U PRISUSTVU PORODICE I PRIJATELJA: Održana komemoracija Dragoljubu Mićunoviću, jednom od osnivača Demokratske stranke (FOTO)

U Beogradu je danas održana komemoracija povodom smrti političara, univerzitetskog profesora, filozofa, intelektualca i prvog predsednika Demokratske stranke od njene obnove Dragoljuba Mićunovića.

Komemoraciji u Prostoru "Miljenko Dereta'' prisustvovali su Mićunovićeva porodica, prijatelji, saradnici i poštovaoci.

Nakon odavanja pošte minutom ćutanja prikazan je kratak film o Mićunovićevom životu i političkom delovanju, a čitani su i delovi iz njegovih memoarskih knjiga.

Nekadašnji predsednik Srbije i Demokratske stranke Boris Tadić ispričao je da je Mićunovića poznavao od osme godine i da je od njega mnogo toga naučio ističući da je bio filozof, erudita, čovek velikog obrazovanja i velike naracije.

Tadić je rekao je da se Mićunović borio za demokratiju ''kad demokratije nije bilo''.

''Ovih dana sam napisao da bez Mićuna ne bi bilo ni tračaka demokratije u Srbiji u ovom vremenu. Mi je danas nemamo u pravoj formi, ali i to što imamo, u tome je rukopis Dragoljuba Mićunovića'', rekao je Tadić.

Naveo je da se Demokratska stranka, čiji su članovi bili, ogrešila o Mićunovića, jer ga je isključila.

''To mnogi ljudi ne znaju misleći da je Mićun napustio DS. U mom mandatu sam mu predložio da se vrati i tada smo zatvorili krug'', rekao je Tadić.

Književnica i rediteljka Vida Ognjenović rekla je da Mićunović ne može biti zaboravljen ističući da je bio dobar pisac, vrhunski poznavalac teorija društva i oštar, superioran polemičar, ali i čovek bez mane i straha.

''I pre i posle svega, Mićun je bio mekog, golubijeg srca koga su voleli i oni koji su ga napadali, a naročito su ga volela deca, i on njih. Razgovarao je sa decom kao sa odraslima, a sa odraslima ozbiljno i uvek malo podučavajući sagovornika. Svaka žena se u njegovom prisustvu ponašala i osećala kao vojvotkinja. Takav je Mićun bio'', rekla je Ognjenović.

Predsednica Beogradskog fonda za političku izutetnost Sonja Liht prisetila se studentskih dana kada joj je Mićunović bio profesor zbog koje su studenti voleli antiku.

''Čitali smo Aristotela, 'Nikomahovu etiku', Platonove 'Zakone'. Šta smo sve mogli da razumemo danas, ne znam, ali znam da smo sa velikom strašću prilazili svemu tome zato što je on imao strast. On je bio čovek od strasti i profesor u pravom smislu te reči'', rekla je Liht.

Za novinara Andreja Ivanjija Mićunović je jedan od retkih ljudi koji je svojom doslednošću, hrabrošću, autentičnošću, neodustajanjem, borbenošću inspirisao druge.

''Kad samo vidite njegov život kako je tekao i šta je radio, to prosto menja ljude. To je zaista retko i mislim da je velika vrednost'', rekao je Ivanji.

Sekretarka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković kazala je da je Mićunović politiku uvek doživljavao kao kolektivni poduhvat.

''Političke stranke koje je vodio, video je kao zajednice prijatelja i saboraca nego kao okupljene konkurente, iako je, naravno, znao koliko su pojedinačne političke ambicije važni pokretači političkih akcija. Zalažući se za demokratske procedure, često je citirao Džefersonovu rečenicu da je kompromis strategija demokratije, ali se za demokratiju borio beskompromisno, sa ogromnom ličnom hrabrošću'', rekla je Vučković i dodala da je, za razliku od većine političara, Mićunović bio čovek kulture.

Mićunović je preminuo 26. maja u 96. godini.

Političku karijeru je počeo na Filozofskom fakultetu 1968. godine, kao jedan od vođa demonstracija zbog čega je bio uhapšen, oduzet mu je pasoš i zabranjeno mu je da predaje na univerzitetu i objavljuje radove u Jugoslaviji.

Mićunović je bio je jedan od inicijatora osnivanja prve opozicione stranke, obnovljene Demokratske stranke, čiji je bio predsednik od 1990. do 1994. godine kada je osnovao Centar za demokratiju.

Dobitnik je Nagrade za toleranciju, francuskog Ordena legije časti, nagrade ''Najevropljanin“, Ordena italijanske zvezde solidarnosti i drugih nagrada za demokratiju i toleranciju.

BONUS VIDEO

 

Ostavite komentar