Dešava se tiho i podmuklo ETNIČKO ČIŠĆENJE: ČOVIĆ ocenio situaciju na KOSOVU I METOHIJI!

Da li će Brisel da ukine kaznene mere uvedene Prištini u junu prošle godine zavisi od izveštaja šefa evropske dipolomatije Žozepa Borelja.

Kako portparol Evropske komisije Peter Stano tvrdi, izveštaj se finalizira, a sve što se dešava na terenu i što ima negativan uticaj na napore koji bi trebalo da vode ka deeskalaciji je uzeto u obzir i biće deo tog dokumenta.

U izveštaju će se naći i prošlonedeljna akcija kosovskih vlasti kada je policija zatvorila šest objekata banke Poštanska štedionica i Narodne banke Srbije u četiri opštine na severu Kosova i Metohija.

Dok je Priština pod merama, Parlamentarna skuptšina NATO dodelila je tzv Kosovu status pridruženog člana, ali je u Savetu Evrope spuštena rampa, a nije prošao ni zahtev Ustavnog suda Kosova za prijem u članstvo Konferencije Ustavnih sudova. 

O tome u kom pravcu će ići kosovska kriza govorio je ovog jutra u „Uranku“ na K1 televiziji Nebojša Čović, nekadašnji šef Koordinacionog centra za Kosovu i Metohiju i nekadašnji potpredsednik Vlade.

Sve je isto kao pre 20 i više godina

- Kad pogledate šta se od tad promenilo, ništa se nije promenilo. Osim što sad imate druge metode, opet su sporazumni prevarni, ali imate druge metode na terenu u smislu etničkog čišćenja, prigušenog, tihog, pokvarenog i podmuklog. To se i tad događalo. Da nemate egzistenciju. Registarske tablice, dokumenta, dođosmo do ukidanja 6 ekspozitura srpskih banaka. Proces etničkog čišćenja se nastavio. A sad navodno čekamo Borelja da napiše izveštaj. Kakav će izveštaj da napiše? Tolerantan. Borelj nije ni lud ni glup, on zna šta se dešava na Kosovu i kakav je pritisak na Srbe – kazao je Čović.

Teritorija je važna, ne i uslovi života na toj teritoriji

Prema njegovom mišljenju, oni i dalje nastavljaju rušenje i podrivanje našeg teritorijalnog integriteta. Krajnji cilj Zapada je otkidanje Kosova i Metohije od Republike Srbije.

- Ja ne mislim da će se više ikada i formirati zajednica srpskih opština, a ako se i formira, to će biti onako, čisto da se ispuni neka pro forma. Naravno, ne sa onim nadležnostima koje s predviđene, sećate se u Briselskom sporazumu iz 2013. godine. To znači sporazumi, sporazumi, sporazumi, a ti svi sporazumi predstavljaju, očigledno, prevarne radnje u smislu kupovine vremena. To je po sistemu vi i ja smo potpisali sporazum, vašu stranu teraju da sprovedete sve po sporazumu, a to je Srbija, a mene puste da mogu da kupujem određeno vreme, situacija da nešto i treba da sprovedem, onda se napravi nova incidentna situacija, ponovo se skrene pažnja na nešto sasvim drugo i tako mi pojedesmo skoro 11 - 12 godina. Mi dolazimo u situaciju da je u jednom trenutku bio frontalni napad, da ga tako nazovem, znači Rezolucija Srebrenica, Savet Evrope, Parlamentarna skupština NATO, Ustavni sud, i onda su oni izabrali ono što je njima zapravo najvažnije – teritoriju! Kako se na toj teritoriji živi i kakva je perspektiva te teritorije i ljudi koji žive na toj teritoriji, to im nije bitno – rekao je Čović.

Kosovo je okupirana teritorija

Da li su se stekli utisci da se kaže da je Kosovo i Metohija okupirana teritorija od strane Nato-a, to neka procene oni koji se bave politikom u ovom trenutku. 

- A ja kao analitičar smatram da jeste okupirano. Tu je napravljen niz prevarnih radnji i da je sa Kosovom i Metohijom na gobalnom nivou toliko srušeno međunarodno pravo da sad imamo iz dana u dan sve veće probleme, jer više međunarodnog prava nema. Mi smo ušli u pravo jačeg, to pravo jačega je pravo divljih zveri, pravo džungle – objasnio je on.

Period medenog meseca

Kako kaže, posle 5. oktobra 2000. godine je bio period medenog meseca, kada je svašta obećavano. U tom trenutku imali smo prelaznu vladu, pa u januaru 2001. godine je došla nova vlada, a premijer je bio pokojni Zoran Đinđić.

- U oktobru 2000. godine smo imali problem sa Albancima na jugu centralne Srbije – Preševo, Bujanovac i Medveđa. To je bio na neki način alternativni projekat ukoliko Milošević ne bude priznao izborne rezultate, da se nastavi sa dodatnim tenzijama. Naravno taj alternativni projekat je sa sobom odneo žrtve. I učestvovalo je preko 15.000 do zuba naoružanih Albanaca. To je bio oružani sukob srednje, do visokog intenziteta, ali lokalizovan na jednoj određenoj teritoriji - navodi on i dodaje: 

Foto: Youtube PrintScreen/K1 Televizija

- To smo uspeli da stavimo pod kontrolu i tada je međunarodna zajednica pomogla. Napravila problem i pomogla. Ali mi smo tad imali ograničenja, imali smo ograničenje kopnene zone bezbenosti, to je nekih pet kilometara do administrativne linije sa Kosovom, ne može da uđe veći kalibar od 9 mm, ne može da uđe tehnika... Ali u vazdušnoj liniji je to iznosilo 25 km. I sada kad naše formacije urade posao kako treba, događalo se da oni pređu administrativnu liniju prema nama i izađe KFOR. I to sve do trenutka kad mi nismo nastavili dalje. Onda smo imali razgovore sa tadašnim državnim sekretarom Kolinom Pauelom, tadašnjim ambasadorom Mongomerijem, regulisali, dogovorili se sa američkom vojskom na Kosovu i Metohiji da se rasfešlusom zatvori administrativna linija i da se naše nameru u regulisanju i normalizaciji situacije podrže. Podržali su. Mi smo bili naivni i poverovali smo da će to sad ići dalje. Sećate se da tada Srbija nije bila ni u jednoj međunarodnoj organizaciji. Paralelno je tekao proces ulaska Srbije u Savet Evrope, OEBS, Ujedinjene nacije. To su svi zaboravili - kaže Čović Nebojša. 

„Prevarni“ dokumenti

Jovana Joksimović pitala je Nebojšu Čovića i za "preverene" dokumente. 

- Prvi „prevarni“ dokument, ako ne brojim u to Rezoluciju 12:44 i Kumanovski sporazum, koji su odmah pregaženi 1999. godine. Nato je imao obavezu da potpuno demilitarizuje Kosovo i Metohiju. Prvi takav dokument je usvojen u novembru 2001. godine – sporazum radno nazvan Hakerup koji je bio izvanredan u odnosu na okolnosti i stanje koje smo imali. Tim sporazumom su Srbi izašli po prvi put na izbore na prostoru Kosova i Metohije - navodi Čović. 

Tad nam je puno pomogao pokojni Patrijarh Pavle i srpska Pravoslavna crkva koja je pozvala Srbe, jer kakvi bi mi Srbi bili kad se ne bismo delili, zapitao se Nebojša Čović.

-  Mi smo izašli na izbore, osvojili 21 poslaničko mesto, od 120 mesta. Da smo izašli u većem procentu, bilo bi nas 40. Naravno, albanska strana je imala zamerke, Hakerup je u januaru 2002. godine morao iz bezbednosnih razloga da napusti prostor Kosova i Metohije. Našao je svašta u svom krevetu, poput onoga što je bilo u „Kumu“. A one je živeo u prostoru poput tvđave - objašnjava on.  

Foto: Tanjug/Video

Naglasio je da nijedan vojnik ni policajac nije poginuo tokom vraćanja kopnenih zona bezbednosti. Mi smo kao savezna i republička Vlada usvojili plan za mirno rešavanje problema na prostoru Kosova i Metohije.

- Imali smo dosta dobar položaj u međunarodnim strukturama. Taj plan je izlagan i na savetu bezbednosti i u Nato-u. Kad smo zauzimali zonu Preševo - Bujanovac - Medveđa, kad smo vraćali naše kopnenu zonu bezbednosti i vazdušnu zonu bezbednosti, mi smo sve te projekte prezentirali u Briselu. I pokazivali kako ćemo raditi. Ovde smo imali čak i neke generale koji su tvrdili da je to izdaja, a to je bilo vraćanje teritorije. Jer eto, pobiće nam vojsku!. Nijedan vojnik nije poginuo, nijedan policajac nije poginuo kad smo vraćali kopnene zone bezbednosti. Ali to je ta histerija i euforija bila da su DOS izdajnici – rekao je nekadašnji šef Koordinacionog centra za Kosovu i Metohiju u emisiji „Uranak“ na K1 televiziji.

Ostavite komentar