SVEŠTENIK BORISLAV PETRIĆ ZA K1: Manastirski proizvodi nisu samo hrana i piće, već priča o veri, radu i tradiciji

Sedmi Festival manastirskih proizvoda biće prilika da posetioci upoznaju manje vidljiv deo života srpskih svetinja, ono što nastaje iza manastirskih zidina, u radionicama i na imanjima manastira.

O festivalu, značaju manastirskih proizvoda i vezi između rada, molitve i duhovnog života u emisiji „Uranak“ na televiziji K1 govorio je sveštenik Srpske pravoslavne crkve Borislav Petrić.

Festival drugi put na platou Hrama Svetog Save

Petrić je istakao da se Festival, nakon pet godina održavanja u Mirijevu, drugi put organizuje na platou Hrama Svetog Save, zbog sve većeg broja izlagača i učesnika.

„Ono što i nas iznenadi kada počne festival jesu novi proizvodi, neke rukotvorine i rukodelja“, rekao je Petrić, dodajući da se pored tradicionalnih proizvoda poput vina i meda predstavljaju i brojni drugi proizvod, od hrane i pića do melema, tinktura, ulja i prirodne kozmetike.

Šta se proizvodi iza manastirskih zidina

Prema njegovim rečima, manastirska proizvodnja ne može da se posmatra samo kroz prizmu prodaje, jer ona nastaje iz potrebe da se pomogne ljudima i kroz svakodnevni život monaha i monahinja.

„To monasi i monahinje proizvode pre svega iz direktne interakcije sa ljudima koji dolaze i koji im traže neku vrstu pomoći. Uglavnom su to zdravstvene tegobe ili neki postoperativni procesi“, naveo je Petrić. Dodao je da se ti proizvodi najpre koriste u samim manastirima, a kasnije dolaze do ljudi kroz manastirske i parohijske prodavnice.

Za monaha rad nije samo posao

Govoreći o odnosu rada i duhovnosti, Petrić je naglasio da za monahe proizvodnja nije samo način obezbeđivanja sredstava za život.

„Za monaha rad nije samo način da se obezbede sredstva za život. On kroz sve to što spravlja uspaja i posao, i molitvu, i duhovni život“, rekao je on.

On je ukazao i na opasnost da se manastirski proizvodi posmatraju samo kao brend ili marketinški proizvod, ističući da iza svakog proizvoda stoji način života, trud i posvećenost.

„Ne treba da bude akcenat na tome da neko sad prodaje ili promoviše, već da se na ovaj način manastiri predstavljaju i pokazuju šta oni rade“, rekao je Petrić. Dodao je da cilj festivala nije bogaćenje manastira, već upoznavanje ljudi sa njihovim radom i pružanje podrške.

„Važno je da ne bude ta serijska proizvodnja“

Govoreći o poverenju koje ljudi imaju prema manastirskim proizvodima, Petrić je rekao da naziv „manastirski“ kod mnogih ljudi automatski izaziva osećaj poverenja, ali da je upravo zbog toga važno očuvati kvalitet.

„Važno je da ne bude ta serijska proizvodnja, da se nešto pretvori u par hiljada boca ili konzervi, jer onda postoji opasnost da se izgubi kvalitet“, naveo je on.

Petrić je istakao da pojedini manastiri čak imaju bojazan da ih velika zainteresovanost javnosti ne udalji od njihovog osnovnog ritma života.

„Ne smemo da tu svetinju okrnjimo“, poručio je Petrić, naglašavajući da festival treba da bude pre svega sabor, druženje i predstavljanje rada manastira.

Festival kao mapa srpske duhovne i kulturne baštine

Na pitanje koliko Festival manastirskih proizvoda predstavlja mapu srpske duhovne i kulturne baštine, Petrić je rekao da okupljanje brojnih manastira na jednom mestu pokazuje bogatstvo koje postoji.

„Kada mi nabrojimo sve to, prvo se osetimo ponosni i radosni što imamo takve svetinje u svom nacionalnom biću, ne samo u duhovnom i verskom, već i u kulturnom i istorijskom kontekstu“, rekao je on.

Kako je zaključio, jedan od najvažnijih ciljeva festivala jeste da ljudi kroz neposredan kontakt sa manastirima požele da ih posete i upoznaju njihov život.

„Ako neko kupi hilandarsko vino, da možda zbog toga ode i da se pokloni Svetom Hilandaru, Studenici, Žiči ili Jasenovcu“, rekao je Petrić.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar