ZAŠTO JE SI ĐINPING ODBIO DA DOĐE U BRISEL? Stručnjak u "Uranku" otkrio da li je Kina danas potrebnija EU ili obrnuto

U Pekingu se danas održava samit Kine i Evropske unije, u trenutku kada odnosi između dve strane balansiraju između saradnje i rivalstva. Dok Brisel insistira na ravnopravnijim uslovima u trgovini i većoj transparentnosti, Peking poručuje da partnerstvo mora biti zasnovano na međusobnom poštovanju.

Zašto je kineski predsednik Si Đinping odbio da dođe u Brisel, koje su ključne teme sastanka i da li je Kina danas potrebnija EU ili obrnuto – objasnio je spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović, gostujući u jutarnjem programu "Uranak" na televiziji K1.

– To nije bilo tako tvrdo kao što se predstavlja. I Brisel je, na neki način, pristao da se ta godišnjica obeleži u Pekingu. Međutim, jeste pomalo interesantno da je svedeno na jedan dan sastanaka, iako je drugi dan trebalo da Ursula fon der Lajen ode u jednu od kineskih provincija, gde je njena porodica svojevremeno imala poslove. To je otkazano. Taj drugi dan mi je više bio interesantan nego što su zvaničnici EU došli u Peking – kazao je Korkodelović i objasnio zbog čega mu je sve to čudno:

– Možda zbog izjava kojima se Ursula fon der Lajen predstavljala, koje su dosta tvrde i konstantne prema Pekingu. Ona ih optužuje za veliki suficit, zatim da Kina ograničava izvoz retkih zemalja. A ono što ona stalno ističe jeste da je za EU ključan problem Ukrajine. U Briselu smatraju da je Kina uključena u taj rat, da je na strani Rusije i da ne čini dovoljno napora da utiče na Moskvu kako bi se došlo do mirnog rešenja.

Kina i Rusija u strateškom savezu: Šta ih spaja i kako gledaju na rat u Ukrajini?

– Rusija i Kina danas imaju najbolje odnose u svojoj istoriji. Zbog toga što se Rusija, nakon što je 2014. godine ušla u veliki sukob sa Evropskom unijom, sve više orijentiše ka istoku i razvoju svojih istočnih područja, koja su prebogata mineralima, žitaricama, zemnim gasom i naftom – što je od velikog interesa za Kinu. Te dve zemlje imaju čak četiri hiljade kilometara dugu zajedničku granicu, i saradnja između ruskog Dalekog istoka i kineskih severnih provincija postaje sve razvijenija – rekao je Borislav Korkodelović.

– Kinezi jesu za mirno rešenje krize u Ukrajini, zalažu se za poštovanje Povelje Ujedinjenih nacija, ali istovremeno uzimaju u obzir da svakoj državi mora biti garantovana bezbednost. To je, prema tumačenju Rusije, glavni razlog zbog kojeg je ušla u rat u Ukrajini – upravo zbog širenja NATO-a, koje je činilo da se Rusija oseća sve manje bezbedno, a distanca između NATO raketa i ciljeva u Ukrajini, pa čak i Moskvi, postajala je sve manja.

Evropska unija u trgovinskom minusu s Kinom: Ko u toj "igri brojeva" zaista profitira?

– To komplikuje odnose između EU i Kine. Ukupna trgovinska razmena u 2024. godini iznosila je oko 740 milijardi dolara, što znači više od dve milijarde dolara dnevno. Od toga, izvoz iz EU iznosi 305 milijardi. Kinezi, međutim, kažu da je prema njihovim podacima trgovinski deficit EU 247 milijardi, što je za oko 60 milijardi manje u odnosu na evropske procene – objasnio je Borislav Korkodelović.

– Oko 40 odsto izvoza evropskih kompanija iz Kine realizuje se upravo na tržištu EU, a profit od toga ostaje kod tih kompanija. Kinezi poručuju: evropske kompanije uzimaju profit, Kina beleži suficit. U pitanju je svojevrsna igra brojeva - kazao je Korkodelović. 

Kina predvodi globalni jug: Zapad gubi monopol nad svetom

– Kina je zemlja u silovitom usponu i i dalje sebe smatra najvećom zemljom u razvoju. Iako je Indija prestigla Kinu po broju stanovnika, kineska privreda je i dalje znatno moćnija od indijske. Kina danas predvodi zemlje u razvoju i jedan je od ključnih članova BRIKS-a – rekao je Borislav Korkodelović u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.

– Ona je predvodnik takozvanog globalnog juga, odnosno globalne većine, koja obuhvata oko 85 odsto svetske populacije – pretežno mladog stanovništva koje, zahvaljujući pametnim telefonima, može sve da uradi. U tom novom odnosu snaga, razvijeni svet – zapadne sile poput Velike Britanije, Francuske, a u novije vreme i Sjedinjene Američke Države – koji su bespogovorno vladali čovečanstvom poslednjih pet vekova, osećaju se ugroženo - kazao je. 

Evropska unija između ambicija i realnosti

Govoreći o poziciji EU, Korkodelović ističe da je Unija u jednom trenutku smatrala da će moći da profitira iz narušenih odnosa SAD i Kine tokom Trampove administracije.

– Verovalo se da će zbog Trampove oštre politike odnosi Kine i SAD biti ozbiljno ugroženi, te da će EU moći da balansira i pronađe korist s obe strane. Danas, dok se Tramp ponovo priprema za političku scenu – možda i za put u Peking – i najavljuje ukidanje carina Kini, postaje jasno da EU nema dovoljno snage da sprovodi stratešku autonomiju – kaže on.

Na pitanje ko je kome potrebniji – Kina EU ili obrnuto – Korkodelović odgovara:

– I jedni i drugi traže nove partnere. EU se iznenada setila da postoji afrički kontinent, koji ima 1,4 milijarde ljudi, ali veoma malu trgovinsku razmenu sa EU. Obe strane idu ka diverzifikaciji. Istina je da su - apsolutno - potrebni jedni drugima.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar