Kako su SRBI NESTALI iz Skadra: U crkvi nema NI VENČANJA, NI KRŠTENJA - sveštenik SAMO ide na SAHRANE

Dugogodišnja asimilacija i migracije skoro da su zatvorile vrata crkve Svete trojice u Vraki, selu nadomak Skadra, u kome je nekada živelo 80 odsto srpskog stanovništva. Ona su danas otvorena samo u vreme velikih praznika, ali je i tada posećuje mali broj vernika.

- Od tada, od kada sam sveštenik, nisam imao nijedno venčanje, nijedno krštenje. Samo sahrane na koje je trebalo da idem, drugo ne. Zato što nemamo koga da venčamo niti koga da krštavamo, jer nemamo vernika - kaže starešina ove crkve Ivan Popović.

Srpske i crnogorske porodice u Skadru i okolini, koje su u vreme gvozdene palice Envera Hodže delile sudbinu ostalog albanskog stanovništva, danas se mogu prebrojati na prste.

- Mi smo u to vreme živeli kao i svi Albanci, imali smo sva prava kao Albanci. Mogu da kažem da smo svi iz Vrake bili sa fakultetom. Nije nam branjeno da idemo da završimo fakultete - priseća se Srpkinja iz Skadra Milojka Brajović.

Iako je imao prilike da ode, načelnik Hirurgije u skadarskoj Univerzitetskoj bolnici dr Gzim Galići, koji potiče iz porodice intelektualaca, veoma cenjene u Skadru, iz poštovanja prema zemlji u kojoj je rođen i gde se školovao, odlučio je da ostane.

- Ja sam rođen ovde i da vam kažem, ja sam Albanac, to je argument, a zna se, i ja isto kažem, da sam poreklom iz Crne Gore i nije bilo nikakvih problema zbog toga godinama, jer ovde ima mnogo ljudi koji su dolazili iz Crne Gore kad su bili ratovi - Prvi svetski rat, Drugi svetski rat - ističe Galići.

Srba, ali i Crnogoraca u Albaniji sve je manje, kažu i u Udruženju "Sveti Jovan Vladimir". Predsednik društva, ujedno i prosvetni radnik Zoran Ajković, napominje da dece u školskim klupama nema, i ako ih i ima, da su iz mešovitih brakova.

- Velika je greška bila što su ovi naši Srbi i Crnogorci pobegli, odselili se za Crnu Goru 1991. godine kada su se granice otvorile. Tada nas je bilo znatno više, bilo je po našim procenama 2.000 do 2.500 Srba. Međutim, posle drugog talasa egzodusa, koji se desio 1997. godine, sve nas je manje - priča Ajković.

Zvaničnih podataka o broju Srba koji žive u Skadru nema, a on bi trebalo da bude utvrđen na predstojećem popisu, koji ja zakazan za 18. septembar.

Ostavite komentar