STRAVIČNO UPOZORENJE UJEDINJENIH NACIJA ZA CEO SVET: Stigla je era "globalnog bankrota vode"

Svet je ušao u period „globalnog bankrota vode“ koji pogađa milijarde ljudi, navodi se u izveštaju Ujedinjenih nacija. Prekomerna upotreba i zagađenje vode moraju se hitno rešavati, jer niko ne zna kada bi se čitav sistem mogao urušiti, što bi imalo ozbiljne posledice po mir i društvenu koheziju, upozorava glavni autor izveštaja, piše The Guardian.

Globalna nestašica

Sav život zavisi od vode, ali izveštaj otkriva da su mnoga društva decenijama koristila vodu brže nego što je ona mogla prirodno da se obnovi u rekama i zemljištu. Istovremeno su prekomerno iskorišćivane ili uništavane dugoročne zalihe u vodonosnicima i močvarama.

To je dovelo do svojevrsnog bankrota, pri čemu su mnogi ljudski vodni sistemi prešli tačku posle koje povratak na prethodno stanje više nije moguć. Klimatska kriza dodatno pogoršava problem topljenjem glečera i izazivanjem naglih prelaza između ekstremno sušnih i izrazito vlažnih perioda.

Rezultat je svet u kojem 75 odsto stanovništva živi u zemljama koje su klasifikovane kao vodno nesigurne ili kritično vodno nesigurne, dok dve milijarde ljudi žive na tlu koje tone zbog urušavanja podzemnih vodonosnika.

Unsplash.com

Porast sukoba i kriza

Sukobi oko vode naglo su porasli od 2010. godine, navodi se u izveštaju. Velike reke, poput Kolorada u SAD i sistema Marej–Darling u Australiji, više ne uspevaju da stignu do mora, a eskalirale su i krize takozvanog „nultog dana“, kada gradovi ostaju bez vode, kao što je bio slučaj u Čenaju u Indiji.

Polovina velikih svetskih jezera smanjila se od ranih devedesetih godina, a čak su i zemlje bogate vodom, poput Ujedinjenog Kraljevstva, u opasnosti zbog zavisnosti od uvoza hrane i drugih proizvoda za čiju je proizvodnju potrebna velika količina vode.

Profesor Kaveh Madani, koji je predvodio izradu izveštaja, izjavio je:
„Ovaj izveštaj govori neprijatnu istinu: mnogi ključni vodni sistemi već su u bankrotu. Situacija je izuzetno hitna jer niko ne zna tačno kada bi ceo sistem mogao da se uruši.“

Uticaj na globalno snabdevanje

Oko 70 odsto slatke vode koju ljudi koriste odlazi na poljoprivredu. Madani je rekao:
„Milioni poljoprivrednika pokušavaju da proizvedu više hrane iz sve manjih, zagađenih ili nestajućih izvora vode. Vodni bankrot u Indiji ili Pakistanu, na primer, znači i posledice po izvoz pirinča u mnoga mesta širom sveta.“

Prema izveštaju, više od polovine globalne hrane uzgaja se u oblastima gde su zalihe vode u opadanju ili nestabilne. Prekomerna eksploatacija podzemnih voda dovela je do sleganja tla u gradovima širom sveta. Rafsandžan u Iranu tone oko 30 centimetara godišnje, Tulare u SAD oko 28 centimetara, a Meksiko Siti oko 21 centimetar godišnje. Pogođeni su i drugi veliki gradovi poput Džakarte, Manile, Lagosa i Kabula.

Među najuočljivijim znakovima vodnog bankrota, navodi se u izveštaju, nalazi se i oko 700 vrtača koje prekrivaju intenzivno obrađivanu ravnicu Konja u Turskoj. Čovečanstvo je takođe drastično smanjilo količinu dostupne vode uništavanjem prirodnih rezervoara, poput močvara, i zagađivanjem vodotokova. U poslednjih pedeset godina uništena su močvarna područja veličine Evropske unije.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar