PUTINOV PLAN ZA EVROPU JE SPREMAN: I sada mu se Tramp sve više približava

Kada Džared Kušner, zet američkog predsednika Donalda Trampa i učesnik mirovnih pregovora o okončanju rata, izjavi da svako mirovno rešenje za Ukrajinu mora da obuhvati i "širu evropsku bezbednosnu arhitekturu", ne mora da se nagađa šta američki izaslanik pod tim podrazumeva.

Ruski predsednik Vladimir Putin to je jasno stavio do znanja pre gotovo pet godina, prenosi britanski The Telegraph.

Ta fraza predstavlja diplomatsku šifru za Putinov zahtev, koji je javno izneo u decembru 2021. godine, da se čitav sistem evropske bezbednosti preokrene kako bi se NATO oslabio i Rusiji omogućilo da ponovo uspostavi svoju nadmoć nad nekadašnjim carstvom.

Ruski lider je tada objavio celovit nacrt sporazuma sa devet članova. Članom 4. bilo bi zabranjeno NATO da raspoređuje "vojne snage i naoružanje" u bilo kojoj od 16 zemalja koje su pristupile Alijansi nakon 27. maja 1997. godine.

Posledica toga bila bi da bi svim saveznicima istočno od Nemačke, uključujući Poljsku, Češku i baltičke države, članstvo u NATO odjednom postalo besmisleno.

Na kraju krajeva, ako saveznici ne mogu da šalju trupe kako bi branili teritoriju jedni drugih, onda oni više nisu saveznici ni u kakvom stvarnom smislu.

Taj konkretan Putinov zahtev bio je praćen vrstom lažnog ustupka po kojoj je ruska diplomatija poznata. Da, raspoređivanje vojske u članicama NATO koje su pristupile Alijansi nakon 1997. godine moglo bi da bude dozvoljeno u "izuzetnim slučajevima", možda ukoliko bi neka zemlja morala da "ukloni pretnju po bezbednost", ali samo "uz saglasnost svih strana", među kojima bi bila i Rusija.

To bi značilo da bi NATO mogao da pošalje snage kako bi odbio rusku invaziju na Letoniju, na primer, samo ukoliko bi Rusija prethodno pristala da se njena sopstvena invazija odbije.

Ako, nekim neverovatnim slučajem, napadač ne bi dao saglasnost, NATO bi morao da prepusti Letoniju na milost i nemilost Rusiji.

To je ono što Putin podrazumeva i što je oduvek podrazumevao, kada govori o novoj evropskoj bezbednosnoj arhitekturi. On misli na sistem koji bi uklonio NATO kao prepreku i ostavio mu slobodne ruke da izvrši invaziju na bilo koju susednu zemlju.

Sve prethodne američke administracije to su savršeno dobro razumele, zbog čega su se Evropa i tadašnji predsednik SAD Džozef Bajden u decembru 2021. godine ujedinili u odbacivanju ruskog predloga.

Nakon toga, Putin je pokazao zbog čega je želeo mogućnost napada na svoje susede, pokrenuvši dva meseca kasnije napad na Ukrajinu.

Međutim, danas stvari nisu tako jednostavne. Ko bi mogao da veruje Donaldu Trampu da će se suprotstaviti Putinovoj viziji pretvaranja centralne Evrope u bespomoćno područje za rusku agresiju?

Američki predsednik već se raduje trilateralnim mirovnim pregovorima između SAD, Rusije i Ukrajine u Abu Dabiju sledeće nedelje i govori o tome kako dolazi "veliki sporazum i da će obuhvatiti više od Ukrajine".

Srećom, prihvatanje Putinovog plana i davanje Rusiji slobode da obnovi svoje carstvo gazeći evropske zemlje jednu po jednu nije u potpunosti u dometu predsednika Trampa.

Čak i ako bi američki predsednik iznenada pristao da povuče sve američke trupe iz članica NATO posle 1997. godine, to bi i dalje ostavilo 1.000 britanskih vojnika u Estoniji, zajedno sa 2.000 Kanađana u Letoniji, 2.000 Nemaca u Litvaniji i hiljadama drugih koje su rasporedili drugi saveznici u obližnjim državama.

Američki Kongres je takođe pažljivo vezao ruke Trampu usvajanjem Zakona o nacionalnoj odbrambenoj autorizaciji iz 2025. godine, koji precizira da najmanje 76.000 američkih vojnika mora ostati u Evropi.

Dakle, Tramp ne može dati Putinu ono što najviše želi, potpuno povlačenje američke vojske iz Evrope, niti može da primora druge članice NATO da napuste svoje saveznike vraćanjem svojih vojnika kući.

U istoj izjavi, Kušner je ponudio uveravanja da bilo kakvi novi evropski bezbednosni aranžmani neće dozvoliti nijednoj zemlji da ima "veto na suverene izbore druge zemlje", što deluje nespojivo sa mogućnošću Rusije da blokira raspoređivanje trupa u članicama NATO posle 1997.

Dakle, zna se šta Putin želi jer je to objavljeno pre skoro pet godina. Zna se da mu Tramp sam ne može dati ono što želi. Takođe zna se da je oživljena priča o velikom sporazumu između dva lidera.

Ali stvarnost je da nijedan bilateralni dogovor koji su Rusija i Amerika dogovorile iznad glave Evrope ne bi mogao da funkcioniše, bez obzira na to koliko dva međusobno uvažena titana u Kremlju i Beloj kući žele drugačije.

Evropa ima kolektivnu sposobnost da blokira bilo koji novi bezbednosni sistem i ne bi trebalo jeftino da proda su svoju pregovaračku moć.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar