EVROPA SE SPREMA ZA NAJGORE EU pravi zalihe hrane, lekova i generatora za rat i katastrofe - šta oni to znaju?

Evropska komisija poručila je da bi Evropska unija trebalo da razvije strategiju za stvaranje zaliha hrane, lekova, generatora i sirovina kako bi bila bolje pripremljena za vojnu invaziju, pandemiju ili prirodnu katastrofu, prenosi The Guardian.

Predstavljajući svoju prvu strategiju zaliha u sredu, istaknuto je da bi zemlje članice trebalo da razmotre i hitne zalihe sredstava za prečišćavanje vode, opreme za popravku podmorskih kablova, dronova i prenosivih mostova koji bi mogli da se koriste u ratnim uslovima.

– Znamo koje nam pretnje vise nad glavom: hibridni napadi, nestanci struje, ekstremni vremenski uslovi i širenje bolesti. To više nisu udaljeni scenariji. Zato pripravnost premeštamo sa margine na prvu liniju naše odbrane – izjavila je Hadža Lahbib, komesarka EU za upravljanje krizama.

Prema strategiji, EU bi trebalo da ima redovno ažurirane spiskove ključnih proizvoda, prilagođene različitim vrstama kriza. Do naredne godine planira se uspostavljanje centra za kritične sirovine, koji bi u ime zainteresovanih kompanija zajednički nabavljao te resurse. Centar bi takođe mogao imati zadatak organizovanja zaliha.

Tanjug/AP Photo

Takođe će biti napravljen i spisak lekova i medicinskih sredstava koja bi trebalo da imaju prioritet u skladištenju ili nabavci. Krediti koje podržava Evropska investiciona banka, a koji podstiču mala preduzeća i startape u razvoju inovativnih lekova i tehnologije, imaće duplo veći budžet – ukupno 200 miliona evra do 2027. godine.

EU takođe razvija sistem nadzora otpadnih voda koji bi „funkcionisao kao radar za rano upozoravanje“ i omogućio otkrivanje zaraznih bolesti pre nego što se pojave simptomi. Unija već raspolaže flotom protivpožarnih aviona i helikoptera, avionima za medicinsku evakuaciju, medicinskom opremom i terenskim bolnicama. Kako se evropska sezona požara intenzivira, Komisija je poručila da će biti potrebni dodatni helikopteri i avioni za zaštitu područja koja su pod povećanim rizikom.

Shutterstock

Ranije ove godine, građanima EU preporučeno je da obezbede dovoljno hrane, vode i osnovnih potrepština za preživljavanje u trajanju od 72 sata, kako bi mogli da izdrže u slučaju vojnog napada, prirodne katastrofe, nestanka struje ili velike industrijske nesreće. Ovi planovi nastali su iz iskustava tokom pandemije koronavirusa, kada su članice panično nabavljale maske i drugu medicinsku opremu za sopstvene potrebe, što je dovelo do nestašica.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar