ŽIVEĆEMO SVE DUŽE Ali, da li je to zaista dobra vest? Pročitajte ovaj tekst, važno je da znate šta vas čeka!

Svet nikada nije živeo duže, ali sve više ljudi postavlja pitanje da li duži život znači i bolji život? Od gubitka smisla do straha od veštačke inteligencije, nova era dugovečnosti otvara dileme koje ranije nisu postojale.

Globalni životni vek nastavlja da raste i u 2024. godini dostigao je rekordnih 73,3 godine, premašivši čak i period pre pandemije. Napredak u medicini - od imunoterapije do lekova protiv gojaznosti i potencijalnih tretmana za Alchajmerovu bolest - verovatno će nastaviti da produžava ljudski život.

Međutim, sve više ljudi počinje da se pita da li je duži život nužno i poželjan.

Manje smisla u dužem životu

Dok životni vek raste, mnoge stvari koje su tradicionalno davale smisao životu - porodica, prijateljstva, vera i osećaj napretka - postepeno opadaju, posebno među mlađim generacijama.

Sve je manje ljudi koji imaju partnere, decu ili stabilne društvene veze. Umesto toga, sve veći deo života odvija se kroz ekrane mobilnih telefona.

Još jedan važan izvor životnog smisla - posao - takođe se dovodi u pitanje zbog razvoja veštačke inteligencije.

„Šok veštačke inteligencije“

Sve više ljudi doživljava ono što se naziva „AI šokom“,  trenutkom kada shvate da bi tehnologija mogla da ih učini suvišnim.

Ovaj osećaj posebno je prisutan kod profesija koje su se donedavno smatrale sigurnim: radiologa, advokata, programera, ilustratora, pa čak i prevodilaca, čiji se posao već značajno smanjuje zbog automatizacije.

U budućnosti bi ljudski rad mogao sve više da se svodi na emocionalne ili fizičke usluge - poput terapeuta, trenera, frizera ili negovatelja - dok će intelektualni poslovi sve češće biti prepušteni mašinama.

Ta perspektiva otvara dublje pitanje: ako čovek više nije neophodan za intelektualni rad, šta onda ostaje kao izvor njegovog identiteta?

Duži život — ali uz više bolesti

Još jedan problem je što životni vek raste brže nego broj zdravih godina života.

Podaci pokazuju da ljudi često provode poslednju deceniju života sa ozbiljnim zdravstvenim problemima -od hroničnih bolesti do demencije i invaliditeta.

Naučnici upozoravaju da povećanje životnog veka bez istovremenog poboljšanja zdravlja dovodi do toga da smrt više nije kratak događaj, već dug proces propadanja organizma.

Zbog toga sve više stručnjaka smatra da fokus medicine treba pomeriti sa produžavanja života po svaku cenu na poboljšanje kvaliteta starosti.

Koliko dugo ljudi zaista žele da žive?

Istraživanja pokazuju da većina ljudi želi da živi između 85 i 93 godine, ali samo pod uslovom da ostane zdrava.

Mnogi strahuju od scenarija u kojem se život produžava, ali uz gubitak dostojanstva i samostalnosti.

Neki poznati intelektualci već su javno govorili da bi radije izabrali kraći, ali kvalitetniji život, nego dug život ispunjen bolešću i nemoći.

Da li je smrt deo smisla života?

Jedna od ideja koja se sve češće pojavljuje u raspravama o dugovečnosti jeste da upravo ograničenost života daje vrednost trenucima.

Ako bi život trajao beskonačno, mnoge stvari koje nas danas raduju - od putovanja do ljubavi - mogle bi vremenom da izgube svoju posebnost.

Zato neki naučnici predlažu drugačiji pristup: umesto da se život produžava po svaku cenu, treba raditi na tome da se godinama doda kvalitet, a ne samo dužina.

Izvor: Financial Times — tekst prerađen i prilagođen za portal K1info.

Ostavite komentar