LUKOIL PRODAO SVU IMOVINU VAN RUSIJE Stručnjaci u "Uranku" objasnili šta to znači za Srbiju (FOTO)

Kompanija Lukoil prodala je svu svoju imovinu van Rusije švedskoj kompaniji Gunvor. Ova transakcija obuhvata i 112 benzinskih pumpi i dva skladišta u Srbiji, koji će uskoro dobiti novog vlasnika, čitajte OVDE.

Šta ova prodaja znači za Srbiju, hoće li Amerika odobriti potpisivanje sporazuma između Gunvor grupe i Lukoila, i mogu li Srbija, Mađarska i Slovačka zajedničkim nastupom da pronađu rešenje za izazove koje nameću američke sankcije ruskim naftnim i gasnim kompanijama.

O ovim temama u emisiji „Uranak“ na televiziji K1, govorilis su stručnjak za energetiku Velimir Gavrilović i profesor Ekonomskog fakulteta Veljko Mijušković.

Ko su vlasnici Gunvora?

- To je privatna kompanija koja se bavi kupovinom energenata. Prvi plasnik, Gennady Timčenko, imao je oko 88 odsto udela u vlasništvu, dok ostatak drže interni zaposleni. Kada je 2014. godine uveden prvi set sankcija Rusiji, Timčenko je izašao iz vlasničke i upravljačke strukture i navodi se da njega više tamo nema. To je ono što je zvanično - objasnio je jedan od sagovornika.

Šta kupovina Lukoila znači za Srbiju i zaposlene?

Govoreći o uticaju prodaje na domaće tržište, Veljko Mijušković je istakao da je dogovor između Gunvora i Lukoila deo šireg paketa prodaje kompanije Lukoil International GmbH holding, koji obuhvata njihovu mrežu van Ruske Federacije.

- Tu su najvažnije zemlje Bugarska, Rumunija i operacije koje imaju u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Egiptu i Iraku. Naravno, u taj set uključena je i Srbija. Kada dođe do ovakve prodaje, praksa je da se zadrži lanac maloprodaje, što je slučaj i kod nas. Mislim da neće doći do radikalnijih poteza kada Gunvor preuzme kompaniju - rekao je Mijušković.

Dodao je da je situacija mnogo složenija u Bugarskoj i Rumuniji, gde Lukoil poseduje i rafinerije, dok u Srbiji ima samo benzinske pumpe i skladišta.

Veljko Mijušković K1 televizija

- U pitanju je oko 180 zaposlenih direktno u Lukoilu i oko 800 u kooperantskim firmama. Verujem da u ovom trenutku nemaju razloga da brinu po pitanju svog zaposlenja - istakao je Mijušković.

Gunvor - globalni igrač sa reputacionim rizikom

Energetski stručnjak Velimir Gavrilović objasnio je da je Gunvor „međunarodna ogromna korporacija“ sa godišnjim prihodima od oko 136 milijardi dolara i neto profitom od oko 720 miliona dolara.

- Oni trguju najviše naftom i gasom. Što se tiče reputacionog rizika, on svakako postoji, jer je neophodno da američka administracija odobri ovu transakciju. Problem je u tome što su upravo SAD pre nekoliko godina uvele sankcije Gunvoru - podsetio je Gavrilović.

Prema njegovim rečima, američke vlasti su Gunvor optužile za korupcionaške šeme u Ekvadoru, gde su od 2012. do 2020. godine podmićivali službenike sa oko 100 miliona dolara radi dobijanja poslova. Proces je trajao godinama, a 2024. godine kompanija je priznala krivicu.

Velimir Gavrilović K1 televizija

- Kada se saberu sve kazne koje su im uveli i Amerika i Švajcarska, Gunvor je platio oko 800 miliona dolara. U nekom smislu, ponovo zavisimo od američke administracije – da li će zažmuriti na to što su sami kaznili tu kompaniju pre nekoliko godina i odobriti transakciju, ili će proceniti da Gunvor nije odgovarajuća kompanija zbog reputacije. Moguć je i jedan i drugi scenario, ali pitanje je verovatnoće - rekao je.

Mogu li druge kompanije slediti ovaj model?

Na pitanje da li je ovo model koji bi i druge kompanije mogle da slede kako bi izašle iz slične situacije, Velimir Gavrilović je odgovorio potvrdno.

- Naravno. To je nešto što Amerikanci priželjkuju i na čemu insistiraju poslednjih godinu dana. NIS je pod sankcijama od januara 2025. godine, i imali smo dovoljno vremena da se pripremimo za ovakve poteze i situaciju. Nismo uradili sve pripreme, možda zato što ruska strana nije bila spremna da prihvati neke naše predloge u tom trenutku - rekao je on.

Gavrilović je podsetio da je moguće bilo smanjiti udeo ruskog vlasništva u NIS-u ispod kontrolnog praga.

- Ono što se odavno moglo uraditi jeste da se ruski faktor vlasništva u Srbiji spusti ispod famoznih 50 odsto. Radi se o oko 11 odsto, gde su Rusi, na jedan volšeban način, ‘odustali’ od tog vlasništva i prebacili ga na drugu rusku kompaniju ‘Intelligent’ iz Petrovgrada. To je, međutim, i dalje ruski kapital i ništa se nije suštinski promenilo po američkim zahtevima. A mi moramo da vodimo računa o tim zahtevima, jer smo okruženi NATO zemljama - naglasio je Gavrilović.

Energetski aranžmani pod znakom pitanja

Govoreći o širem kontekstu energetskih odnosa sa Rusijom, Gavrilović je upozorio da bi se i snabdevanje gasom moglo naći pod pritiskom.

- Ovde u pregovore moraju da se uključe i druge stvari. Ovo je deo ukupnog energetskog aranžmana koji imamo sa Rusijom. Prvo je gas i gasovod koji dolaze preko Turske i Bugarske do nas, i to je pod znakom pitanja od 1. januara sledeće godine. Može i to da postane problem - rekao je Gavrilović.

Prema njegovim rečima, u dokumentima Evropske unije jasno piše da je zabranjen tranzit ruskog gasa preko teritorija zemalja članica EU.

- Kasnije su to donekle amortizovali – verovatno zbog javnog mnjenja i pritiska zemalja poput Mađarske i Slovačke, koje su, kao i mi, pogođene tim merama. Dobra vest je da postoji gasovod koji dolazi iz Turske preko Bugarske, jer je ukrajinski gasovod već prekinut. Moramo, dakle, da sagledamo ukupan aranžman sa Ruskom Federacijom i da prevaziđemo sve probleme koje imamo. Jedna od stavki u tom procesu je i spuštanje ruskog vlasništva u NIS-u ispod 50 odsto - kazao je. 

Da li ima vremena da se problem reši do Nove godine?

Na pitanje da li će period do kraja godine biti dovoljan da se reše problemi u interesu Srbije, Velimir Gavrilović kaže da sve zavisi od spremnosti druge strane.

- Ako postoji volja druge strane, svesni su da zalihe sirove nafte, koje su ranije dopremljene preko Janafa, prosto nestaju. One se prerađuju u naftne derivate, i posle tih nekoliko meseci – koliko je ministarka rekla da imamo vremena – mi više nemamo sirove nafte, barem ne kroz Janaf. Moraćemo da je dopremamo drugačije - rekao je Gavrilović.

On je upozorio da su i alternativni pravci složeni.

- Moguće je snabdevanje baržama ili železničkim kompozicijama, ali tu postoje ozbiljna logistička ograničenja. Postoje i problemi sa rečnim baržama jer one prolaze kroz više zemalja Evropske unije. Iako je to međunarodni plovni put, može se desiti da se pozivanjem na ekološke zahteve i inspekcijske kontrole transport kroz Rumuniju - faktički - uspori ili onemogući - rekao je on. 

Bonus video:

Ostavite komentar