluzija da će ih biti više nego izgubljenih podseća me na ideju da će ‘svi postati programeri’“, kaže on.

Rodić kaže: „Softverski alati koje sada nazivamo AI još su daleko od opšte inteligencije na nivou ljudskog bića. Za sada su to alati za podizanje produktivnosti, što znači da isti obim posla može da uradi manji broj ljudi za kraće vreme. Otvaraju se nova radna mesta – prompt inženjeri, prompt programeri – ali ne uvek više nego što se gube.“

Šović dodaje da edukacija građana o AI nije samo tehničko pitanje, već i pitanje društvene odgovornosti:

„Ljudi često ne razumeju šta AI jeste, šta nije, gde počinje, a gde se završava njena uloga, niti kakve posledice ima način na koji se koristi. Bez tog razumevanja donose loše odluke, a to je rizik za celo društvo.“

Ova izjava jasno pokazuje da bez osnovne AI i digitalne pismenosti, građani postaju pasivni korisnici tehnologije koja direktno utiče na njihove živote. Svesno korišćenje AI uključuje prepoznavanje granica alata, procenu pouzdanosti odgovora i razumevanje odgovornosti sistema.

Pogled u budućnost

Gledajući u budućnost, Rodić predviđa da će kvantni računari predstavljati ključnu promenu:

„Kada kvantni računari postanu stabilni za rad na sobnoj temperaturi, stvoriće se uslovi za pojavu opšte veštačke inteligencije. To je trenutak kada će se možda ostvariti najveći strahovi vezani za razvoj AI.“

Šović je otkrila šta nas očekuje u narednih 5 do 10 godina rekavši da će se AI potpuno integrisati u našu svakodnevicu.

„Globalno, razvoj veštačke inteligencije u narednih pet do deset godina značiće njeno potpuno integrisanje u svakodnevnu upotrebu. Fokus će se pomeriti sa 'koliko je model napredan' na pitanja kontrole, pouzdanosti, bezbednosti i odgovornosti, jer će posledice grešaka biti direktne i stvarne.“

Ona ističe da će ključni izazov biti ne samo razvoj novih tehnologija, već i uspostavljanje sigurnih i pouzdanih sistema: kontrola, odgovornost i transparentnost postaju prioriteti u primeni AI, jer direktne greške mogu imati ozbiljne posledice.

Šović završava intervju snažnim porukama za donosioce odluka u Srbiji:

„Glavna poruka bi glasila: Dosta je pisanja strategija za fioke i slajdove – vreme je za stvarnu primenu u praksi! Srbija ima dovoljno pametnih ljudi, ali njihovo znanje i rad uglavnom koriste strane kompanije, dok mi ovde ostajemo na pilot programima, konferencijama i lepim deklaracijama.“

Ključne komponente ozbiljne strategije, prema njenim rečima, su:

- Infrastruktura – odgovarajuća tehnološka i računarska baza za razvoj i primenu AI.

- Pristup podacima – kvalitetni i etički prihvatljivi podaci za obuku i testiranje AI sistema.

- Jasna pravila – regulativa i standardi koji štite interese građana i osiguravaju odgovornost sistema.

„Ne treba nam novi papir, već merljivi rezultati: šta je uvedeno i gde, ko odgovara, kako su podaci zaštićeni i kakva je korist. Bez toga, sve ostaje prazna priča.“

Zaključak je jasan: Srbija ima ljudski kapital i potencijal, ali da bi se ostvario puni efekat, neophodna je jasna strategija, praktična primena i zaštita podataka, kako u javnom sektoru, tako i u industriji i obrazovanju. AI može da unapredi sve sfere društva – od obrazovanja, preko zdravstva, do bezbednosti – ali samo ako se primenjuje promišljeno, transparentno i u interesu građana.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar