RATNO STANJE UZIMA MAHA! Broj palestinskih žrtava u Gazi znatno PORASTAO, a ovako je sve počelo

Najmanje 39.324 Palestinaca ubijeno je, a 90.830 povređeno u izraelskoj ofanzivi na Pojas Gaze od početka rata, saopštilo je danas ministarstvo zdravlja u toj palestinskoj enklavi.

U saopštenju se dodaje da je samo proteklog dana ubijeno najmanje 66 Palestinaca, preneo je Rojters. Borbe traju otkako je započeo sukob Izraela i Hamasa 7. oktobra prošle godine.

Naoružani borci Islamske militantne grupe Hamas ispalili su desetine raketa na Izrael i ušli na jug zemlje u iznenadnom napadu zbog kojeg je izraelska vojska proglasila „pripravnost za rat".

Ovo nasilje je poslednja rasplamsavanje u borbi koja traje decenijama.

Foto: X printscreen/DrTedros

Kako je sve počelo?

Velika Britanija je preuzela kontrolu nad područjem poznatim kao Palestina pošto je Osmansko carstvo, koje je vladalo ovim delom Bliskog istoka, poraženo u Prvom svetskom ratu.

Područje su naseljavale jevrejska manjina i arapska većina.

Netrpeljivosti su počele da rastu kada je međunarodna zajednica dala Britaniji zadatak da u Palestini uspostavi „nacionalni dom" za Jevreje.

Jevreji su oblast smatrali pradomovinom, ali palestinski Arapi su takođe polagali pravo na zemlju i usprotivili se uspostavljanju „nacionalnog doma".

Foto: Tanjug/AP Photo/Tsafrir Abayov

Između dvadesetih i četrdesetih godina 20. veka, pristizao je sve veći broj Jevreja - mnogi su bežali od progona u Evropi i tražili domovinu posle Holokausta u Drugom svetskom ratu.

Sve češće je dolazilo do nasilja između Jevreja i Arapa, ali i do napada na britansku upravu.

Ujedinjene nacije (UN) su 1947. godine izglasale da se Palestina podeli na dve države, jevrejsku i arapsku, a Jerusalim je postao međunarodni grad.

Taj plan su prihvatile jevrejske vođe, ali ga je arapska strana odbila i plan nikada nije sproveden.

Foto: X printscreen/DrTedros

Velika Britanija je preuzela kontrolu nad područjem poznatim kao Palestina pošto je Osmansko carstvo, koje je vladalo ovim delom Bliskog istoka, poraženo u Prvom svetskom ratu.

Područje su naseljavale jevrejska manjina i arapska većina

Netrpeljivosti su počele da rastu kada je međunarodna zajednica dala Britaniji zadatak da u Palestini uspostavi „nacionalni dom" za Jevreje.

Jevreji su oblast smatrali pradomovinom, ali palestinski Arapi su takođe polagali pravo na zemlju i usprotivili se uspostavljanju „nacionalnog doma".

Između dvadesetih i četrdesetih godina 20. veka, pristizao je sve veći broj Jevreja - mnogi su bežali od progona u Evropi i tražili domovinu posle Holokausta u Drugom svetskom ratu.

Sve češće je dolazilo do nasilja između Jevreja i Arapa, ali i do napada na britansku upravu.

Ujedinjene nacije (UN) su 1947. godine izglasale da se Palestina podeli na dve države, jevrejsku i arapsku, a Jerusalim je postao međunarodni grad.

Foto: Tanjug/AP

Taj plan su prihvatile jevrejske vođe, ali ga je arapska strana odbila i plan nikada nije sproveden.

Stvaranje Izraela i „Katastrofa"

Pošto nisu uspeli da reše problem, Britanci su otišli 1948. godine, a jevrejske vođe proglasile su stvaranje države Izrael.

Mnogi Palestinci su se usprotivili i počeo je rat. Učestvovale su i vojske susednih arapskih zemalja.

Stotine hiljada Palestinaca pobeglo je ili je proterano iz domova za vreme ovog sukoba.

Foto: Tanjug/AP

Ovaj događaj Palestinci nazivaju Al Nakba ili „Katastrofa"

Do trenutka kada su se borbe završile primirjem naredne godine, Izrael je kontrolisao veći deo teritorije.

Jordan je zauzeo teritoriju koja je postala poznata kao Zapadna obala, a Egipat Gazu.

Jerusalim je bio podeljen između izraelskih snaga na zapadu i jordanskih na istoku.

Kako nikada nije došlo do mirovnog sporazuma - svaka strana je krivila drugu - decenije koje su usledile donele su nove ratove i sukobe.

Ostavite komentar