IRAN NA PREKRETNICI: Smrt Hamneija otvara četvoro potencijalnih naslednika, jedan je posebno opasan

U narednim danima ili nedeljama, najviši verski poglavari Irana pozvani su da odluče da li će Islamska Republika težiti deeskalaciji ili će krenuti u ekstremni sukob sa Sjedinjenim Državama i Izraelom, nakon smrti vrhovnog vođe Alija Hamneija u vazdušnim napadima u subotu.

Mnogi od dosadašnjih potencijalnih naslednika navodno su ubijeni prvog dana rata, što ograničava izbore. Američki predsednik Donald Tramp priznao je da „to neće biti niko od onih o kojima smo razmišljali, jer su svi mrtvi“.

Među najverovatnijim scenarijima sukcesije izdvajaju se četiri ličnosti, prema pisanju Telegraph-a, sa različitim strategijama za budućnost zemlje.

1. Alireza Arafi – Mogući put ka prekidu vatre

Šezdesetsedmogodišnji klerik Alireza Arafi, član privremenog veća rukovodstva, smatra se opcijom koja bi mogla voditi ka deeskalaciji. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči preneo je Omanu da je Teheran „otvoren za svaki ozbiljan napor“ da se zaustavi eskalacija, što je prvi diplomatski signal. Arafi kontroliše teološke seminare i versko obrazovanje u Iranu, što mu daje snažan verski legitimitet. Njegova poseta Moskvi 2023. godine i razgovori o „opsežnoj saradnji sa Rusijom“ ukazuju na potencijalnu podršku Kremlja.

U ovom scenariju, Arafi bi služio kao simbolična verska figura, dok bi stvarna moć prešla na porodicu Laridžani. Braća Ali i Sadegh Laridžani upravljali bi pregovorima — verovatno uz posredovanje Omana — o sporazumu koji bi okončao udare, zadržao ograničene nuklearne kapacitete i sprečio promenu režima. Ipak, tvrdolinijaški krugovi, komandanti Revolucionarne garde i klerici koji su izdali fetve za osvetu mogli bi se usprotiviti.

2. Mohamad Mehdi Mirbageri – Put ka potpunom sukobu

Šezdesetšestogodišnji klerik Mohamad Mehdi Mirbageri predstavlja najradikalniju ideološku struju. U jednoj televizijskoj izjavi naveo je da „čak i ako polovina svetske populacije bude ubijena, to vredi da bi se postigao cilj božanske bliskosti“.

Njegov izbor značio bi odbacivanje svake pregovaračke opcije i nastavak sukoba bez obzira na posledice. U ovom scenariju, Iran bi nastavio operaciju „True Promise 4“ napadima na američke baze, izraelske gradove i države Zaliva. Predviđa se nastavak udara na nosače aviona, energetska postrojenja u Saudijskoj Arabiji i UAE, kao i trajno zatvaranje Ormuskog prolaza.

3. Sadegh Laridžani – Realistični opstanak

Šezdesetčetvorogodišnji Sadegh Laridžani, šef Saveta za svrsishodnost, smatra se opcijom kontinuiteta i kontrolisane tranzicije. Zadržava tvrdolinijaški profil zbog uloge u gušenju „Zelenog pokreta“ 2009. godine, ali je takođe usvojio određene ograničene reformske stavove.

U ovom scenariju, Skupština stručnjaka ga bira direktno, naglašavajući institucionalni kontinuitet. On bi zadržao Hamneijevu liniju, ali bi izbegavao ekstremnu eskalaciju. Porodica Laridžani bi formirala široku vladajuću koaliciju sa ciljem opstanka režima kroz balansiranje između sukoba i ograničene diplomatije.

4. Modžtaba Hamnei – Scenario vojne nametanja

Modžtaba Hamnei, drugi sin preminulog vođe, dugo se pominje kao potencijalni naslednik. Ako Skupština stručnjaka ne postigne dogovor, Revolucionarna garda bi mogla da nametne sopstveno rešenje, promovišući ga kao simboličnu figuru uz vojnu podršku.

U tom slučaju, Iran bi se suštinski pretvorio u vojnu diktaturu, gde bi komandanti Garde donosili ključne odluke, dok bi Modžtaba pružao dinastički legitimitet. Sukob sa Zapadom bi se nastavio, uporedo sa jačanjem unutrašnje represije.

Konačan izbor će odrediti da li će Iran tražiti kompromis ili će ući u fazu ekstremnog i dugotrajnog sukoba, sa posledicama koje mogu uticati na čitav Bliski istok.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar