PRETI LI NAM ZAISTA "ZIMA VEKA"? Stručnjaci u Nemačkoj dali odgovor o predviljivosti vremena koji će mnoge iznenaditi

Nemački internet portali preplavljeni su informacijama o ekstremnoj zimi, snegom zatrpanim ulicama koje se očekuju i ekstremnim vremenskim prilikama koje prete zemlji.

Gotovo svake godine pojavljuju se takvi izveštaji koji za Nemačku prognoziraju dugotrajne ekstremne vremenske prilike. U aprilu je to bilo "pakleno leto 2025", a sada je reč o "zimi veka", koja bi navodno trebala pogoditi Nemačku 2025/26. godine. Ali, može li se vreme toliko unapred predvideti? Odakle uopšte dolaze nagađanja o "zimi veka" i koji im je cilj, pita se Dojče vele (DW).

Povod za spekulacije o "zimi veka 2025/26." bio je pre svega članak na internetu koji povezuje slabiji polarni vrtlog iznad Severnog pola sa mogućim arktičkim hladnoćama u Nemačkoj. Navodno postoje prognoze koje ukazuju na to da bi ovaj polarni vrtlog tokom sledeće zime mogao biti relativno slab, potvrđuje meteorolog Bok.

Slab polarni vrtlog (široka cirkulacija vazduha koja u zimskim mesecima dominira severnom i južnom hemisferom), za razliku od snažnog, ne može zadržati hladan vazduh u polarnim područjima. Kada se te ledene mase "izliju", one mogu dopreti i do naših geografskih širina i uticati na vreme u Evropi. To se može dogoditi - ali ne mora.

Foto: zoomEarth/meteociel

Postoji li uopšte veza između slabih polarnih vrtloga i hladnoće u Nemačkoj, još nije dokazano, kaže Martin Gud iz centra za vremensku ekspertizu nemačkog javnog servisa ARD. U proteklim godinama ništa slično nije uočeno.

- Jer slab polarni vrtlog zapravo znači da Arktik više nije toliko hladan kao ranije - objašnjava meteorolog.

Prema stručnjacima, predvidljivost vremena zavisi od brojnih faktora - ne samo od polarnog vrtloga. Ulogu imaju i temperature okeana, morske struje i opšte atmosferske prilike. Na pitanje hoćemo li u sezoni 2025/26. zaista imati zimu veka, meteorolog Karsten Švank odgovara: "Ne znamo."

I za Lotara Boka iz DWD-a u Minhenu to je "čista spekulacija" - u oktobru govoriti o ekstremno hladnoj zimi ili čak "zimi veka".

- Što se tiče ozbiljnih prognoza za zimu, možda - ali zaista samo možda - početkom godine možemo pogledati obrasce strujanja vazduha: kakvo je bilo vreme do sada i kakvo bi moglo biti - kaže za DW Martin Gud iz ARD-ovog centra. Na temelju toga eventualno se mogu dati grube procene o tome kako će se ostatak zime otprilike odvijati.

Iako bi mnogi želeli što ranije saznati pouzdanu dugoročnu vremensku prognozu, mogućnosti su vrlo ograničene. Prema rečima meteorologa Lotara Boka, sledeća tri dana mogu se "relativno dobro predvideti". Kod stabilnih vremenskih situacija, poput dugotrajnog visokog pritiska, "prognoza može biti donekle tačna i do deset dana".

Prema njegovom mišljenju, očekivanja od vremenskih izveštaja su "prevelika", između ostalog i zato što vremenske aplikacije često deluju sigurnije nego što zapravo jesu.

- Mislimo da možemo predvideti vreme 10, 20 ili 50 dana unapred, ali to jednostavno nije moguće - kaže Bok.

Tačnost prognoza jeste veća nego pre 40 ili 50 godina, ali "za dugoročniji period još uvek imamo velikih poteškoća predvideti kakvo će biti vreme", kaže ovaj stručnjak.

Zima veka, statistički gledano, je ona koja se događa jednom u 100 godina. Takva je, na primer, bila zima 1962/63., koja se smatra najhladnijom zimom 20. veka u Nemačkoj. Tada su posledice bile ozbiljne: problemi sa snabdevanjem električnom energijom i grejanjem, velika oštećenja infrastrukture i brojni smrtni slučajevi. Mnoge reke, pa i čak Bodensko jezero na jugu Nemačke, tada su bili potpuno zaleđeni.

Hoće li nas 2025/26. zadesiti slična zima - trenutno se ne može ozbiljno predvideti. Stručnjaci procenjuju da je verovatnoća za takav scenario - vrlo mala.

Snažno nevreme praćeno gradom pogodilo je Srbiju početkom septembra, a kako je to izgledalo pogledajte OVDE.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar