DA LI JE MIGRANTSKA KRIZA U SEUTI UNAPRED ISPLANIRANA? Španci tvrde da Amerika i Izrael imaju koristi, evo i zašto

Prema verziji španske i marokanske vlade, više od 60.000 Marokanaca, uglavnom mladih, ali i porodica sa decom u naručju, plivalo je ili peške prelazilo granični prelaz sa Seutom, ohrabreni aktivnošću krijumčarskih mreža, ali neki analitičari u Španiji imaju drugačije mišljenje.

U intervjuu za javni servis RTVE, analitičari su rekli da ovaj događaj ima mnoge karakteristike onoga što se naziva hibridnim ratom.

Maroko „nije samo još jedna susedna zemlja“, niti se može porediti sa drugima zbog svojih dugogodišnjih teritorijalnih pretenzija prema Seuti i Melilji, tvrde oni.

U ovom slučaju, toliko geostrateških interesa je bilo isprepleteno da je teško sve pripisati navodno spontanom pokretu bez političkog cilja, podstaknutom društvenim mrežama, prema analitičarima.

„Bila je to kombinacija različitih faktora, položaja mladih, vesti objavljenih u medijima, poruka na društvenim mrežama... koje je Rabat iskoristio u svoju korist“, smatra Alehandro del Vale, profesor međunarodnog prava i međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Kadizu.

Splet više okolnosti

S njim se slaže i penzionisani admiral Huan Rodrigez Garat, autor knjige „Ratni bubnjevi“, koji ocenjuje da je reč o kombinaciji više različitih faktora.

„Migracija je prirodna pojava, koju redovno podstiču postupci za legalizaciju boravka jer migrantima daju nadu, a u ovom slučaju ih je dodatno podstakla presuda Vrhovnog suda. Međutim, tako velike razmere mogu se objasniti samo činjenicom da Maroko, kada mu odgovara, vrši pritisak na Španiju, zatvarajući oči pred onim što se dešava.“

„To je hibridna operacija koja kombinuje dezinformacije sa upotrebom migranata kao oružja. Kombinacija ova dva elementa ima za cilj da primora Španiju na određene ustupke“, smatra Natalija Sanča, istraživačica u Kraljevskom institutu Elkano.

Ona ističe da, iako se Maroko ne može direktno smatrati odgovornim za tu operaciju, ona se odvijala uz „prećutni pristanak“ režima, koji nije zaustavio protok ljudi.

Kako je desetine hiljada ljudi uspelo da pređe granicu?

Prema rečima opozicionog novinara Alija Lmrabeta, ovo je bilo nemoguće bez znanja marokanskih vlasti.

„Maroko nije komunistička zemlja, ali kontroliše zemlju onako kako je to nekada radio Sovjetski Savez, pa čak i efikasnije“, objašnjava Lmrabet.

Dodaje da nije moguće mobilisati toliki broj ljudi, i da marokanski režim „nije unapred znao za to“.

„Maroko je policijska država, nije kao Španija, gde se poštuju građanske slobode“, dodaje, aludirajući na strogo praćenje društvenih mreža i tehnološke mogućnosti države da locira i identifikuje autore pojedinačnih objava kada to odgovara vlastima.

Različiti motivi

Analitičari navode različite moguće motive.

Lmrabet ističe da je 23. jula Komitet za pravosuđe španskog Kongresa podržao predlog zakona kojim bi se špansko državljanstvo dodelilo ljudima iz Zapadne Sahare, područja čiji stanovnici smatraju Maroko okupatorom, rođenim dok je ta teritorija još uvek bila španska kolonija, kao i njihovim potomcima.

Prema procenama predlagača zakona, između 100.000 i 200.000 ljudi bi imalo pravo na državljanstvo.

Govorimo o velikom broju ljudi „sa pravom glasa, od kojih je većina sklona Frontu Polisario i nezavisnosti. Zamislite koliku bi izbornu moć ti ljudi imali“, ističe novinar.

Prema rečima Rodrigeza Garata, krajnji cilj Rabata je da „utiče“ na spoljnu politiku Španije u pitanjima kao što su Zapadna Sahara ili Alžir, susedna zemlja sa kojom Maroko godinama ima zategnute odnose, kao i pregovori o oblastima pod španskim suverenitetom.

Sličan stav deli i izvršna direktorka Centra za savremene arapske studije (CEARC), Haizam Amira Fernandez.

„Rabatova logika se zasniva na razmišljanju da je svaki španski korak prema Alžiru loš za Maroko i da na njega treba odgovoriti izražavanjem nezadovoljstva kroz različite oblike pritiska, sa izvesnom dozom dvosmislenosti. To nije ništa novo. Isto se dogodilo 2021. i 2022. godine, kada je Maroko uspeo da ubedi špansku vladu da promeni svoj ranije neutralan stav prema Zapadnoj Sahari“, podsetio je on u intervjuu za televizijski kanal Kanal 24 Oras.

Spor oko Seute i Melilje

Del Vale ističe da je glavni razlog za sve ovo zahtev marokanske monarhije da Seuta i Melilja, enklave na severu Afrike, postanu deo njene državne teritorije.

„Maroko nas smatra strateškim protivnikom koga treba pobediti jer je osporavanje granica Seute i Melilje u samim temeljima njegovog nacionalnog identiteta. Zato će nas uvek smatrati protivnikom“, upozorava španski profesor.

Španci tvrde da je u pitanju hibridni rat

Španci su uvereni da je kriza u Seuti rezultat hibridnog ratovanja.

Marokanski list Le 360 insistirao je poslednjih dana na ovoj tezi, da dva autonomna španska grada ne bi trebalo da pripadaju Španiji, koji je u članku napisao:

„Pitanje nije da li će se ove enklave vratiti u svoje prirodno okruženje, Maroko, već kada će se to dogoditi i posle koliko tragedija.“

Istraživač Kraljevskog instituta Elkano dodatno potkrepljuje tezu profesora sa Univerziteta u Kadizu ukazujući na jačanje odnosa između SAD, Izraela i Maroka.

Istovremeno, naglašava da je moguća hibridna operacija.

BONUS VIDEO