SIGURNO VAM SE BAREM JEDNOM DESILO: Šta se događa u mozgu kada ne možemo da prestanemo da se smejemo?

Da li se sećate kada ste se poslednji put smejali toliko da jednostavno niste mogli da prestanete i to možda baš u trenutku kada je to bilo potpuno neprimereno?

Nekontrolisana eksplozija smeha u ozbiljnim situacijama (poput neprijatnih sudskih rasprava ili izveštavanja uživo na televiziji) česta je pojava.

Iako smeh obično dovodimo u vezu sa zabavom i reakcijom na humor, nauka pokazuje da se većina smeha u svakodnevnom životu dešava iz sasvim drugih, prvenstveno društvenih razloga.

Društvena uloga smeha u svakodnevnom životu

Nova studija objavljena u časopisu Trends in Neurosciences istraživala je neurološku pozadinu ovog fenomena i otkrila da spontani (nekontrolisani) i dobrovoljni (konverzacijski) smeh nastaju u potpuno različitim moždanim mrežama.

Istraživanja pokazuju da je verovatnoća da ćete se nasmejati čak 30 puta veća ako ste u društvu nego kada ste sami, pri čemu se još više smejemo u prisustvu bliskih i dragih ljudi.

U svakodnevnim razgovorima, smeh se javlja u proseku oko šest puta u 10 minuta:

- Konverzacijski (spontano-dobrovoljni) smeh je kratak, nižeg je tona, brzo počinje i prestaje, a služi za iskazivanje slaganja, smanjenje stresa, građenje bliskosti i kao vrsta „govorne punkcije“ (pauze) u komunikaciji

- Nekontrolisani (bespomoćni) smeh znatno je duži, višeg tona, često praćen neobičnim zvucima (zvižducima i piskavim tonovima) i nemoguće ga je zaustaviti voljnom odlukom.

Dve odvojene moždane mreže za smeh

Proučavanje smeha u laboratorijskim uslovima je izuzetno teško jer se ljudi tokom smejanja pokreću, što ometa klasične snimke magnetne rezonance (fMRI). Međutim, analizom električne stimulacije mozga kod pacijenata koji se leče od epilepsije, naučnici su uspeli da precizno mapiraju centre zadužene za smeh:

1. Mreža za iskreni, nekontrolisani smeh (Drevni emocionalni sistem)

• Lokacija - Obuhvata prednji cingulatni korteks, temporalni pol i određene subkortikalne regione.
• Karakteristike - Stimulacija ove mreže izaziva visoki, bespomoćni smeh praćen osećajem jakog zadovoljstva i sreće
• Evolutivno poreklo - Ova mreža je evolutivno starija i delimo je sa svim ostalim sisarima (ima veze sa životinjskom igrom i emocionalnim oglašavanjem).
• Hemijska reakcija - Njena aktivacija pokreće lučenje opioida (koji stvaraju osećaj nagrade i zadovoljstva) i serotonina, što objašnjava zašto nekontrolisani smeh ima moć da privremeno smanji fizički bol.

2. Mreža za komunikacijski smeh (Motorno-govorni sistem)

• Lokacija - Smeštena je u motornim i premotornim regionima mozga.
• Karakteristike - Ova mreža ima veze sa voljnim pokretima poput govora, pevanja ili beatbox-a. Smeh proizveden ovom mrežom ne mora da ima veze sa emotivnim stanjem, već služi kao društveni alat za pregovaranje i komunikaciju.
• Evolutivno poreklo - Specifična je uglavnom za ljude i zahteva znatno složeniju i finiju motornu kontrolu. Snimci vokalnog trakta pokazuju da pri ovoj vrsti smeha usta zauzimaju oblike identične onima tokom govora.

Ovo otkriće objašnjava i zanimljiv medicinski fenomen. Kada osoba doživi moždani udar koji ošteti motore regione za govor, ona često gubi sposobnost govora, ali i dalje zadržava sposobnost da se spontano smeje, plače ili psuje. To se dešava zato što je starija, evolutivna mreža za emocije ostala neoštećena, piše eKlinika.rs.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar