POSLEDNJI POZDRAV I ISPRAĆAJ VELIKOG SRPSKOG UMETNIKA Održana komemoracija Dušanu Duji Simiću

Komemoracija povodom smrti nekadašnjeg prvaka i direktora Baleta Narodnog pozorišta Dušana Duje Simića održana je danas na velikoj sceni Narodnog pozorišta, u prisustvu porodice, prijatelja i kolega.

Dirljivim rečima od istaknutog umetnika i baletskog pedagoga Simića oprostili su se umetnički direktor Baleta Narodnog pozorišta Jovica Begojev, predsednica Udruženja baletskih umetnika Srbije Dalija Imanić Savić, solista Baleta Aleksandar Ilić i Simićev sin David.

„Njegova igra bila je emocija“

Begojev je podsetio da se opraštaju od čoveka koji je živeo umetnost sa posebnom strašću, dostojanstvom i predanošću.

"Njegova igra nije bila samo pokret, već emocija koja je ostajala u srcima publike i svih koji su imali privilegiju da ga poznaju. Kao umetnik i kolega ostavio je neizbrisiv trag u našem baletu, a kao čovek uspomenu na toplinu, plemenitost i posvećenost", istakao je Begojev.

Prema njegovim rečima, odlazak Simića je "veliki gubitak, ali će njegova umetnost i duh nastaviti da žive kroz scene koje je obeležio".

Oproštaj baletske scene Srbije

Imanić Savić je rekla da je baletska scena Srbije ostala bez velikog umetnika čije su igračko umeće, posvećenost i scenska harizma obeležili jednu značajnu epohu domaće baletske umetnosti.

Simić je dve decenije svog umetničkog rada obeležio predstavom "Don Kihot" 1990. godine, a Imanić Savić je podsetila da je kritika istakla njegovu virtuoznost i vedrinu, lakoću skokova i sigurnost kavaljerske podrške, osobine koje su ga učinile umetnikom posebnog senzibiliteta i prepoznatljivog scenskog izraza.

"Danas se od Simića opraštamo sa tugom, ali i dubokom zahvalnošću što je svojim talentom, radom i ljudskom toplinom obogatio našu umetničku zajednicu. Verujemo da veliki umetnici nikada istinski ne odlaze, već oni nastavljaju da žive kroz dela koja su ostavili, uspomene koje su stvorili i scene koje su zauvek obeležili", rekla je Imanić Savić.

„Balet je za njega bio način postojanja“

Ilić je ocenio da je smrću Simića srpska baletska scena izgubila jednog od svojih najvažnijih stubova.

"Simić je pripadao generaciji u kojoj je balet bio više od profesije. Bio je to način postojanja. Scena nije bila mesto nastupa, već mesto predanosti. I u toj predanosti on je bio prepoznatljiv po disciplini, po unutrašnjoj snazi, ali i po onoj tihoj eleganciji koja nije tražila pažnju, ali ju je neizbežno dobijala”, naveo je Ilić.

Prema njegovim rečima, Simić je bio "umetnik koji je umeo da od igre napravi poeziju, a od poezije tihu, trajnu uspomenu u telima onih koji su ga gledali i u srcima onih koji su sa njim radili".

Emitovani inserti iz dokumentarnog filma

Na komemoraciji su emitovani odabrani inserti iz dokumentarnog filma autorke Milice Zajcev "Portret Dušana Simića - umetnik iskrenog srca“, u izboru i realizaciji Video studija Narodnog pozorišta u Beogradu.

Uloge koje su obeležile karijeru

Iz Narodnog pozorišta su u saopštenju podsetili na izuzetne Simićeve uloge, poput Petra Pana u istoimenoj predstavi, Bazila u "Don Kihotu", Alberta u "Žizeli", Franca u "Kopeliji" i Vlaha Alije u "Banović Strahinji", za koju je na Festivalu jugoslovenskih baletskih umetnika u Ljubljani 1981. godine dobio Nagradu za najbolje umetničko ostvarenje.

Simić je krajem devedesetih godina vodio Baletski studio Narodnog pozorišta, Udruženje baletskih umetnika Srbije dodelilo mu je Nagradu za životno delo 2003. a bio je i dobitnik posebnog priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina Srbije 2007. godine.

Ispraćaj za kremaciju na Novom groblju u Beogradu je danas od 14:00.

Ostavite komentar