Zašto čitamo CRNU HRONIKU, šta je KLIKBEJT i gde su nestale LEPE VESTI?

U novinama i na portalima u Srbiji već duže vreme na naslovnim stranama potenciraju se loše vesti. 

U manjku istraživačkog novinarstva, glavni izvor informacija postale su društvene mreže, a kako ističu stručnjaci novine više ne služe stvarnom informisanju, već je cilj samo da se više prodaju.

Gde su nestale lepe vesti i šta znači klikbejt u onlajn novinarstvu? U emisiji Goce Tržan na K1 televiziji „Ako progovorim“ govorili su novinar i glavni urednik portala K1info.rs Aleksandar Saša Ignjatović, prof. dr Budimir Potočan i psiholog Ana Vlajković.

Novinar i glavni urednik K1info.rs Saša Ignjatović objasnio je šta u onlajn novinarstvu znači klikbejt.

- Kada sam došao prvi put u situaciju da ja nešto rešavam, hteo sam da uvedem rubriku „dobra vest“, ali svuda je ona nestala, jer ta vest ne donosi ništa. Niko nije mario da ta vest donosi nešto dobro ljudima u glavi. Ne moramo sve da merimo kroz interes - rekao je u emisiji „Ako progovorim“ i dodao:

- Klikbejt je naslov koji će te privući da klikneš, ne znajući šta ćeš naći u sadržaju, a zapravo u toj vesti nećeš naći ništa. Ona ne sadrži onu informaciju, koju si plasirao u naslovu. To je klasična prevara. Taj klik služi da bi se taj klik zabeležio na nekom serveru i da bi Google rekao da taj portal ima klik više, odnosno da bi na njihovom portalu reklama bila skuplja.

Foto: K1info

Kako kaže, u izvornom svom obliku, klikbejt i nije tako loš, jer on predstavlja mamac da privučeš nekog da pročita nešto, a naslovi tome i služe. 

- Kada bi vest sadržala i proverenu informaciju, to bi onda bilo okej, ali mi danas imamo nepismenu, netačnu, izmišljenu vest ili prepisan Twitter neke poznate ličnosti. Postoje ljudi koji veruju da to može da se promeni, među njima su Manja, Jovana, Željko, ja, ti  - rekao je Ignjatović Goci Tržan. 

Postoje ljudi, ističe urednik K1info.rs, koji su umorni od tih šokantnih vesti.

- Menjaju se generacije. Gledam kako klinci razmišljaju, oni znaju za fore i ne nasedaju više na gluposti. Oslanjaju se na informacije koje dobiju sa društvenih mreža. Ukoliko uopšte budu birali medij, to će biti neki ovakav ili sličan medij, koji ih neće lagati i varati, već će im doneti lepu, zanimljivu, dobru i pozitivnu priču - rekao je on i objasnio koja je suština novinarstva:

Šta je postistina?

Prof. dr Budimir Potočan otkrio je koja vest je njemu donela posao.

- Mudri Tolstoj je lepo objasnio da je istina sasvim jasna i jednostavna, a laž je nakinđurena. Mladost sam proveo u „Ekspresu“ koji je bio pojam ekspresivne vesti. Ja sam dobio posao zahvaljujući ekskluzivnoj vesti koju sam objavio u listu „Politika“, a ona je bila da su pronađena 333 dukata ispod Pobednika prilikom arheoloških istraživanja. Ja sam u tom momentu bio na Kalemegdanu kada su dukati iskopani ispod ašova. Tada su me pozvali iz „Ekspresa“ i dobio sam posao - rekao je on.

Foto: K1info

On je objasnio šta je to postistina.

- To je ona najmanja distanca između istine i laži. Zašto je to svetu bilo potrebno? Ona je svetu bila potrebna da nas uplaši pandemijom i glupostima, svetskim kataklizmama. Vi imate koliko god hoćete istina šta se dešava na ovome mestu, ili mestu gde je Ukrajina, isto tako i na ovome mestu, gde su centri moći, gde se nešto odlučuje i mislim da je to zaluđivanje sveta, imati postistinu. To su nonsensi današnjeg vremena, postideli bi se neki naši stari dobri koji su nas učili šta je šta i kada bi videli da ne raznaznajemo istinu od laži - dodao je Potočan u emisiji „Ako progovorim“ na televiziji K1 i dodao da i dan-danas ima načina da se vesti provere, a najbitnije je iskustvo.

Foto: K1info

Zašto čitamo crnu hroniku?

Psiholog Ana Vlajković onjasnila je šta običnog čoveka pokreće da kada otvori novine ili portal prvo klikne ili pročita crnu hroniku

- To je evoluciono. Koren vuče iz našeg postanka, razvoja, kao ljudskih bića. Ono što nam deluje opasno i ugrožavajuće, mi više pažnje obraćamo na to. Naši davni preci su obraćali pažnju na sve što može da ih ugrozi. Naš nervni sistem prosto reaguje na negativno i potencionalno ugrožavajuće mnogo brže. Loše vesti pamtimo mnogo duže od dobrih vesti - rekla je ona u emisiji „Ako progovorim“ na K1 televiziji.

Ostavite komentar

Milica

Bravo veliko

05.02.2023 20:08

0 0 Odgovori