EVO ŠTA ĆE BITI SA NAJVEĆIM NELEGALNIM NASELJEM NA BALKANU Ministarka Sofronijević za K1 o novom Zakonu koji menja sve

Sutra pred Vladom Srbije stiže predlog novog Zakona o legalizaciji pod sloganom "Svoj na svome", koji bi građanima omogućio da uz minimalnu taksu – od 100 do nekoliko stotina evra – legalizuju nelegalno izgrađene objekte i konačno ih upišu u katastar.

Gostujući u emisiji "Uranak" na televiziji K1, ministarka građevinarstva Aleksandra Sofronijević detaljno je objasnila proceduru i ciljeve ovog propisa.

- Svaki zakon od 1997. godine imao je nameru da reši problem, ali na osnovu broja ozakonjenih i legalizovanih objekata – svega 320 hiljada u odnosu na dva miliona evidentiranih 2016. – jasno je da bi po važećem zakonu ovaj postupak trajao narednih 40 godina - istakla je Sofronijević.

K1 televizija

Prema njenim rečima, novi zakon predstavlja raskid sa dosadašnjom praksom jer više ne uzima u obzir urbanističke i tehničke parametre:

- Cilj ovog zakona jeste formalizacija – termin koji koriste Ujedinjene nacije i mnoge međunarodne organizacije. To znači da faktičko, zatečeno stanje pretvaramo u pravno. Država nudi rešenje koje obuhvata čak 4,8 miliona objekata, uključujući i one sagrađene sa dozvolom, ali iz raznih razloga nikada nisu upisani u katastar.

Sofronijević naglašava da će novi propis imati i socijalnu komponentu, jer „štiti porodicu i pravo na dom, u skladu sa evropskim i međunarodnim konvencijama, ali i Ustavom Srbije“.

Najveći problem dosadašnjih zakona, dodaje Sofronijević, bio je nedostatak planske dokumentacije:

- Zakon o planiranju i izgradnji zahteva od svih opština i gradova da pokriju teritoriju planovima sa direktnom primenom, ali mnoge sredine to nikada nisu završile. Ovde smo svesno izbegli upravni postupak kao neadekvatan i predvideli smo u skladu sa međunarodnim propisima, sudsku zaštitu privatne svojine - dodala je.

Prema podacima koje je iznela ministarka građevinarstva Aleksandra Sofronijević, struktura nelegalno izgrađenih objekata u Srbiji izgleda ovako:

- Objekti koji su građeni potpuno suprotno zakonu, bez ikakvih građevinskih dozvola, obuhvataju porodične kuće i objekte za kolektivno stanovanje – stambene i stambeno-poslovne zgrade. Prema poslednjem popisu, u toj kategoriji evidentirano je oko 972 hiljade objekata, od ukupno 2.051.000 popisanih u Srbiji. Sledeću, brojčano najveću grupu čine ekonomski i pomoćni objekti, uglavnom na selu. Tu su i objekti podignuti u vreme kada nije bilo zahtevano izdavanje građevinske dozvole, ali nisu upisani u katastar. Takođe, tu spadaju i ljudi koji su gradili na osnovu privremene građevinske dozvole izdate do 13. maja 2003. godine, kada su opštine i gradovi mogli da izdaju takva rešenja. Postoje i vlasnici koji imaju rešenja o ozakonjenju, ali nisu upisani, kao i objekti A i B kategorije – porodične stambene kuće do 400 m² i stambeni objekti do 2.000 m² – koji poseduju građevinsku dozvolu, ali su premašili zakonski rok od pet godina za pribavljanje upotrebne dozvole - objasnila je.

Ministarka građevinarstva Aleksandra Sofronijević istakla je da novi propis donosi značajne novine u odnosu na dosadašnje:

- Ovaj zakon pravi jasnu razliku u odnosu na ranije zakone, gde su se tražili i tehnički, i geodetski, i urbanistički uslovi. Sada je u pitanju evidentiranje i upis faktičkog vlasništva. Država ne može da preuzme ulogu investitora – to je obaveza vlasnika objekta. U Zakonu o planiranju i izgradnji jasno stoji da su svi vlasnici dužni da održavaju svoje objekte u funkcionalnom stanju. Za objekte javne namene propisana je obaveza redovnih specijalističkih pregleda, a kada se vlasnici upišu u katastar, na njih će se primenjivati sve te obaveze - rekla je. 

Tanjug/Vladimir Sporčić

Na pitanje da li će investitori koji su nelegalno izgradili zgradu proći isto kao i građani koji nisu imali mogućnost da legalno sagrade objekat, ministarka Sofronijević naglašava da država ne nagrađuje nesavesne graditelje:

- Mi ne nagrađujemo takve investitore. Oni su prevarili kupce stanova i svoju državu, čime su direktno ugrozili budžet opštine ili grada. Ako su poznati i dostupni, plaćaju naknadu – i to ne 100 ili 1.000 evra, već iznos jednak doprinosu koji bi morali da plate da su na vreme tražili i dobili građevinsku dozvolu. U toj situaciji kupci stanova ne plaćaju ni tih simboličnih sto evra - objašnjava i dodaje:

- Kupci stanova plaćaju od 100 do 1.000 evra samo u slučajevima kada investitor, a nažalost takvih primera ima, nije poznat ili mu se ne može ući u trag. U tom slučaju vlasnici stanova snose ove simbolične troškove.

Ministarka građevinarstva Aleksandra Sofronijević podsetila je da je Kaluđerica najveće nelegalno naselje na Balkanu i naglasila da novi propis mora da pravi jasne razlike:

- Ovaj zakon ne daje univerzalna rešenja, već postavlja jasna pravila. Predmet evidentiranja mogu da budu svi, ali predmet upisa ne mogu biti svi. Štite se javna dobra, zaštićuju se kulturna dobra i štiti se privatna svojina. Zakon je posebno predvideo situacije kada je građeno na tuđem zemljištu – to su klasični slučajevi uzurpacije – i našim Ustavom se privatna svojina posebno štiti. Zakon predviđa da se najpre reši pitanje vlasništva zemljišta, a tek potom, ako se vlasnik i bespravni graditelj dogovore, može da se upiše pravo. Ako do dogovora ne dođe, upisuje se vlasnik zemljišta - dodala je. 

Ministarka građevinarstva Aleksandra Sofronijević pojasnila je kako će visina takse za legalizaciju zavisiti od veličine opštine ili grada, kao i od vrste objekta.

- Visina takse za legalizaciju zavisi od veličine grada ili opštine. Sve opštine sa manje od 50.000 stanovnika, kao i sva sela u Srbiji, zajedno sa pomoćnim i ekonomskim objektima, koštaće 100 evra. U Beogradu taksa se kreće od 100 do 1.000 evra, dok u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu iznosi od 100 do 500 evra. Za gradove sa 50.000 do 100.000 stanovnika raspon je od 100 do 300 evra - zaključila je ministarka. 

Ministarka građevinarstva Aleksandra Sofronijević objasnila je kada i kako će početi primena novog Zakona o legalizaciji:

- Prvog narednog dana od usvajanja zakon stupa na snagu kako bi mogao odmah da se primeni. Digitalna podloga biće odmah dostupna svim jedinicama lokalne samouprave. Rok od 30 dana počinje da teče, u kojem se podaci vraćaju Agenciji, plus još 15 dana da Agencija izvrši proveru i ažuriranje. Prijave počinju od momenta stupanja zakona na snagu, sa inicijalnim rokom od 45 dana, zatim sledi ciklus prijavljivanja od 60 dana, uz dodatnih 30 dana za eventualne prigovore, što ukupno čini 90 dana - zaključila je ministarka Aleksandra Sofronijević za K1.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar