LEČENJE RAKA ULAZI U NOVU ERU Luka Jovanović u emisiji "Uranak" objašnjava kako veštačka inteligencija pomaže lekarima

Lečenje raka i dalje predstavlja jedan od najvećih izazova moderne medicine. Iako napredne terapije, poput imunoterapije, daju izvanredne rezultate kod nekih pacijenata, kod drugih efekat izostaje. Da bismo saznali kako veštačka inteligencija može pomoći u ovoj borbi, u emisiji “Uranak” na televiziji K1 iz Amerike uključio se istraživač Luka Jovanović, stručnjak za AI sa Univerziteta u Kolumbiji.

K1 televizija

“Glavni problem sa kojim se mi danas suočavamo je u zadnjih deset godina, ne samo da imamo ogroman broj podataka, nego nivo detalja koji nam ti podaci daju u vidu tkiva u kom se tumor nalazi je izuzetno impresivno. Ali, kada je nešto veliko i kompleksno, onda je i haotično, posebno jer medicinski sistem postoji mnogo duže od digitalnog doba i različite države imaju različite sisteme, čak i bolnice rade različite
stvari na različite načine.

Što znači da je glavni izazov kada su podaci u pitanju, da bismo ih koristili, moramo da ih pretvorimo da budu stabilni i uporedivi. To je prvi problem. Kada govorimo o veštačkoj inteligenciji, prvi korak da biste mogli da trenirate bilo koje modele jeste da imate podatke kojima možete da reagujete. To znači da te podatke prvo moramo da procesuiramo, obradimo i da kažemo da li su podaci dobri i da možemo da im verujemo, da li upotpunjavaju određeni standard ili ne upotpunjavaju određeni standard.

Zato što možda nisu rađeni u laboratoriji na način koji je prihvatljiv, ili možda eksperiment sam po sebi nije uspeo, to je ključni korak i nešto čime smo se moje kolege i ja bavili u poslednjih godinu i po dana, a to je da bez obzira odakle podaci dolaze, mi možemo da uzmemo te podatke, odnosno ta merenja tumora, i da to pretvorimo u stabilne i uporedive signale, koji su nam potrebni za bilo koje dalje treniranje” – kazao je Luka.

AI generisana ilustracija (ChatGPT & DALL·E, OpenAI)

Da bismo bolje razumeli proceduru, Luka je objasnio kako izgleda rad sa uzorcima tkiva i podacima dobijenim iz laboratorija.

“Prvo morate da uzmete uzorak tkiva koji se nosi u laboratoriju i na njemu se rade različite analize. Kada dobijemo te podatke, možemo iz njih da vidimo koji su signali koje ćelije tumora šalju imunim ćelijama u organizmu. Trenutno se to ne radi na tom nivou, jer testovi uzimaju u obzir i oslanjaju se na mnogo mali broj pokazatelja, u odnosu na to šta ti podaci imaju da ponude. Sistemi koje mi razvijamo veštačke inteligencije uzimaju apsolutno sve podatke u obzir i sve signale koji se dešavaju između ćelija tumora i imunih ćelija.

Imunoterapija funkcioniše tako što pomaže našem imunosistemu da prepozna i napadne rak. Kada deluje, deluje kao da imuni sistem jasno vidi neprijatelja, a ćelije tumora upravo to kriju u tim signalima koje šalju imuno ćelija i kažu da je sve kako treba” – dodaje Luka.

Ono što istraživači poput Jovanovića pokušavaju jeste da razumeju kako imunoterapija funkcioniše u realnom vremenu i kako naš imuni sistem reaguje na “pomoć” u borbi protiv raka.

Shutterstock

Imunoterapija pomaže organizmu da sam izbori sa neprijateljem koji se stalno prikriva i menja oblik. Luka ističe da je ključno odrediti ne samo dozu terapije, već i vrstu pomoći koja će biti najefikasnija.

“Ne samo doza, već koja je najbolja vrsta pomoći. Javnosti je poznato da je vreme najveći neprijatelj u lečenju. Pacijenti dobiju terapiju koja nije adekvatna, onda se čeka da se vidi reakcija, u tome se izgubi vreme, pacijentima ne bude bolje, imuni sistem još više oslabi i onda stvari odu u smeru koji se nikome ne sviđa. Nažalost, to je neka realnost. To se upravo dešava, zato što ne uzimamo celu sliku u obzir. Sa strane tehnologije, kada razmišljamo kako se to dešava u praksi, to izgleda kao da gledate jednu sliku mutnu u crnoj boji, umesto da vidite preciznu i detaljnu sliku, i čak ima boju.

Ono što je druga stvar važna, nije samo da su signali bitni, ta komunikacija između imuno sistema i ćelija, to mora lokalitet svega toga. Tumor nije samo skup ćelija raka, već je ekosistem. Ćelije žive u 3D prostoru, ne žive u 2D prostoru kao da ih gledamo na papiru. To znači da nije samo važno koji signali dolaze i razmenjuju se između ćelija, već je i važno gde se ćelije tumora nalaze i gde se imuno ćelije nalaze u odnosu na ćeliju tumora” – objašnjava Luka.

Kada bi veštačka inteligencija mogla da se primeni u praksi

“Radimo danonoćno. To više zavisi od birokratije bolničnog sistema, kao i država. U SAD-u postoje sistemi koji dozvoljavaju, uz odobrenje pacijenta, da se isprobaju neke stvari koje nisu dugogodišnja praksa. U našoj laboratoriji mi imamo takve slučajeve, što nam pomaže u praktičnom smislu i da sarađujemo sa lekarima. Od deset pacijenata, devet je jako dobro odgovorilo na ono što smo imali kao hipotezu. Ono na čemu radimo ima dosta dobru uspešnost” – zaključuje Luka.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar