ATENTAT U SARAJEVU Pogledajte kako su izvestile srpske, hrvatske i muslimanske novine! Najveći šok je srpska "Istina"

Kobnog 28. juna 1914. godine, u Sarajevu je ispisana istorija. Tog dana Gavrilo Princip ispalio je hice koji su promenili svet — a već sutradan, novine u gradu su objavile svoja „vanredna izdanja“, donoseći vest o atentatu na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju.
Na naslovnim stranama tri tadašnja lista – „Vakat“, „Hrvatska zajednica“ i „Istina“ – ogledala se ne samo novinarska hitrina i dramatičnost trenutka, već i duboke političke i nacionalne podele tadašnje Bosne i Hercegovine koje se očigledno nisu promenile ni do današnjeg dana.

arhiva autora

„Vakat“: "Fanatizovani srpski zločinci"

Muslimanski list Vakat izašao je sa naslovom: „Atentat na prijestolonasljednika“, uz patetičan i potresen ton. U tekstu se govori o „strašnom zločinu“ i „dvjema fanatizovanim srpskim dušama“ koje su, kako list piše, „zauvijek osramotile narod“. U članku preovlađuje žaljenje zbog ubistva, uz izrazitu lojalnost carstvu i saučešće „carici Sofiji i svima u Beču“. List je tada pozvao građane na smirenost i odanost monarhiji, što pokazuje koliko su tadašnji bošnjački krugovi bili politički vezani za Austro-Ugarsku.

arhiva autora

„Hrvatska zajednica“: „Nečuveni zločin“ i žal za „milim posjetnicima“

Hrvatski list Hrvatska zajednica objavio je naslov: „Nečuveni zločin — umorstvo naših visokih, milih posjetnika“. Tekst je pisan uz dubok ton žalosti i odanosti caru, naglašavajući da je narod „s radošću dočekao visoke goste“, ali da je „strašna ruka zločinca“ prekinula svečani trenutak. Retorika lista odiše monarhističkim patosom i vernošću Beču, ali i pokušajem da se atentat predstavi kao delo „izopačenih pojedinaca“, bez šire političke pozadine.

arhiva autora

„Istina“: Srpski list u šoku i neverici

U Istini, organu Srpske narodne stranke, objavljeno je vanredno izdanje s naslovom: „Prestonasljednik Franjo Ferdinand i Vojvotkinja Sofija poginuli“. Za razliku od druga dva lista, ton ovog teksta je više introspektivan i očajan, prožet tugom, ali i strahom od posledica koje će srpski narod osetiti. „Памет стаје, срце се камени, суза се леди у оку“, piše uredništvo, pokušavajući da izrazi nevericu da je neko „од људи могао подићи руку на госта“.
U nastavku se ipak naglašava da je „српски народ ове наше отаџбине огорчен до крајности“, što pokazuje svest o mogućim odmazdama i želju da se jasno ogradi od atentata.

Tri pogleda, jedna drama

Naslovne strane ova tri lista najbolje pokazuju koliko je Sarajevo uoči Prvog svetskog rata bilo raznoliko, podeljeno i napeto. Muslimanski Vakat i hrvatska Zajednica reagovali su u duhu lojalnosti carstvu i napadima na Srbe, dok je srpska Istina pokušavala da, između tuge i straha, sačuva dostojanstvo naroda kojem su se već sutradan počele pisati teške optužbe. Ovi požuteli primerci sarajevske štampe danas su dragoceni istorijski dokumenti — svedočanstvo o vremenu kada je vest s naslovne strane bila više od informacije: bila je odraz identiteta, političkog stava i sudbine jednog naroda na pragu svetskog rata.

Ostavite komentar