Kako je protekao razgovor i čemu je posvećena najveća pažnja, analizirao je Nemanja Starović, ministar za evropske integracije Republike Srbije, u emisiji "Uranak" na televiziji K1.
- To znači da postoji interesovanje za stanje Republike Srbije, interesovanje za unapređenje bilateralnih odnosa i poštovanje prema našoj državi. Ako gledamo šire, dijalog na najvišem nivou sa SAD-om nam je nedostajao u prethodnim godinama. Pre mesec dana Marko Đurić imao je priliku da se susretne sa Markom Rubiom i to je bio prvi susret na tom nivou posle osam godina, čime su otvorena vrata za sastanak predsednika Srbije sa državnim sekretarom. Sigurno postoji ogroman prostor za unapređenje odnosa i mi se krećemo u tom pravcu. Očekivanja su bila velika i to je nesumnjivo prisutno u našoj javnosti nakon pobede Donalda Trampa - rekao je Starović.
K1 televizija
On dodaje da se interesovanje za naš region i za Srbiju pojačava:
- Ono što sada možemo da vidimo jeste proces strateškog dijaloga koji će uskoro biti započet. Videli smo i saopštenje na društvenim mrežama sekretara Marka Rubija, koji se zahvalio predsedniku Vučiću na razgovoru i naglasio da se razgovaralo o početku strateškog odnosa, kao i o učešću SAD-a na specijalizovanoj izložbi EXPO 2027 u Beogradu. Postoji šansa za kvalitativno unapređenje odnosa.
Govoreći o međunarodnim temama, Starović je istakao:
- Poklapanja postoje u insistiranju Trampove administracije na miru u Ukrajini. Određeni koraci u tom pravcu postignuti su nakon samita na Aljasci. Ukoliko dođe do mira u Ukrajini, to bi snažno podiglo spoljnu politiku Srbije. Tačka preklapanja je da, uz sve naše razlike po brojnim regionalnim pitanjima, kada govorimo o Zapadnom Balkanu, ono što nas spaja jeste zalaganje SAD-a za očuvanje mira i stabilnosti. Na kraju, bez obzira na sve razlike, oni ne podržavaju one koji na terenu žele da situacija eskalira ili destabilizuje.
Mehanizam strateškog sporazuma u pravcu energetske saradnje
- Pre više od godinu dana taj sporazum je zaključen, a reč je o jednom zasebnom dokumentu. Ovde govorimo o mehanizmu strateškog dijaloga, koji će nam omogućiti da tu saradnju razvijamo u dubinu, sa različitim departmanima američke vlade, uključujući naša ministarstva. Nećemo se baviti samo energetikom, ma koliko ona bila važna, već i drugim, ekonomskim i političkim temama. To je mehanizam koji Stejt department razvija i u koji su uključene privilegovane zemlje - navodi se u izjavi.
Odlaganje sankcija NIS-u i američke carine glavne teme razgovora
- Mi smo u specifičnoj poziciji. Naša kompanija je izložena opasnosti od sankcija, imajući u vidu većinsko rusko vlasništvo u NIS-u. Dobro je što smo uspeli da na kratke periode odložimo primenu sankcija, zbog naše bezbednosti i zbog snabdevanja naših građana i naše privrede naftom i naftnim derivatima. To je nešto na čemu se intenzivno radi - rekao je Starović i dodao:
Dok nema konačnog rešenja, a to je uspostavljanje mira, drugo najbolje rešenje jesu odlaganja. Imamo i jednu veoma važnu temu koja je bila deo razgovora – pitanje američkih carina. Nalazimo se u procesu pregovora, ali su nam definitivno neophodni ovi susreti na najvišem nivou, kao što je bio susret predsednika Vučića i Marka Rubija - kazao je.
Visoke carinske stope
- Nadamo se i mogućem susretu sa američkim ministrom finansija Skotom Besentom, kako bi se taj proces pregovora uspešno finiširao. Cilj je da se ta carinska stopa, koja je određena bez previše razloga za Srbiju i potpuno drugačijim obračunom računovodstva u Americi sa jedne strane i u EU sa druge strane, konačno razreši. To će nam otvoriti mnoge mogućnosti. Predsednik je istakao da je jedna kompanija iz Japana spremna da investira pola milijarde evra u pogone u Srbiji, čim se razreši pitanje carina, kako bi njihov plasman iz Srbije na američko tržište bio moguć - navodi se u izjavi Starovića.
K1 printscreen
Uloga Amerike u zaštiti Srba na Kosovu i Metohiji
- Oni su, sa jedne strane, politički faktor. Kurti može donekle da ignoriše njihov politički uticaj, predstavljajući sebe kao lidera albanskog nacionalizma i ekstremizma koji je dovoljno jak da zanemari političke poruke iz Vašingtona – može donekle, ali nikako u potpunosti.
Druga poluga uticaja, koja se pokazala kao značajna, jeste učešće SAD-a u jedinicama KFOR-a. Videli smo da su oni poslednja linija odbrane u odnosu na eskalatorne poteze Kurtija. Više puta u skorijoj prošlosti, pre godinu dana kada je Kurti jednostranim merama pokušao da otvori most koji spaja južni i severni deo Kosovske Mitrovice, upravo je KFOR bio taj koji je to sprečio - rekao je Starović i nastavio:
- Uvek imamo trupe KFOR-a koje, shodno svom mandatu dobijenom od UN, mogu da obezbede očuvanje mira i bezbednosti onih koji su ugroženi na KiM, a to su pre svega pripadnici srpskog naroda. Takva očekivanja – primene mandata KFOR-a u kojima se Amerikanci značajno pitaju – možemo s pravom da imamo. Snažnije prisustvo i primena tog mandata biće od velikog značaja.
Vašington u dijalogu Beograda i Prištine
- Vašington je sve vreme prisutan i to nije nikakva tajna – o tome su govorili i naši pregovarači. Više od deset godina, tokom sprovođenja briselskog dijaloga, uglavnom u zgradama Evropske komisije, uvek je bio prisutan predstavnik SAD-a. Ako ne za stolom, onda makar u kancelariji pored.
Oni se i te kako pitaju, pa i sami zvaničnici EU često se konsultuju sa predstavnicima SAD-a. Da li će njihova uloga biti aktivnija, ne može se isključiti, jer je nasleđe prvog Trampovog mandata na Zapadnom Balkanu bio Vašingtonski sporazum iz 2020. godine između Beograda i Prištine.
Reč je o sporazumu o ekonomskoj normalizaciji, za koji verujem da je bio dobar, ali je predstavljao neku vrstu zaloga za drugi mandat Donalda Trampa, do koga nije došlo na izborima 2020, ali jeste u novembru 2024. Nije nerealno očekivati da će sada Trampova administracija pokušati da gradi na temeljima tog prethodnog sporazuma - kazao je Starović.
- Situacija na Kosovu je veoma nestabilna. Ide se u pravcu novih pokrajinskih vanrednih izbora. Očekuje nas prvi krug lokalnih izbora 12. oktobra, a zatim drugi krug 9. novembra. U nekom periodu nakon toga slediće i novi pokrajinski izbori.
Do marta 2026. trebalo bi da se sprovedu i izbori za predsednika privremenih institucija samouprave, uz dvotrećinsku većinu u pokrajinskom parlamentu, što je teško da će se ostvariti. Ako u tri pokušaja ne uspeju, ponovo se raspušta parlament privremenih institucija i ide se na nove pokrajinske izbore.
Sledi jedan duži period pokrajinske nestabilnosti, a za sve to vreme Albin Kurti ostaje na funkciji tehničkog predsednika vlade privremenih institucija samouprave, što ne ostavlja mnogo prostora za optimizam da će se situacija uskoro poboljšati - kazao je.
K1 printscreen
Srbija ostaje na putu ka punopravnom članstvu u EU
- Prema rečima predsednika, Srbija ostaje čvrsto na evropskom putu. Da ne bi bilo dilema, optužbi ili zlonamernih tumačenja, važno je da ponovimo da je to strateško opredeljenje naše države, načinjen izbor još godinama unazad. Radimo na reformama koje nas vode ka EU. Usvojili smo reformsku agendu sa 98 koraka koje treba da sprovedemo i program usvajanja pravnih tekovina EU, kako bismo do kraja 2026. godine primenili sve relevantne propise u našem političko-pravnom sistemu. Radi se temeljno unutar sistema – možda nije toliko vidljivo, ali trenutno se pripremaju desetine rešenja koja će, verujem, biti usvojena do kraja ove godine u Skupštini - kazao je i dodao:
- Ono što nam još nedostaje jeste verifikacija i valorizacija otvaranja Klastera 3, koji je dobio simboličnu i gotovo mitsku vrednost, s obzirom na to da već četiri godine čekamo politički konsenzus država članica da se taj klaster otvori. Još u decembru 2021. dobili smo zeleno svetlo da smo spremni, a isto je potvrđeno i u decembru 2022, 2023. i 2024. godine, ali konsenzus svih 27 država članica još nije postignut. Verujem da smo blizu dogovora. Obavezali smo se na još jedan set reformi, usvojili smo paket medijskih zakona, a preostalo je da se završi dug proces izbora članova Saveta REM-a i usvoje izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Verujem da smo blizu i da u narednih desetak dana očekujemo novu sednicu na kojoj bismo ove procese završili. Nakon toga možemo ponovo da očekujemo zeleno svetlo i uspostavljanje konsenzusa država članica za otvaranje Klastera 3 - zaključio je.
Ubeđen sam da su Hrvati i Albanci dobili saglasnost da to urade od generalnog sekretara NATO-a, verovatno im je dato neko prećutno odobrenje, tvrdi dr Bjegović
K1 printscreen
K1 printscreen
Ostavite komentar