DR TASOVAC O MENTALNOM ZDRAVLJU ZA K1: Sreća nije trajno stanje, a roditelji prave jednu veliku grešku

 

U gostovanju u emisiji “Za našim stolom”, poznati neuropsihijatar dr Predrag Tasovac govorio je o tome šta zapravo znači biti normlan u današnjem svetu, zbog čega drastično raste potrošnja lekova za smirenje, kako nas svakodnevni meteoalarmi i pametni telefoni dovode do hroničnog stresa, ali i o tome kako se u porodici i partnerstvu gradi prava ljubav.

Na samom početku razgovora, dr Tasovac se osvrnuo na pojam normalnosti i standarde koji se kroz vreme i kulturne okvire menjaju.

„Koren reči je norma. Standardi normalnosti se menjaju u odnosu na kulturni i civilizacijski okvir u kome se posmatraju. Postoji i onaj čuveni anegdotski prikaz kada se sretnu dva psihijatra, pa prvi kaže: 'Dragi kolega, vidim da ste vi dobro, a kako sam ja?' Toliko o definisanju normalnosti. Ipak, moraju postojati određene smernice po tom pitanju.“

Lekovi kao „hemijska štaka“ i vrtoglavi rast potrošnje sedativa

Komentarišući podatke da se u Srbiji potrošnja lekova za smirenje i antidepresiva povećala sa 5 miliona kutija iz 2010. godine na više od 7,5 miliona danas, dr Tasovac ističe da je reč o pogrešnoj primeni lekova koji bi trebalo da služe samo kao privremena pomoć.

„Lekovi su neophodni kada su u pitanju ozbiljni duševni poremećaji. Međutim, ovi milioni kutija anksiolitika koji se troše jesu – slikom rečeno – 'hemijska štaka'. Po protokolima oni bi trebalo da se daju kratko, na početku terapije ili privremeno. Ova raširena upotreba dešava se mimo saveta lekara i psihijatara. Služi trenutnom rasterećenju i smanjenju napetosti, ali to nije pravi put.“

K1 televizija

 

Tehnološki napredak i zapostavljena ljudska duša

Doktor objašnjava da je čovečanstvo napravilo ogroman skok u inženjerskom i tehnološkom smislu, ali da je duhovni i duševni deo čoveka ostao zapostavljen pod pritiskom modernog doba.

„Tehnološki deo našeg mozga je učinio svoje – stigli smo od ognjišta do neurokompjutera i struje. Ali ovaj duševno-duhovni deo je manje-više ostao isti. Mnoge stvari o moralu, etici i ljudskoj naravi poznate su nam i postavljene još pre dve i po hiljade godina. Međutim, danas dominira materijalni svet i svakodnevica, dok je duhovno skrajnuto. To stvara raskorak i napetost – baš kao što prekomerni beli šećer stvara insulinsku rezistenciju, tako moderan tempo stvara anksioznost.“

Psihologija mase i društvene mreže: „Trka za lajkovima je opasna zamka“

Govoreći o uticaju pametnih telefona i društvenih mreža, dr Tasovac upozorava na gubitak kritičkog mišljenja i fenomen „infektivnosti“ kada se pojedinac utopi u masu.

„Trka za lajkovima ignoriše ono staro pravilo: 'Nije važno šta ti je rečeno, nego ko ti je rekao.' Ja bih svakog pitao – da li bi vam prijala pohvala od serijskog ubice? A vi ne znate ko vam je stavio lajk. S druge strane, u masi – bilo na navijačkim tribinama, u ratovima ili na političkim skupovima – dolazi do regresije. Čovek prebaci svoje mentalno funkcionisanje na niži nivel, izgubi individualni kvalitet i sposobnost racionalnog rasuđivanja. Kada se strasti ohlade, mnogi se zapitaju: 'Šta mi bi?'“

Hronični stres i jutarnji meteoalarmi: Kako sami sebe iscrpljujemo

Svakodnevne informacije i konstantni apeli na opasnost stvaraju kumulativni stres koji na kraju dovodi do telesnih oboljenja i potpune emocionalne iscrpljenosti.

„Mi imamo limitiran kapacitet pažnje – možemo u jednom trenutku da percipiramo oko 6 do 7 objekata. Kada se zatrpavamo informacijama, gubi se harmonija rada mozga. Uzmite banalan primer: ujutru ustanete i vidite crveni meteoalarm. Jul je mesec, bio je letnji pljusak, ali vi ste već krenuli iz kuće sa podsvesnim doživljajem opasnosti. Onda pobegne autobus, pa dete zaboravi užinu... Do večeri ste došli samleveni, a objektivno se ništa dramatično nije desilo. Treba nam pogled iz 'ptičje perspektive' i selekcija bitnog od nebitnog da ne bismo svaki detalj doživljavali kao traumu.“

Roditeljske greške: „Svet nema razumevanja za razmažene prinčeve“

Govoreći o vaspitanju dece i porodičnim odnosima, dr Tasovac naglašava da je najveća greška savremenih roditelja preterana popustljivost i izostanak granica.

„Danas se otišlo u krajnost permisivnosti i nekakvih dečjih prava gde se sa detetom od tri godine vodi deba da li sme da gura ekser u utičnicu. Postavljanje granica je neophodno. Lepo je dok dete ima pet ili deset godina pa su tu tata i mama da sve reše. Ali šta će to dete da radi kada izađe u svet bez postavljenih granica? Ako je ubeđeno da je princ i da sve mora da mu se ispuni, ono je u ogromnom problemu – nespremno za frustraciju, gubitak i napor. Kao što lavica priprema mladunče za surovost prirode, tako i mi moramo pripremiti decu za realan život.“

Partnerstvo i sreća: „Ljubav je rad na potencijalima drugog“

Na kraju razgovora, dr Predrag Tasovac se osvrnuo na brak i traženje sreće, ističući da ideali iz romantičnih filmova ne postoje u realnosti, već se na odnosima mora aktivno raditi.

„Priča o idealnoj 'drugoj polovini jabuke' je lepa romantika, ali u stvarnosti ne postoji. Postoji samo slična polovina sa kojom se učiš usaglašavanju. Kada prođe zaljubljenost, nastupa ljubav – a ljubav je razmena i rad na potencijalima onog drugog. U vezi morate biti 'vetar u leđa', a ne 'kamen oko vrata'. A što se tiče sreće – to su samo sekvence u životu. Bilo bi užasno i neurofiziološki neizdrživo da smo u stalnom stanju sreće. Sreća je lepa samo dok se čeka.“

BONUS VIDEO

Ostavite komentar