SA DIPLOMOM MOSKOVSKOG UNIVERZITETA VRATIO SE U LAĆARAK: Od mašine iz prošlog veka do prestižnog i prepoznatljivog brenda

Milenko Jovanović i njegov brat Branislav spadaju u grupu mladih, visokoobrazovanih ljudi koji su profesionalni put u velikim međunarodnim kompanijama zamenili povratkom na porodično imanje i razvojem sopstvenog posla.

Posle studija na Državnom univerzitetu „Lomonosov“ u Moskvi i dodatnog usavršavanja u Londonu, odlučili su da stečeno znanje ulože u unapređenje porodičnog gazdinstva u Laćarku, gde su osnovali brend But&Co.

Milenko Jovanović i njegov brat Branislav pripadaju krugu mladih obrazovanih ljudi koji su karijeru u stranim korporacijama zamenili povratkom na porodično imanje.

- Brat i ja smo počeli da se bavimo poljoprivredom 2010. godine, kada smo zvanično uključeni u ceo proces, ali od malena učestvujemo u proizovdnju. Pre nas su se ovim poslom bavili baba i deda, pa roditelji. Naši su na ovim prostorima od 1730. godine. Generacijski smo se bavili ratarstvom i stočarstvom. Više je bilo naglašeno stočarstvo i tov svinja. U nekom momnetu, kada smo brat i ja preuzeli poslove, imali smo godišnju proizvodnju i do 1.500 tovljenika, a ratarske u tom momentu na 50 hektara - kazao je Milenko.

U asortimanu koji broji 15 proizvoda, pored tradicionalnih suhomesnatih proizvoda poput šunke i kobasice, nalaze se i savremenije varijante prilagođene tržištu. Posebno mesto zauzima sremski kulen, proizvod sa zaštićenim geografskim poreklom. Porodica Jovanović je trenutno jedini proizvođač koji ima pravo da koristi ovaj naziv, jer u potpunosti poštuje strogo propisana pravila proizvodnje.

- Pored tradicionalne šunke i kobasice, uveli smo i nove proizvode prilagođene savremenom tržištu. Reč je o beloj kobasici. Proizvod koji se ne dimi, već fermentiše i suši isključivo na vazduhu, uz primenu visokih higijenskih standarda. Fruškogorska kobasica je nastala u saradnji sa lokalnim vinarima, kreirana za one koji ne vole ljutinu, ali traže pun ukus mesa - kaže sagovornik novosadskog lista.

Unsplash.com

 

Milenko Jovanović diplomirao je ekonomiju na Univerzitetu „Mihail Lomonosov“, gde je prvobitno boravio u okviru studentske razmene, a zatim je obrazovanje nastavio na master studijama u Beogradu i Londonu.

- Sebe sam zamišljao u korporativnom svetu, bankarstvu ili nekoj velikoj kompaniji. Smatrao sam da mi je neophodno iskustvo u velikim sistemima kako bih jednog dana mogao da napravim nešto svoje - priseća se Milenko.

Po završetku master studija suočio se sa realnošću domaćeg tržišta rada, gde je često bio ocenjen kao „prekvalifikovan“ ili se ispostavljalo da su za zaposlenje presudne lične veze. U tom trenutku, zajedno sa bratom, donosi odluku koja je odredila njihov dalji put - povratak u Laćarak.

Svoje proizvode danas plasiraju direktno krajnjim kupcima u Novom Sadu i Beogradu, a sarađuju i sa hotelima, restoranima i poslovnim klijentima.

Njihov rad i kvalitet prepoznati su i nagrađeni - dobitnici su priznanja Novosadskog sajma, kao i nagrada Privredne komore Srbije. Milenko je u jednom trenutku proglašen za najboljeg mladog poljoprivrednika, dok je njegov brat dobio priznanje Egzit fondacije i NIS-a za preduzetništvo.

Preuzimanje porodičnog gazdinstva bilo je daleko od jednostavnog. Zatekli su zastarelu mehanizaciju, a najmlađa mašina na imanju bio je traktor „Belorus“ iz prošlog veka. Ipak, uz veliko poverenje roditelja - oca Dušana i majke Anđelke - kao i njihovu ušteđevinu, braća su započela sveobuhvatnu modernizaciju.

Danas je najstarija mašina na imanju kombajn iz 2009. godine, a proizvodni proces je u potpunosti zaokružen. Korišćeni su krediti i subvencije, a kao školovani ekonomisti brzo su shvatili da je zemlja ograničen resurs i da zakup dugoročno umanjuje profit.

- Odlučili smo da ne povećavamo broj grla bez plana, već da proizvedemo onoliko koliko nam je potrebno za sopstvenu preradu. Naš cilj je bio finalni proizvod vrhunskog kvaliteta - objašnjava Jovanović.

Tako je 2016. godine pokrenuta savremena prerada mesa, u kojoj je značajnu ulogu imala majka Anđelka, inženjer tehnologije. Danas, kada gazdinstvo obeležava deceniju rada, obrađuje se oko 100 hektara zemlje, dok je godišnja proizvodnja svedena na približno 500 tovljenika.

GORAN NE ODUSTAJE OD DEDINOG ZANATA U ovo doba godine najprodavanije nešto što lekari baš i ne preporučuju

DINSTANO MESO NAJBOLJE NA BALKANU Evo u čemu je tajna savršenog ukusa

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar