Povod za razgovor bila je vest da je italijanski Senat jednoglasno usvojio nacrt zakona kojim se u Krivični zakonik uvodi novo krivično delo - femicid, za koje je predviđena kazna doživotnog zatvora.
- Naši propisi, kada su u pitanju teška ubistva, jesu strogi, ali ono što je intrigantno u vezi sa vešću koja dolazi iz Italije jeste to da su oni uveli novo krivično delo u krivični zakonik. Pitanje pred kojim se nalazi naše zakonodavstvo, kada mnoga druga zakonodavstva još nisu prepoznala femicid kao posebno krivično delo, jeste teret dokazivosti. Izazov je, pre svega, za one koji treba da dokažu da je to delo izvršeno - a to je na teretu tužilaštva. Kada bi naše tužilaštvo imalo kapacitet da prepozna ovo kao krivično delo i, samim tim, imalo kapacitet da to delo i dokazuje, onda bi imalo smisla da se u naše zakonodavstvo uvede jedan takav institut - rekla je Macura.
- Mnoge zemlje u našem okruženju nemaju femicid kao posebnu kategoriju krivičnog dela, ali neke imaju – poput Severne Makedonije i Hrvatske. Kod njih je problem, bez obzira na to što su prepoznale femicid kao krivično delo, što ga u praksi još nisu primenile - makar to javnosti nije poznato.Treba da se osnaže one institucije koje nose najteži teret kada je u pitanju dokazivanje - rekla je ona.
Govorila je o značaju simboličkog prepoznavanja femicida u zakonima.
- Kao društvena pojava, kada se femicid prepoznaje, mi zapravo podižemo svest kod žrtava nasilja - da ne dođemo u situaciju da razmišljamo zašto je do femicida došlo. Kroz same zakone suštinski se možda ne bi promenilo mnogo, osim što bi samo prepoznavanje pojma značilo da u državi postoji jaka svest o problemu. Takođe, to bi značilo da institucije koje treba da se bave dokazivanjem imaju kapacitet da takvo delo i dokažu. Time osnažujemo institucije koje se bave ovim pojavama - MUP, tužilaštvo - i to, pre svega, u svrhu prevencije - rekla je ona.
Macura je posebno istakla značaj i domete postojećeg Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.
Ministarka bez portfelja zadužena za oblast ravnopravnosti, Tatjana MacuraK1 televizija
- Naš najznačajniji zakon je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji je u našoj zemlji na snazi od polovine 2017. godine. Njegova primena pokazuje koliko doprinosi smanjenju crne statistike – broja ubijenih žena od početka godine. Naš zajednički zadatak je da se zakon izmeni. To će se, verujem, dogoditi već na jesen, najkasnije do kraja godine. U te izmene biće uključeni svi predstavnici koji se nalaze na prvoj liniji odbrane žena od nasilja - prvenstveno MUP, Ministarstvo zdravlja, tužilaštvo, centri za socijalni rad – svi oni koji primenjuju zakon ili se s njim susreću - rekla je ona.
Posebnu pažnju, prema njenim rečima, treba posvetiti ranjivim tačkama u primeni.
- Treba da vidimo na koji način su institucije nailazile na poteškoće u primeni zakona i gde su žrtve nailazile na otpor. Zašto se u nekim situacijama odustaje - rekla je ona i dodala:
- Jedan od najranjivijih koraka u tom procesu jeste trenutak kada žena treba trajno da se udalji od nasilnika. Najčešće odustaje kada započne proces pred sudom – jer on traje dugo, a žena prolazi kroz višestruku retraumatizaciju. Možda ne bi bilo loše da svi zajedno analiziramo upravo taj korak i pronađemo način kako da žrtvi olakšamo da istraje u procesu i da se trajno udalji od nasilnika.
Macura je istakla da postoje dodatne mere zaštite koje su često zanemarene u javnom diskursu.
- Postoje mere zaštite o kojima se ne govori često, a koje prevazilaze okvire Zakona o sprečavanju nasilja u porodici – to su sistemi sigurnih kuća, koje pružaju neposrednu fizičku zaštitu. Međutim, većina žena odbija taj korak, jer smatraju da su dovoljne mere koje se primenjuju po zakonu. Iako većina mera daje dobre rezultate, postoje patološki, ekstremni slučajevi koji zahtevaju veći angažman od onoga što Zakon predviđa - rekla je ona.
Vraćanje nasilniku
- Neke žene su sklone da se vrate nasilniku. Ljubav je tu ključna – neka ponašanja se pogrešno kvalifikuju kao izraz ljubavi.Na primer, izrazita ljubomora može biti maskirana time da je neko posebno posvećen tom odnosu, a ne da se zapravo radi o patološkom obrascu ponašanja. Emotivni su razlozi zbog čega se žene vraćaju svojim nasilnim partnerima, ali i ekonomski razlozi. Čak i kada su u prilici da zarađaju same, one često nemaju priliku da raspolažu svojim novcem - rekla je ona.
Ljudi često ignorišu nasilje koje se dešava oko njih.
- Apelujem na ljude da, kada su svesni da neko trpi nasilje, ne ostaju postrani, već da budu aktivni i da to prijave - rekla je ona.
Alimentacioni fond počinje da funkcioniše
- Alimentacioni fond počinje da funkcioniše početkom avgusta. Usvojen je početkom juna, tako da dva meseca od objavljivanja u Službenom glasniku stupa na snagu. Opredeljeno je 500 miliona dinara za primenu ovog zakona za ovih nekoliko meseci do kraja godine. U odnosu na to videće se i planiranje sredstava za narednu godinu. Verujem da će sredstva biti i veća, ali treba da vidimo kako će to sada izgledati u praksi - rekla je ona.
Ministarka bez portfelja zadužena za oblast ravnopravnosti, Tatjana Macura K1 televizija
Ostavite komentar