PANIKA U KINI! Više od 7.000 zaraženih opasnim virusom, uvedene drastične mere kao za koronu! (VIDEO)

Više od 7.000 ljudi zaraženo je virusom Čikungunja, a vlasti su uvele niz strogih mera kako bi sprečile širenje bolesti – i to po uzoru na one koje su korišćene tokom pandemije korona virusa. Zaraženi su registrovani u 13 gradova provincije Guangdong, a vlasti ističu da situaciju pomno prate.

Iako se virus, za razliku od COVID-19, ne prenosi s čoveka na čoveka, već isključivo ubodom zaraženog komarca, zabrinutost javnosti raste – posebno zbog brzine širenja i sličnosti u odgovoru vlasti. Simptomi se obično javljaju tri do sedam dana nakon uboda zaraženog komarca.

Najčešći simptomi su:

 

 

* visoka temperatura

* jak bol u zglobovima

* glavobolja

* bol u mišićima

* oticanje zglobova

* osip na koži

Iako većina obolelih oseti poboljšanje u roku od sedam dana, bolovi u zglobovima kod nekih mogu trajati i mesecima.

Najugroženije grupe su novorođenčad, osobe starije od 65 godina i hronični bolesnici – posebno oni sa povišenim pritiskom, dijabetesom ili srčanim oboljenjima.

 

 

Smrtni ishodi su retki, ali virus može izazvati ozbiljne zdravstvene komplikacije.

Kina uvodi drastične mere

Kako bi sprečile širenje bolesti, kineske vlasti uvele su stroge mere inspirisane iskustvom iz pandemije COVID-19.

Građani su pozvani da uklone sve izvore stajaće vode u svojim domovima – poput saksija, boca, pa čak i aparata za kafu. Oni koji ne poštuju ove preporuke mogu biti kažnjeni novčanom kaznom do 10.000 juana (oko 1.400 dolara).

U nekim oblastima vlasti su primenile neobične mere – pušteni su genetski modifikovani "slonovski komarci" koji se hrane komarcima prenositeljima virusa, a u jezera grada Foshan ubačeno je čak 5.000 riba koje takođe jedu komarce.

 

 

Sanitarne službe svakodnevno tretiraju javne površine insekticidima kako bi suzbile broj zaraženih insekata.

Podsećamo, virus Čikungunja prvi put je otkriven 1952. godine u Tanzaniji, a danas se povremeno javlja u tropskim i suptropskim područjima širom sveta – uključujući Afriku, Aziju, Ameriku i delove Evrope.

Za sada nema specifične terapije ni vakcine, pa se borba protiv širenja virusa zasniva isključivo na prevenciji i kontroli komaraca, piše Unilad.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar