Na KROVOVIMA ZGRADA u Srbiji još ima RADIOAKTIVNIH gromobrana: Da li je ZDRAVLJE STANARA ugroženo?

Radioaktivni gromobrani postavljani između šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka su zabranjeni, ali ih, prema poslednjim podacima, u Srbiji ima više od 500.

Ova priča ponovo je ugledala svetlost dana kada je na izlazu iz Srbije u Hrvatsku na graničnom prelazu Bezdan u gepeku atomobila pronađena radioaktivna glava gromobrana. Zbog toga su uhapšena tri hrvatska državljanina za koje je Tužilaštvo u Somboru zatražilo pritvor. Inače, od 1981. Zakonom je zabranjena ugradnja tih radioaktivnih gromobrana.

Ko treba da ukloni radioaktivne gromobrane, koliko to košta i da li su oni opasni po zdravlje stanovništva, ako se i dalje nalaze na krovu zgrade?

Načelnik Sektora inspekcije "Direktorata za radijaciju i nuklearnu bezbednost i sigurnost Srbije" Vladimir Janjić kaže da ih, prema njihovoj evidenciji sada ima oko 570, ali da taj broj varira i da uvek postoji mogućnost da neki nisu uklonjeni, ali da nisu u evidenciji.

- Oni se uglavnom nalaze na industrijskim postrojenjima, poljoprivrednim gazdinstvima, stambenim zgradama, a što se tiče uklanjanja većina su oni koji su uklonjeni sa javnih ustanova, stambenih zgrada. Oni koji su ostali na industrijskim objektima, starim postrojenjima, firmama u stečaju i onim objektima čija se vlasnička struktura ne može utvrditi - rekao je Janjić. 

Nadležnost za uklanjanje je, ističe, na vlasnicima objekata ako se radioaktivni gromobran nalazi na krovu, odnosno na vlasniku katastarske parcele, ako je na stubu. Ako je nepoznat vlasnik, odgovornost za uklanjanje je na lokalnoj samoupravi.

Uklanjanje obavljaju pravna lica koja imaju odobrenje za takvu delatnost, a košta oko 3.000 evra. Krajnja destinacija treba da bude centralno skladište radioaktivnih objekata, koje je u okviru Nuklearnih objekata Srbije, gde se vrši dalji tretman.

- Finansijski aspekt je jedan od najvećih problema. Po zakonu, uklanjanje i finansiranje skidanja i instalacija nove zaštite pada na vlasnika objekta ili katastarske parcele - navodi Janjić.

Na pitanje kako je moguće da je glava gromobrana završila u gepeku automobila, Janjić podseća da su gromobrani davno postavljeni, da je dokumentacija izgubljena, a mnogi od ljudi koji su za njih znali nisu više tu, došlo je do promene vlasničke strukture na određenim objektima.

Foto: Tanjug/Aleksandar Ćirić

Moguće je, kaže, da je gromobran završio na otpadu nakon rušenja nekog objekta, kao i da ga je neko uzeo iz neznanja.

Iako je zabranjeno njihovo korišćenje, dok stoje na krovu uspravno i služe inicijalnoj svrsi oni nisu direktna opasnost od uticaja jonizujućeg zračenja po ljude i životnu sredinu, ističe načelnik Sektora inspekcije "Direktorata za radijaciju i nuklearnu bezbednost i sigurnost Srbije".

- Treba voditi računa gde su, da stoje pravo, njihova svrha je da tu zgradu i okolinu zaštite od udara groma, on služi toj svrsi i nije opasnost pod pretpostavkom da nijedno fizičko lice ne dira tu gromobronsku konstrukciju - naveo je Janjić.

 

 

 

 

 

Ostavite komentar