U OLUJI INFORMACIJA medijska pismenost PRIORITET: Profesorka Kecman o KLJUČNOM PROBLEMU - kako ZAŠTITI NAJOSETLJIVIJE

Mediji danas predstavljaju jedan od najvećih centara moći. Oni utiču na život ljudi, na formiranje mišljenja i na odluke koje svakodnevno donosimo. Zato je medijska pismenost, čitanje između redova i tumačenje poruka, čak i na društvenim mrežama, od izuzetne važnosti za svako društvo.  

Profesorka srpskog jezika i književnosti Violeta Kecman gostovala je ovog jutra u „Uranku“ na K1 TV i istakla da, kada je u pitanju uvažavanje jezičke norme, to je nešto što je odavno postalo periferno pitanje, nažalost, i za gledaoce, i za medijske radnike.  Ona je objasnila šta to zapravo znači.

- Mi živimo uronjeni u medije, u društvu koje je medijacentrično, primamo svakodnevno medijske sadržaje, ali ih i delimo i kreiramo. Obično ljudi misle da je medijski sadržaj ono što emituju televizija, radio, ili novine. To su zapravo samo tradicionalni mediji. U savremenom društvu, medijski sadržaji su i sve ono što dobijamo preko interneta, što negde ima za cilj obraćanje široj publici, odnosno javnosti. U jednom takvom okruženju jako je važno znati zašto je neko poslao medijsku poruku, kome se obraća i ko je zapravo pošiljalac tog medijskog sadržaja, kako na tu poruku reagujem ja, a kako bi reagovao neko iz neke druge društvene grupe i koji se životni stil ili ideologija neguju tom medijskom porukom. Upravo je u tome suština onoga što smatramo medijskom pismenošću - rekla je profesorka Kecman.

Za zdravo društvo medijska pismenost predstavlja prioritet.

- Medijska pismenost je deo političke kulture jer se odnosi na obrazovne politike države koja strateški kroz rad medija i kroz uređenje obrazovnog sistema uređuje i tendencije i ciljeve šta hoće zapravo od svojih građana. U tom smislu, za zdravo društvo, medijska pismenost je prioritet, naročito u današnje vreme kad je oluja informacija svakodnevno prisutna kod svakog primaoca medijskih sadržaja. Gotovo da je nemoguće danas zamisliti čoveka koji je izolovan od medijskih sadržaja. Mi svakodnevno primamo informacije, neke su komercijalne, neke su političke, neke su informativne. Jako je važno preuzeti ulogu savremenog detektiva i preispitivati se: „Šta znači ta informacija i zašto je ona baš meni potrebna“ - istakla je profesorka Kecman danas na televiziji K1. 

Ona je objasnila i šta je funkcionalna pismenost.

- Funkcionalna pismenost je alfanumerička pismenost i nažalost, veliki broj ljudi i dalje ne vlada dovoljno osnovnim elementima pismenosti. Međutim, ako hoćemo zdravo i bolje društvo, mi težimo tome da i ako je tih 50 odsto koji su funkcionalno pismeni, da se tih 50 odsto dalje razvija, a da ona polovina koja nije funkcionalno pismena, stekne neki minimum pismenosti. U idealnom društvu, težili bismo tome da se razvijamo u svakom polju, pre svega u razumevanju stvarnosti, u razumevanju nas, sopstvenog identiteta u ovakvom društvu. Zato je medijska pismenost važna - napomenula je Vileta Kecman i dodala:

- Mnogi se tu nađu u zabludi vezujući je za kreiranje reportaže, intervjua, vesti, one oblike novinarskog izražavanja koje smo mi učili u školi. Moja knjiga vezuje se za jedan osvešćeni globalni stav kada je obrazovanje u pitanju koje je još UNESCO prepoznao osamdesetih godina 20. veka, a na kojem se radi strateški u svim državama u kojima postoji razvijeni obrazovni sistem.

Foto: K1/Printscreen

"Čuvari kapije" utiču na sadržaj koji se plasira u javnost

Opasnost leži u medijima gde imate tzv. čuvare kapije, a to su urednici, istakla je Kecman danas u “Uranku”. 

- Vi imate strategiju i dozvolu šta može da izađe u etar i koja je uređivačka politika. U medijskom okruženju kakvo je danas, ono koje obezbeđuju društvene mreže, vi imate mogućnost da svako objavi ono što želi. U tom kreiranju medijskog sadržaja svako je i urednik i novinar i montažer. I dobijate mnoge koji daju sebi za pravo da utiču na one koji nemaju čvrst stav, kao što su recimo deca i adolescenti. Ključni problem leži u domenu osetljivih grupa koje nemaju dovoljno znanja, ni obrazovanja. Ove osetljive grupe edukujemo kroz obrazovanje i podršku medija. Ako u obrazovanju imamo dobro osmišljene, strateški postavljene zadatke, aktivnosti učenika, ciljeve koji se zasnivaju na razvijanju kritičkog mišljenja, veoma su male šanse da u 21. veku učenici posumnjaju da je Zemlja okrugla - objasnila je ona.

Najvažnije je ko je izvor medijske poruke i sa kojim ciljem je ona poslata.

- Jako je važno da stalno preispitujemo ko je izvor određene poruke koju smo dobili, zašto je ona plasirana, zašto baš meni i kako ja reagujem u nju. Potrebno je da stalno sumnjamo i da preispitujemo poruke koje do nas dolaze. Naše mlade ljude moramo da naučimo da se na društvenim mrežama kao kreatori poruka nalaze osobe koje nemaju kredibilitet. Preispitivanje, sumnja, razmišljanje o tome ko je poslao tu poruku, zašto baš meni, koji efekat ima ta medijska poruka, sve to je osnova za građansko društvo u 21. veku - rekla je profesorka Kecman. 

Ostavite komentar