NESTAŠICA EVRA ILI BESPOTREBNA GUŽVA U MENJAČNICAMA? Profesor Ekonomskog fakulteta otkriva na šta utiču sankcije NIS i ima li mesta panici

Profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Đuričin rekao je danas da nema razloga za paniku i da je povećana potražnja za evrima psihološka reakcija građana na trenutnu situaciju oko Naftne industrije Srbije (NIS) i dodao da je srpska ekonomija pokazala otpornost, ali da je status kvo po pitanju NIS najgora opcija.

Na pitanje da li postoji opravdana bojaznost građana da će kurs evra biti viši i da ga neće biti, Duričin je rekao da Srbija ima skoro 30 milijardi evra devizne rezerve, plus devizne rezerve u zlatu koje su još oko šest milijardi evra.

"To je oko 7 do 7,5 meseci uvoza bez izvoza. Znači, ne neto efekat, nego čistog uvoza. Prema tome, na bazi takve štednje države, ali i štednje stanovništva koje je u bankama, kako u dinarima, dominantno u evrima, ne treba se bojati", rekao je Đuričin za TV Prva.

Podsetio je da je Srbija dobila i investicioni kreditni rejting.

"Nije to slučajno i nije to politički trik zemlje koja je prioritet nekome. Ova zemlja je samo prioritet sebi. Nažalost, to je problem za velike, jer oni razmišljaju - ako nisi sa nama, ti si protiv nas. Tako da, ovo je tehnički problem koji je nastao na relaciji Narodna banka - poslovne banke - menjačnice. Bilo je pitanje ko treba da isporučuje određenu kvotu deviza koja se regularno tu pojavljuje. Imajte u vidu da je sada period kada se od straha više kupuju devize nego što se prodaju, a ljudi su zaustavljeni u investicijama, u potrošnji, ali to nije strukturni problem i ne bi se toga trebalo bojati", naglasio je on.

Đuričin je rekao takođe da je ohrabrujuće to što srpska ekonomija nije u "šoku", ali da je ipak u probledmu.

"Ako imate manju stopu rasta od predviđene, imate inflaciju pod kontrlom u granicama cilja, imate manje strane direktne investicije, ali isti priliv deviza, vi održavate na nižem novou monetarni sistem, sa ranim signalima slabosti. Ekonomija je pokazala otpornost na ovaj set okova koji nam se dešava krizom sa NIS-om i to je ohrabrujuće, jer je i u fiskalnoj i monetarnoj sferi naša fiskalna i monetarna vlast održala ekonomiju iznad vode", rekao je on.

Dobra okolnost je, kako kaže Đuričin, da su izbiljni investitori nastavili da ulažu u Srbiju, što znači da su spremni da podnesu deo sistemskog rizika kojem je cela Srbija izložena zbog krize sa NIS-om. Đuričin je govoreći o tome, da li do 15. januara može da se pronađe neko rešenje za NIS, rekao da smo i dalje u istoj situaciji i da mi ne učestvujemo u pregovorima, ali da bi bilo dobro da se nešto desi.

"Bilo šta da se desi, biće pozitivno, jer najgora je ova situacija statusa kvo, koja povećava neizvesnost proširenja sankcija OFAK-a i na druge sektore, pre svega na finansijski sektor", rekao je profesor.

Shutterstock

 

Do kada je moguće da građani ne osećaju posledice sankcija NIS?

Odgovarajući na pitanje do kada je moguće da građani ne osećaju posledice sankcija NIS-a, Đuričin kaže da Srbija nabavlja naftu i derivate i da se sprema za restart rafinerije i za normalno funkcionisanje.

"I u ovu krizu Srbija je ušla sa određenim rezervama, zato se ne osećaju posledice. To je jasno, to je deo odbrambene strategije koju smo imali. Međutim, to su sve kratkoročna rešenja. Bilo bi jako važno da sistemski problem kakav je ovaj, ima i sistemsko rešenje", dodao je on.

On je rekao da opcija nacionalizacije nije predviđena ugovorom i da se naša vlada držala tog pravila i da samo pravo preče kupovine može da se aktivira, ako neko hoće da vam proda svoj kontrolni udeo.

"Tako da bar to znamo da to nije rešenje. Opcije su, po meni, ako se ne završe pregovori sa trećom stranom, a to nije mnogo verovatna opcija, opcija poklona sa ruske strane prema srpskoj državi je realno rešenje sa klauzulom da kada sankcije prođu, da vratimo vlasniku to što nam je poklonio", rekao je Đuričin i istakao da bi to bio elegantan, prijateljski gest i najbrža opcija. Druga opcija je stečaj, kao još radikalnija verzija.

"To su opcije koje su se desile sa ruskim rafinerijama u Nemačkoj i Italiji posle uvođenja sankcija. To bi takođe bila brza opcija, gde bi srpska strana vodila taj biznis kroz neki ugovor o upravljanju sa uglednom svetskom kompanijom u toj oblasti. Takve kompanije postoje i naša vlada ih ima, koje su iskazale interes da vode kompaniju, sa profitom koji bi raspodelom po principu 57 odsto - 33 odsto, raspodeljivala i dobit na 'escrow' račun u nekoj banci u Srbiji, čime bi zahtev američke strane da ne odlazi novac po osnovu funkcionisanja i prodaje NIS-a u ruski monetarni sistem bio ispunjen", objasnio je Đuričin.

O sekundarnim sankcijama

Govoreći o tome, koliko Srbija rizikuje u ovom trenutku da na snagu stupe sekundarne sankcije, da se obustavi platni prometi i koliko vremena imamo pre nego što se to eventualno desi, Đuričin kaže da ne može da zamisli da mogu da nastupe finansijske sankcije.

"Ako nastupe finansijske sankcije, to je kraj ne samo privredne aktivnosti u Srbiji, već i potpuno upropaštavanje makroekonomskih fundamenata sistema na bazi po kojoj smo dobili kreditni rejting. Jer, imajte u vidu da ukoliko padne privredna aktivnost i pojavi se 'output gap', zbog toga što nemate naftne derivate, kao i gas, ako padne privredna aktivnost, u tom slučaju pojavljuju vam se kao prva posledica fiskalne neravnoteže. Kada imate fiskalne neravnoteže, imate pritisak na kreditiranje, zbog toga što je tri četvrtine kredita lansiranih prema privrednim subjektima u Srbiji denomirano u stranim valutama. A to znači ogroman pritisak na devalvaciju dinara", objasnio je Đuričin.

Kako objašnjava, u slučaju devalvacije pojavio bi se ogroman inflatorni pritisak zbog toga što Srbija ima sve makroekonomske deficite u negativnoj zoni.

"Ti deficiti su značajno popravljeni programom fiskalne konsolidacije i nalaze se u zoni koja je u skladu sa fiskalnim pravilima. Ali ako bi se ovo desilo sa rastom inflacije, dobili biste jednu spiralu na dole koja bi potpuno narušila makroekonomske fundamente sistema. Kratko, narušila bi ravnotežu koju imamo već duži niz godina", ukazao je on.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar