podeli vest:
Rusija je, prema rečima Milorada Dodika, jedna od retkih svetskih sila koja "sluša i razume" političku i bezbednosnu situaciju u Bosni i Hercegovini. Posle sastanka sa sekretarom Saveta bezbednosti Rusije Sergejem Šojguom, Dodik je naglasio da Republika Srpska može da računa na podršku Moskve u ključnim pitanjima.
Istovremeno, imenovanje Džona Ginkela za novog otpravnika poslova Ambasade SAD-a u Sarajevu mnogi tumače kao jasnu poruku Vašingtona Federaciji BiH, ali i kao signal o američkom interesu za buduća dešavanja u regionu.
O odnosima velikih sila prema Balkanu, kao i o aktuelnim političkim porukama, razgovarali smo sa Aleksandrom Vranješom, ambasadorom BiH u Srbiji, koji je gostovao u emisiji "Uranak" na televiziji K1.
- Ruska Federacija je veoma zainteresovana za događaje u BiH. Predsednik Dodik je i sam rekao da ga iznenađuje koliko detaljno prate situaciju. Rusija je potpisnica Dejtonskog sporazuma i svakako ima punu osnovu da se interesuje za njegovu implementaciju - naglasio je Vranješ.
On je dodao da Rusija nikada nije preduzimala političke poteze koji bi se mogli okarakterisati kao intervencionizam:
- Ono što smo videli od zapadnih faktora jeste pokušaj promena Dejtonskog sporazuma i konstantni pritisci. Rusija je sve vreme bila uključena u implementaciju sporazuma, ali se povukla dolaskom Kristijana Šmita pre četiri godine, jer je jasno stavila do znanja da on nije legalno izabran. Moskva je slala poruke, ali nije vršila nikakve intervencije. Sada, kada pominju mogućnost otvaranja te teme u Savetu bezbednosti, imaju mnogo osnova za tako nešto.
Ubeđen sam da su Hrvati i Albanci dobili saglasnost da to urade od generalnog sekretara NATO-a, verovatno im je dato neko prećutno odobrenje, tvrdi dr Bjegović
09.09.2025
Politika
Na pitanje da li je Rusija mogla da učini više, Vranješ odgovara:
- Iz srpske perspektive – da. Ali ostaje pitanje da li su naša očekivanja bila realna. Rusija nije zauzela poziciju intervencionizma, već legalan pristup i stav da se teme otvaraju kroz Savet bezbednosti. Posle Dejtonskog sporazuma vojna misija je bila u nadležnosti NATO-a, što je zapadnim silama dalo daleko više mogućnosti za intervenciju u BiH nego što je to imala Rusija, koja nije imala sopstvene snage na terenu. Iz toga proističe i način na koji se Moskva odnosi prema problemima u Bosni i Hercegovini - kazao je.
- Moramo da budemo krajnje realni. Prema Srbima uvek bi moglo više da se pomogne, ali mislim da su očekivanja da se predsednik Putin svako jutro budi sa mišlju kako da tog dana pomogne Srbiji – jednostavno nerealna. Ne možemo očekivati da će u širim, globalnim razgovorima jedan od ključnih zahteva biti Republika Srpska. Svet se trenutno bavi pitanjima mira u Ukrajini i drugim velikim geopolitičkim temama. Mi u tim okvirima nismo glavna tema i ne možemo to ni da očekujemo - naglasio je Vranješ.
Prema rečima Aleksandra Vranješa, Rusija bi u predstojećem periodu mogla da preduzme dva ključna koraka.
- Dve stvari su u fokusu. Prva je pitanje produženja mandata misije Althea, monitoring misije Evropske unije koja deluje u Bosni i Hercegovini. U okviru te misije trenutno se nalazi oko hiljadu vojnika raspoređenih širom BiH, čiji je zadatak procena bezbednosnih rizika na terenu. Ako Ruska Federacija uloži veto na sednici Saveta bezbednosti 31. oktobra, mandat ove misije prestaje da važi i vojnici moraju da napuste BiH. Druga tema odnosi se na moguće otvaranje pitanja OHR-a. Treba naglasiti da to nije klasična institucija, već administrativno telo definisano Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma. Ukoliko ne postoji visoki predstavnik, automatski prestaje da postoji i njegova kancelarija - naveo je Vranješ i objašnjava do kada je Šmit tu.
- On je, mimo Saveta bezbednosti UN, odlukom Saveta za implementaciju mira izabran za visokog predstavnika pre oko četiri godine. Njegov mandat nije vremenski ograničen. Sada se postavlja pitanje ko uopšte može da ga razreši, jer ga Savet bezbednosti nije ni imenovao. Imamo, dakle, pravni haos koji je nastao činjenicom da je neko pokušao da zaobiđe Ujedinjene nacije - objasnio je Vranješ.
- Trenutno smo u najvećoj i najdubljoj političkoj krizi od potpisivanja Dejtonskog sporazuma i završetka rata. Ne bih rekao da će izbiti novi sukobi, ali se, ako se ovakav trend nastavi, ne bih usudio da se kladim ni u opstanak Bosne i Hercegovine u sadašnjem obliku - ocenio je Vranješ.
- Referendum zakazan za 25. oktobar pominjan je i tokom razgovora sa Lavrovom, Šojguom i Ušakovim, a poruke iz Rusije jasno pokazuju da Moskva ima veoma pozitivan stav prema tom referendumu. Tu, po njihovom mišljenju, nema nikakvih problema - kazao je.
Kada je reč o krizi u BiH, koju je, prema rečima Vranješa, izazvao strani faktor, situacija je duboko narušila vladavinu prava.
- Postavio se nekakav čovek, mimo Saveta bezbednosti, koji je sebe stavio iznad Ustava i zakona i počeo da krši prava. Kada se to nazove pravim imenom, pozivaju se na bonska ovlašćenja, koja se mogu tumačiti na različite načine. Evropska unija je 2019. godine jasno rekla da ta ovlašćenja nisu spojiva sa budućnošću BiH u EU i da ih treba zaustaviti, a onda 2021. aplaudiraju Kristijanu Šmitu, koji je srušio Ustav Federacije BiH kada je izostavio bošnjačkog potpredsednika iz izbora premijera gospodina Nikšića. Zaustavio je Ustav na 24 sata, da bi izbegao potpredsednika iz SDA, i tako formirao vladu Federacije, a zatim ponovo vratio isti taj ustav - naglasio je Vranješ.
On je dodao da Šmit sada "udara" i na Ustav Republike Srpske, u kojem je jasno propisano kako se završava mandat predsednika – ostavkom ili opozivom.
- Pravna sigurnost je ozbiljno narušena. To dovodi do situacije u kojoj više nemate ustavnu garanciju koja bi osigurala stabilnost zajednice, kako je predviđeno Dejtonom. Takav scenario može dovesti do disolucije, ne agresivnim sredstvima, već činjenicom koju bi neko u jednom trenutku samo konstatovao na nekom drugom nivou - upozorio je Vranješ.
BONUS VIDEO:
Ostavite komentar