MAJKA BACILA ĆERKU (3) U SAVU, PA SAMO OVOLIKO OSUĐENA! Reči sudije odzvnjaju, a detalji zločina lede krv u žilama

Županijski sud u Zagrebu danas je objavio nepravosnažnu presudu majci koja je u januaru prošle godine ubila svoju ćerku bacajući je u reku Savu. U svom obrazloženju, sudija je posebno istakla težinu zločina, rekavši da je optužena ubila dete koje joj je verovalo kao majci.

Okrivljena nije dovedena na objavu presude, a novinari su prvobitno upozoreni da ne objavljuju informacije o njoj. Sud ju je proglasio krivom i osudio na 15 godina zatvora, uz obavezno psihijatrijsko lečenje, a biće pod pojačanim nadzorom i nakon puštanja iz zatvora. Odlukom suda joj je produžen i pritvor.

Priznanje zločina i okolnosti

Obrazlažući presudu, sudija je navela da je majka priznala ubistvo ćerke. Opisala je kako je vozila do korita Save, ušla u reku sa detetom i ispustila ga. Takođe je utvrđeno da dete ima smetnje u razvoju, iako nije imala zvaničnu dijagnozu.

Tokom postupka proveravano je i da li je optužena bila uračunljiva u vreme zločina, odnosno da li je razumela značenje svojih radnji. Psihijatrijski veštaci su zaključili da je smanjene uračunljivosti zbog teške depresivne reakcije povezane sa bolešću deteta i neuspešnim lečenjem, ali je sudija naglasio da ona ipak razume šta radi, odnosno da ubija svoje dete.

Ključni trenutak u njenom mentalnom slomu bila je poseta igraonici gde devojčica, prema navodima, nije odgovarala na majčine pozive. Tokom postupka svedočili su njen suprug, sestra, roditelji i ljudi iz igraonice, a analizirani su i snimci sa nadzornih kamera.

Psihičko stanje i put do tragedije

Sud je utvrdio da je okrivljena imala trudnoću visokog rizika i da je, kada je dete imalo 18 meseci, primetila kašnjenja u razvoju. Dala je otkaz i posvetila se brizi o ćerki, vodila je u razne programe i pokušavala da joj pomogne, ali prema zaključku suda, stanje se vremenom pogoršavalo, a ona se sve više povlačila u sebe. Postala je anksiozna, izuzetno negativna, uverena da nije dobra majka, zanemarila je sebe, ali je istovremeno stalno tražila savet. Iako su lekari prethodno sugerisali da joj je potrebna psihijatrijska pomoć, ona nije ništa preduzela, a situacija se završila njenim samoubistvom.

Porodica je pokušala da je kontaktira, a čak joj je zakazan i pregled kod psihijatra dan nakon ubistva. Nekoliko dana ranije, rekla je sestri da joj odvede sina jer više nije mogla da se brine o njemu. Na dan zločina, bila je u Centru za socijalni rad tražeći pomoć i pitajući da li dete ima autizam. Nakon toga, otišla je u igraonicu, gde je ostala do 15 časova. Radnici su je opisali kao očajnu, a snimci su pokazali da stalno prati dete. U 15:14 otišla je do Save i tamo ostavila dete, a zatim u 16:11 pozvala policiju i rekla da je ubila dete.

Presuda i obrazloženje kazne

Sud je kao otežavajuće okolnosti naveo činjenicu da je ubila dete sa posebnim potrebama, kao i njenu "strašnu prisebnost" nakon zločina, uključujući i pozivanje policije. Takođe je uzeto u obzir da je time lišila sina normalnog odgoja sa majkom i sestrom.

Priznanje i nedostatak ranijih osuđivanja smatrani su olakšavajućim okolnostima, kao i, kako je navedeno, "neverovatan bol" sa kojim će optužena morati da živi zbog onoga što je učinila sopstvenom detetu. Iako joj je mentalna sposobnost značajno smanjena, to nije dovelo do dodatnog smanjenja kazne. Zakon predviđa kaznu od 10 do 40 godina zatvora, a sud je zaključio da je 15 godina odgovarajuća kazna.

Shutterstock

Sud joj je izrekao meru obaveznog psihijatrijskog lečenja kako bi se sprečilo da ponovo zapadne u mentalne poremećaje i ponovi krivično delo.

Društveni kontekst tragedije

Na kraju obrazloženja, sudija se osvrnula i na širi društveni kontekst tragedije. Rekla je da je slučaj duboko potresao zajednicu i pokrenuo pitanje da li je neko ko je imao kontakt sa majkom mogao da učini više. Takođe je rekla da su mnogi roditelji dece sa invaliditetom usamljeni u današnjem društvu i da ova tragedija mora biti obaveza sistema da učini sve što je moguće kako bi pomoć bila dostupna svima, kako se ovako nešto ne bi ponovilo.

- Konačno, ova tragedija je duboko potresla našu i širu zajednicu. Brojna pitanja ostaju bez odgovora... Da li su svi koji su bili u kontaktu sa optuženom učinili sve što su mogli, i da li su se mogli prepoznati znaci ozbiljnog psihičkog stanja u kojem se nalazila neposredno pre zločina i opasnosti istog za nju i njeno dete?

Da li smo mogli sprečiti ovu tragediju? Roditeljstvo deteta sa razvojnim smetnjama, posebno mentalnim bolestima, je izazovno, puno emocionalnog angažovanja isprepletenog ljubavlju, željom za blagostanjem i isceljenjem, ali i brigom, strahom i anksioznošću za budućnost deteta.

U današnjem brzom životu, opštem nedostatku vremena, ali i empatije i prave podrške i brige za druge, mnogi roditelji dece sa razvojnim problemima i bolestima su usamljeni, bez prave pomoći i podrške zajednice i sistema, noseći se sami sa strahovima i izazovima takvog roditeljstva.

Ova tragedija nije samo tragedija jedne porodice, već i društva u kojem živimo. Ona ukazuje, ali i obavezuje, na neophodnost obezbeđivanja sveobuhvatnog, profesionalnog, koordinisanog i pristupačnog sistema pomoći i podrške deci, kao i roditeljima dece sa smetnjama u razvoju, koji će sprečiti da se ovakva tragedija ikada ponovi - navodi se u obrazloženju sudije.

Bonus video:

Ostavite komentar