Potresno PISMO majke malog ALEKSE: Pričali smo, APELOVALI, predlagali - NE, TO NIJE BILO DOVOLJNO

Tragična smrt četrnestogodišnjeg dečaka Alekse Jankovića iz Niša, pre dvanaest godina potresla je Srbiju. Aleksa je postao simbol otpora svakom obliku vršnjačkog nasilja, jer je baš zbog toga 2011. godine izvršio samoubistvo.

Njegova majka, Dragana Gaga Janković, povodom tragedije na Vračaru, podsetila je u potresnom pismu javnosti da je od dana gubitka svog deteta pričala, apelovala, iznosila u medije svoju golgotu i borbu za dete, predlagala Aleksin zakon, ali da i to nije bilo dovoljno.

Evo šta je ona napisala na društvenoj mreži Facebook: 

Počevši od 2016. godine, a i pre toga od dana gubitaka deteta Alekse, pričali smo, apelovali, predlagali, gostovali u medijima, potpuno svesno izneli u javnost golgotu i borbu za dete. Ne, to nije bilo dovoljno!

Predlagali smo uspostavljanje Tima i pomirenje roditelja i prosvete a sve u interesu deteta. Predlagali Aleksin zakon i nudili da se bar ozbiljno uzme u razmatranje. Nema ko se o Aleksin zakon nije očešao i pozicija i opozicija, radi onih poznatih jeftinih političkih poena. Svi!

Trpeli smo uvrede na portalima, pisali su mi da se lečim i ko smo mi da predlažemo zakone!? Ismevali mi pokojno dete, vređali, pisali da je lud! Danima sam plakala! Na svaku vest o nasilju pojedini tastatura borci pokušavali su radi lajka da me prozovu: Gde je sad Aleksina mama, samo još ona treba da komentariše? Prestala sam.

Kada sam u javnosti iznela problem sa decom i igrom "Cimka" tačno u 15 sati, istog dana, privedena sam kolima policije u SUP - NIŠ! Povod, informativni razgovor u vezi aktera događaja. Odveli su me, a moje dve kćeri su plakale. Izdržala sam i išla dalje.

Uhapšena, a potop savetovana da nije potrebno da dižem paniku i uznemiravam roditelje i da je dobro da radim prevenciju, a da je sve ostalo posao policije. Prestala sam. Pozivali su me da dam komentar za mnoge događaje ali sam odbijala želeći da moja porodica ima mir!

Verovala sam da je jedan Aleksa, moj Aleksa dovoljno stradao da se svi osveste, uzmu u pamet, krenu ka boljem i sigurnijem, da konačno shvate da su nam deca prioritet svih prioriteta. Ne! Dobila sam odgovor, tragičan odgovor, osam nedužnih dečijih života. Pričali smo! Sada je kasno.

Saučešće porodicama nedužno stradale dece i svima koji su stradali.

 

 

Ostavite komentar