TRAMPOV PORAZ ZATRESAO EVROPU „Plavi talas” probudio nadu, ali strahuje se od njegovog opasnog odgovora

Ubedljiva pobeda demokrata na međuizborima u Sjedinjenim Američkim Državama i gubitak kontrole republikanaca nad Kongresom izazvali su olakšanje u brojnim evropskim prestonicama. Ipak, umesto slavlja zbog mogućeg političkog zaokreta, evropski lideri sada strahuju da bi Donald Tramp, suočen sa velikim porazom kod kuće, mogao još oštrije da nastupi prema saveznicima i dodatno zaoštri međunarodne odnose.

Kako piše „Gardijan”, demokratski „plavi talas” jeste doneo nadu da bi posle dve godine neizvesnosti moglo da dođe do promene, ali Evropa ne bi trebalo da očekuje da će se odnosi sa Vašingtonom automatski popraviti. Naprotiv, postoji bojazan da bi Tramp mogao da iskoristi široka ovlašćenja u spoljnoj politici kako bi odgovorio na politički udarac koji je pretrpeo u SAD.

Strah od novog trgovinskog rata i udara na Ukrajinu

Trampova reakcija mogla bi da se odrazi na više frontova. Jedan od mogućih scenarija je novi talas carinskih mera, dok postoji i bojazan da bi američki predsednik mogao da blokira pomoć Ukrajini i oteža Kijevu pristup vojnoj tehnologiji.

Novinar i spoljnopolitički analitičar Pol Tejlor upozorio je čak na mogućnost da Tramp pokuša da podeli istočnu Evropu u okviru navodnog „velikog, veličanstvenog sporazuma” o Ukrajini, koji, prema njegovim tvrdnjama, priprema sa Rusijom.

Dodatnu zabrinutost izazvali su pregovori o Ukrajini u Abu Dabiju, na kojima su predstavnici Nemačke, Francuske, Velike Britanije i Evropske unije ostali po strani, dok su razgovori vođeni uz posredovanje SAD.

Demokrate neće nužno stati u odbranu Evrope

Evropske zemlje ne mogu da računaju ni na to da će nova generacija demokrata u Kongresu automatski stati u njihovu odbranu i suprotstaviti se Trampovoj spoljnoj politici.

Blanš Leridon iz pariskog tink-tenka Institut Montenj ocenila je da prioritet demokrata neće biti obnavljanje skladnijih odnosa sa Evropom.

Prema njenim rečima, unutar Demokratske stranke ne postoji jedinstven i dosledan stav o odnosima sa Evropom, niti o konkretnim pitanjima poput Ukrajine. Razlike između progresivnijih i umerenijih struja mogle bi dodatno da otežaju formiranje jasne spoljnopolitičke strategije.

Evropski populisti menjaju taktiku

Poraz republikanaca mogao bi da zakomplikuje poziciju pojedinih evropskih političara koji su gradili bliske odnose sa Trampom i pokretom MAGA. Ipak, to ne znači da će nacionalističke i populističke stranke automatski izgubiti podršku birača.

U centralnoj i istočnoj Evropi, gde je ideje pokreta MAGA snažno promovisao mađarski premijer Viktor Orban, pojedini političari mogli bi da budu primorani da preispitaju svoj odnos prema američkom predsedniku.

Poljski konzervativni predsednik Karol Navrocki, kojeg podržava evroskeptična stranka Pravo i pravda i koji je isticao bliskost sa Trampom, sada se suočava sa neprijatnim pitanjima.

U Češkoj, populistički premijer Andrej Babiš i njegovi koalicioni partneri iz krajnje desne stranke Motoristi suočavaju se sa talasom protesta građana.

Sa druge strane, italijanska premijerka Đorđa Meloni još pre nekoliko meseci zaoštrila je odnose sa Trampom, u potezu koji je, prema oceni autora analize, imao za cilj da umiri birače, od kojih većina ne podržava američkog predsednika.

Le Pen i AfD već se distanciraju od Trampa

U zemljama u kojima populističke stranke još nisu bile na vlasti, ali beleže visoku podršku u anketama, Trampov poraz možda neće značajnije uticati na birače. Razlozi njihovog nezadovoljstva, poput stagnacije plata, inflacije i nedostatka pristupačnih stanova, često su povezani sa širim ekonomskim kretanjima.

Leridon je ocenila da bi bilo pogrešno zaključiti da su nacionalističke populističke i reakcionarne snage svuda na Zapadu u povlačenju. Kao primere je navela Francusku i Nemačku, gde su se pojedini desničarski političari već distancirali od američkog predsednika.

U Francuskoj Marin le Pen i dalje vodi u anketama, šest meseci pre predsedničkih izbora na kojima će jedna od ključnih tema biti troškovi života. Njena stranka Nacionalno okupljanje ranije je prepoznala da bi bliskost sa Trampom mogla da joj nanese političku štetu.

Le Pen i Žordan Bardela, prema oceni Leridon, razumeli su koliko američki predsednik može da bude politički teret onima koji tvrde da brane nacionalne interese Francuske. Posebno su se distancirali od uticaja Trampove politike na kupovnu moć građana, uključujući posledice carina i rata u Iranu.

Sličan zaokret napravila je i Alis Vajdel, kopredsednica krajnje desničarske Alternative za Nemačku (AfD). Ona se distancirala od Trampa zbog carina i njegovih poteza u vezi sa Grenlandom, a njegov poraz sada povezuje sa neispunjenim obećanjima o pokretanju rata sa Iranom.

Španija pred važnim političkim testom

Jedan od ključnih testova za politički pravac Evrope očekuje se u Španiji. Socijalistički premijer Pedro Sančez raspisao je vanredne izbore za 29. novembar i pozdravio Trampov poraz kao mogući nagoveštaj povratka progresivnih političkih snaga.

Međutim, nezadovoljstvo građana zbog stambene krize i niskih zarada moglo bi da ide naruku desničarskoj opozicionoj Narodnoj partiji (PP), koja bi mogla da formira savez sa krajnje desničarskim Voksom.

Ukoliko bi do toga došlo, to bi bio prvi ulazak stranke krajnje desnice u špansku vladu od završetka Frankove diktature 1975. godine.

Lider Voksa Santijago Abaskal odbacio je svaku sugestiju o ideološkoj povezanosti sa Trampovim republikancima.

„Mi smo u Španiji, a ne u Mičigenu”, poručio je nakon američkih međuizbora.

Da li je ovo početak političkog zaokreta?

Iako evropski lideri imaju razloga da pozdrave pobedu demokrata, analitičari upozoravaju da ona ne znači automatski slabljenje populističkih pokreta na evropskom kontinentu.

Dugoročno, međutim, američki izborni rezultat mogao bi da pošalje drugačiju poruku: da liberalna demokratija, uprkos godinama političkih potresa, i dalje ima snagu da se suprotstavi autoritarnim tendencijama.

Posebno se ističe uloga mlađih birača, koji su značajno doprineli demokratskom „plavom talasu”. Evropske progresivne stranke mogle bi da iskoriste taj zamah, ali će morati da odgovore na zahteve građana za demokratskim promenama, boljim obrazovanjem, pristupačnim stanovanjem i većom jednakošću.

U suprotnom, upozorava se u analizi „Gardijana”, nezadovoljstvo građana moglo bi ponovo da bude iskorišćeno za jačanje antisistemskih pokreta. 

BONUS VIDEO

Ostavite komentar