ZAPANJUJUĆI REZULTATI ISTRAŽIVANJA: Izlaganje svetlosti noću menja strukturu srca!

Izlaganje svetlosti noću može biti povezano sa potencijalno štetnim promenama u strukturi i radu srca, prema studiji u kojoj je učestvovalo više od 11.000 ljudi.

Rezultati su objavljeni u časopisu „European Heart Journal“ 9. septembra.

Istraživanje je vodio profesor Lu Ći sa Univerziteta Tulejn u Nju Orleansu, SAD.

On je rekao: "Prethodne opservacione studije su povezale izlaganje noćnoj svetlosti sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, ali se malo zna o povezanim promenama srčane strukture i funkcije. Sproveli smo ovo istraživanje kako bismo saznali šta se dešava sa srcem tokom vremena kada su ljudi izloženi previše svetlosti noću."

Merenje noćne izloženosti svetlosti

Studija je obuhvatila 11.071 učesnika iz britanske biobanke. Svaka osoba je nosila senzor svetlosti na zglobu sedam dana kako bi istraživači mogli da izmere koliko svetlosti je izložena noću.

Tri godine kasnije, učesnici su podvrgnuti skeniranju srca magnetnom rezonancom. Ova detaljna skeniranja su omogućila istraživačima da ispitaju i strukturu srca i koliko efikasno je funkcionisalo.

Tim je uporedio ljude izložene noćnoj svetlosti jačini od više od tri luksa sa onima koji skoro nisu bili izloženi svetlosti noću. Luks je mera koliko vidljive svetlosti dopire do površine.

Promene u višestrukim srčanim komorama

Ljudi sa većom izloženošću noćnoj svetlosti pokazali su zadebljanje zida leve komore (jedne od komora srca). To zadebljanje je smanjilo količinu raspoloživog prostora unutar komore.

Istraživači su takođe pronašli dokaze da je srčani mišić bio manje sposoban da se pravilno savija tokom svakog otkucaja srca. Smanjena fleksibilnost može biti rani znak da srce ne funkcioniše normalno.

Promene su takođe primećene u desnoj komori i levoj pretkomori (dve druge komore srca), što sugeriše da povezanost nije ograničena samo na jedan deo organa.

Shutterstock

"Ovo je prva studija ove vrste i pokazuje da je izlaganje višim nivoima svetlosti noću povezano sa remodeliranjem srca. Ovde se menja struktura i funkcija srca, a to obično vidimo kao odgovor na hronični stres ili povredu srca. To je način na koji se naše telo prilagođava tom stresu, ali na kraju to slabi srce i može dovesti do srčane insuficijencije", rekao je Ći i dodao:

"Svetlosno zagađenje se pojavilo kao novi faktor rizika za kardiovaskularne bolesti. Naši nalazi, zajedno sa dokazima iz drugih studija, ukazuju na to da smanjenje izloženosti noćnoj svetlosti treba da se razmotri kao jedna od potencijalnih strategija za prevenciju srčanih bolesti od strane lekara i kreatora politike."

Da li tamnija spavaća soba može pomoći u zaštiti srca?

U pratećem uvodniku, profesor Tomas Mincel iz Univerzitetskog medicinskog centra Majnc u Nemačkoj i kolege tvrdili su da bi lekari trebalo da obrate više pažnje na noćno svetlosno okruženje pacijenata, piše scitechdaily.com.

"Vreme je da kliničari, posebno oni koji leče pacijente sa srčanom insuficijencijom ili atrijalnom fibrilacijom, počnu da se pitaju o okruženju za spavanje: koliko je mračna spavaća soba, da li pacijent radi noćne smene i koliko koristi ekrane nakon zalaska sunca. Savet je jednostavan i jeftin: zatamnjujuće zavese, toplo obojeno noćno osvetljenje i pokrivanje malih LED dioda u stanju pripravnosti na kućnim elektronskim uređajima. Sa stanovišta javnog zdravlja, implikacije su još veće. Svetlosno zagađenje je jedna od retkih opasnosti po životnu sredinu koju gradovi mogu direktno i pristupačno da kontrolišu. Zaštićene svetiljke, sijalice toplog spektra i ulična svetla sa prigušivanjem ili aktiviranjem pokreta već su dostupna, energetski efikasna i klimatski prihvatljiva", rekli su autori istraživanje i dodali:

"Na kraju krajeva, ova studija je više od zanimljivog zapažanja. Ona pruža ključnu vezu između onoga što nam sateliti već pokazuju, tj. planete koja svetli sve jače noću, i kliničke stvarnosti koja se odvija u našim grudima: srca koja postaju čvršća, slabija i manje efikasna. Odnos je biološki koherentan, veličine efekata su klinički značajne, a odnos doze i odgovora je nedvosmislen: više svetlosti, lošiji ishodi. Zaključak je jasan: tama zaslužuje priznanje kao vitalni znak, jednako važan za kardiovaskularno zdravlje kao kontrola krvnog pritiska i čist vazduh."

BONUS VIDEO

Ostavite komentar