"JADAR NIJE OBIČAN PROJEKAT" U "Uranku" razbijene sve teorije zavere o Rio Tintu u Srbiji!

Evropska komisija je nedavno uvrstila projekat "Jadar" kompanije Rio Tinto na listu strateški važnih inicijativa za Evropsku uniju, što je izazvalo burne reakcije u domaćoj javnosti. Ova odluka ponovo je otvorila brojna pitanja – da li to znači da će projekat odmah biti pokrenut, uprkos protivljenju dela javnosti i civilnog sektora?

Koliko je Srbija zaista spremna da odgovori na zahteve EU, ali i da zaštiti interese svojih građana i životne sredine? O ovome je govorio direktor spoljnih poslova Rio Tinta Emil Atanasovski, gostujući u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

- Za sve nas koji pratimo industriju rudarstva, ovo nije bilo neočekivano. Projekat "Jadar" istražuje se već 21 godinu i predstavlja najistraženije ležište litijuma u Evropi. Kao takav, ima veliki značaj i za evropsku i za srpsku industriju. Ova odluka je potvrda strateške važnosti projekta i činjenice da može da se realizuje po svim evropskim standardima, kako EU tako i Srbije, kada je reč o energetskoj bezbednosti i zelenoj tranziciji – istakao je Atanasovski.

Odgovori na negativne reakcije na projekat "Jadar"

On je objasnio i koji su kriterijumi morali biti ispunjeni kako bi se "Jadar" našao na listi strateških inicijativa.

- Projekat je detaljno analiziran od strane tehničkih tela Evropske komisije. Prvo se procenjivalo da li je tehnički izvodljiv, da li ispunjava najstrože ekološke standarde, kao i da li može da donese korist zemlji u kojoj se sprovodi – u ovom slučaju Srbiji – i Evropskoj uniji. Napravljena je detaljna analiza koja je pokazala da projekat zadovoljava sve te uslove. Procena je rađena po istim kriterijumima kao i za projekte u državama članicama EU - poput Francuske, Nemačke, Češke i Finske. To je bila dugoročna procena koja je trajala gotovo godinu dana – rekao je.

Komentarišući negativne reakcije iz dela javnosti, Atanasovski je rekao:

– Kritike su prisutne, ali svaka je dobrodošla ako je zasnovana na činjenicama. Međutim, veliki deo kritika u poslednje četiri godine proizlazi iz kampanje dezinformacija o projektu. Zbog toga je značaj odluke Evropske komisije još veći, jer ona direktno odgovara na te kritike, pružajući stručnu potvrdu o usklađenosti sa evropskim standardima.

Govoreći o sledećim koracima, istakao je:

- Odluka Evropske komisije je više signal da projekat može da se realizuje po najstrožijim evropskim standardima u rudarstvu, održivom razvoju i ESG principima, ali još uvek nije u fazi realizacije. Trenutno smo u fazi pribavljanja svih potrebnih dozvola, a nadležnost za to je isključivo na našim državnim institucijama.

Ekonomski potencijal projekta "Jadar" za Loznicu i Srbiju

Poseban akcenat stavljen je na potencijalne koristi za lokalnu zajednicu.

– Projekat "Jadar" nije običan rudarski poduhvat, već sistem koji može da izgradi čitav lanac vrednosti u srpskoj privredi – poručio je Atanasovski i dodao:

– Tokom izgradnje predviđeno je otvaranje oko 3.500 radnih mesta, dok bi u operativnoj fazi bilo angažovano oko 1.300 stalno zaposlenih u regionu Loznice. Ova zapošljavanja bi značajno doprinela ekonomskom razvoju celog kraja.

Što se tiče finansijskog aspekta, koristi su višestruke.

- Na godišnjem nivou, Srbija bi od rudne rente, poreza i dodatnih prihoda mogla da ostvari oko 185 miliona evra. Sam grad Loznica bi, na osnovu tog projekta, imao godišnji dodatni prihod od oko 25 miliona evra – istakao je.

Pored lokalnih efekata, Atanasovski ističe i širi, strateški potencijal.

- Projekat je veoma značajan za EU, ali je za Srbiju još značajniji, jer može da obezbedi do 20.000 radnih mesta i omogući razvoj cele industrije koja bi mogla biti ključna u ovom periodu. Već se nalazimo u vremenu kada će upotreba nafte biti značajno smanjena – očekuje se da do 2035. fosilna goriva budu izbačena iz industrije. U tom kontekstu, sve kritične sirovine postaju osnova za razvoj nove industrije, a Srbija raspolaže možda i najvećim resursima u odnosu na druge evropske zemlje. Na osnovu toga, možemo da izgradimo potpuno novu industrijsku granu – rekao je.

Upotreba sumporne kiseline i dezinformacije o projektu "Jadar"

Emil Atanasovski je posebno reagovao na optužbe u vezi sa korišćenjem opasnih hemikalija u preradi rude, naglašavajući da su mnoge javne kritike zasnovane na dezinformacijama.

- Fluorovodonična kiselina se uopšte neće koristiti u preradi rude. Sumporna kiselina jeste predviđena, ali to je standardna praksa u svakom industrijskom postrojenju širom sveta. Problem je što su predmet kritika dezinformacije koje nemaju osnovu u činjenicama – izjavio je Atanasovski.

On je pojasnio način primene i bezbednosne mere.

- Sumporna kiselina se koristi u zatvorenim reaktorima na temperaturi od 90 stepeni, a ne 250, kako je to pogrešno predstavljeno u javnosti. Ne postoji nikakav kontakt između sumporne kiseline i spoljašnjeg sveta, niti bilo kakva emisija sumpor-dioksida u vazduh. Tehnologija koju mi koristimo je potpuno bezbedna, prošla je sve procene u Evropi i EU da je bezbedna, i praktično nema emisije sumpor-dioksida – naglasio je Atanasovski.

Zagađenje voda zbog realizacije projekta "Jadar"

- Rudno telo se nalazi na dubini od 370 do 600 metara, dok su podzemne i pijaće vode smeštene na dubini od 20 do 30 metara. Ne postoji nikakva mogućnost kontakta između ovih izvora vode. Najvažnije je da je način na koji je predviđen ovaj podzemni rudnik takav da, ukoliko projekat bude pokrenut i započne iskopavanje, voda iz rudnika, koja nije veliko jezero, biće ispumpavana na površinu. Tamo se obrađuje u dve faze prečišćavanja i pretvara u vodu pogodnu za korišćenje - kaže on.

Projekat takođe predviđa korišćenje kišnice za potrebe samog rudnika. Prema zakonima Srbije i Evropske unije, zabranjeno je korišćenje bilo kojih izvora vode u procesu prerade, osim onih koji su propisani.

- Svi najstroži standardi su predviđeni kako u pogledu upotrebe vode, tako i njenog tretmana i ispuštanja. Voda koja se ispušta mora biti istog kvaliteta kao voda u reci u koju se vraća. Tehnologija predviđena za projekat garantuje da neće doći do zagađenja podzemnih voda u ovom slučaju - zaključuje gost "Uranka".

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar