EVROPA U ENERGETSKOM SENDVIČU: SAD ili Rusija – koga izabrati? Ovako su stručnjaci u "Uranku" pokušali da nađu odgovor

U susret Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, na kojoj se očekuje da će Evropa poslati jasnu poruku Vašingtonu, pitanja energetske bezbednosti ponovo su u fokusu.

Neizvesnost oko snabdevanja gasom i budućnosti transatlantskog savezništva dodatno produbljuju dileme sa kojima se suočava stari kontinent.

O ovim temama u emisiji "Uranak" na televiziji K1 govorili su ekonomista, prof. dr Milan Beslać i docent na Fakultetu političkih nauka, Strahinja Obrenović, analizirajući odnose između Brisela i Vašingtona, ali i poziciju Evrope između velikih svetskih sila.

Ekonomista Milan Beslać istakao je da se raskol između Evrope i Sjedinjenih
Američkih Država sve jasnije vidi još od dolaska Donalda Trampa na mesto
predsednika.

- Nema tu ništa suštinski novo osim onoga što se dešava od stupanja Trampa na
funkciju. On je napravio jasnu podelu između Evrope i SAD. Treba reći da su SAD imale ključnu ulogu u stvaranju Evropske unije, a sada im je potrebna vazalna Evropa. Tramp često menja stavove, ali mu je cilj jasan. Ono što se ranije radilo ispod žita, sada je javno. Potrebna mu je Evropa kao tržište na kojem će prodavati ono što želi, po ceni koju odredi i u količinama koje njemu odgovaraju - rekao je Beslać.

On je naglasio da je Evropa danas duboko zavisna od SAD-a, ali da sve više uviđa greške iz prošlosti.

- Evropa sada shvata da je greška napravljena odavno i pokušava da se izvuče iz
američkog zagrljaja. Sa druge strane je Rusija, koja je bila, ali i dalje ostaje faktor koji se doživljava kao neprijateljski. Evropa se nalazi u sendviču između dve velike sile i prinuđena je da balansira. Ono što Makron poručuje, a to nije prvi put, jeste da Rusiju treba posmatrati kao evropsku zemlju i da ona ne može biti izolovana - kazao je Beslać.

Evropska unija donela je odluku da do kraja 2027. godine u potpunosti obustavi uvoz ruskog gasa. Ova mera izazvala je reakciju Mađarske, koja je pokrenula postupak pred Sudom pravde Evropske unije.

K1 Televizija

Uredba kojom se predviđa prekid uvoza prirodnog gasa iz Rusije usvojena je krajem januara, a protiv nje su glasale samo Mađarska i Slovačka. Ipak, njihovo protivljenje nije bilo dovoljno da se odluka zaustavi.

- Svaki sud treba da rešava sporove prema odredbama koje su donete. On treba da odluči da li je odluka o zabrani uvoza ruskih energenata od 2027. godine doneta na zakonit ili nezakonit način. Presudu će doneti na osnovu Osnivačkog akta iz Lisabona, a moraće da se pozove i na ugovor o osnivanju Evropske unije, odnosno na Mastriški ugovor.

Prof. Beslać ističe da je ovaj put Makron u pravu:

- Ovo je sada glas razuma za celu Evropu. Rat u Ukrajini će se završiti, a onog

momenta kada se to dogodi, 20 paketa sankcija koje su uvedene prema Rusiji
postepeno će se ukidati, i oni će morati da nastave da sarađuju sa Rusijom, uključujući naftu i gas - dodaje.

K1 Televizija

Strahinja Obrenović smatra da se Evropa danas najviše deli upravo zbog energetike, jer se u toj oblasti najjasnije prelamaju politički i ekonomski interesi velikih sila.

- Jedna od oblasti jeste energetika. Vidimo jednu poziciju Amerike koja želi da se etablira kao novi igrač na energetskom tržištu. Do početka 21. veka postojala je tendencija da će Amerika uvoziti energiju. Desio se napredak u tehnologiji i dobijanju nafte i gasa iz škriljaca, tehnologije frakinga.

Kako objašnjava, iako ovakvi nekonvencionalni izvori postoje i u Evropi, njihova eksploatacija nije zaživela.

- Ona je poznata, s obzirom na to da tih nekonvencionalnih izvora ima i u Evropi, ali ona nije prisutna u pogledu eksploatacije. Zato što se koristi velika količina vode, reč je o nenaseljenim terenima. Skupo je, naročito za igrače koji nisu etablirani.

Obrenović navodi da je upravo ovaj tehnološki iskorak omogućio Americi potpunu promenu uloge na globalnom energetskom tržištu.

- Suština tehnologije je da bi Americi obezbedilo proizvodnju nafte i gasa, tako da ih ona sada izvozi. Pre desetak godina Amerika je ušla na tržište tečnog prirodnog gasa sa izvozom tankera i sada već govorimo o najvećem partneru u izvozu tečnog gasa ka Evropi.

Govoreći o energetskim sporazumima između SAD i Evrope, Obrenović ističe da su najavljeni iznosi teško ostvarivi.

- Prošle godine smo imali sporazume da će Evropa kupovati američku energiju, ne samo gas, u vrednosti od 750 milijardi dolara. Mislim da je to preterano i da se to neće dogoditi, jer je u tom trenutku 45 odsto Evrope uvozilo gas iz Ruske Federacije.

Prema njegovim rečima, struktura uvoza se u međuvremenu promenila, ali ne u meri u kojoj se najavljivalo.

- Sada cifra ide u prilog Amerikancima, iako nije dostigla taj iznos, ali je nešto iznad 30 odsto ukupne strukture uvoza gasa iz SAD. Rusija je na oko dvadesetak odsto.

Na kraju, Obrenović ukazuje na promene u načinu dopremanja gasa u Evropu i
postojeće pravce snabdevanja. Pad je bio neminovan u pogledu celokupnog dopremanja prirodnog gasa, ali se javio porast tečnog gasa. Onda imate luku u Belgiji koja uvozi povećane količine prirodnog gasa. Ovaj mesec su bile rekordne kada je reč o uvozu tečnog gasa iz Rusije. Jedini operativni pravac kada je reč o dopremanju cevovodnog gasa je Turski tok - kazao je Obrenović.

Kako objašnjava sagovornik, Brisel nastoji da odluke donosi kroz već ustaljene
mehanizme Evropske unije.

- Pozicija Brisela je da se ide u usvajanje uredbe koja će se temeljiti na zajedničkoj trgovinskoj politici, što je uobičajeno, uzimajući u obzir prethodne pakete sankcija, gde se zahtevala jednoglasnost - dodaje.

BONUS VIDEO: 

Ostavite komentar