BOSNA I HERCEGOVINA PRED KLJUČNOM ODLUKOM: Stručnjaci u "URANKU" između očuvanja Dejtona i mirnog razlaza

Bosna i Hercegovina nalazi se na političkoj prekretnici. Decenijama nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, koji je zaustavio rat, pitanje budućnosti ove zemlje i dalje ostaje otvoreno. NATO, sa poslednjeg samita u Dejtonu, poziva sva tri konstitutivna naroda na politički dijalog – ali uz striktno poštovanje postojećeg Ustava.

Postavlja se pitanje: Da li Bosna i Hercegovina može da opstane u sadašnjem obliku? Da li je rešenje u izvornom Dejtonu, njegovoj "reviziji", ili u mirnom dogovoru o razlazu tri naroda?

O tim ključnim temama u  emisiji "Uranak" na televiziji K1, govorili su Vladislav Jovanović bivši diplomata i mistar spoljnih poslova SRJ, i Nikola Šainović, bivšim premijerom Srbije i predsednik Vlade SRJ. 

Nikola Šainović govorio je o geopolitičkom kontekstu raspada Jugoslavije i događajima koji su prethodili ratu u Bosni i Hercegovini, posebno ističući ulogu Zapada i sudbinu Lisabonskog sporazuma.

- Želja koja se prenosi na Bosnu je toliko velika i dugo je trajala, ali je mogla da se ostvari tek kada je Zapad učestvovao u raspadu Jugoslavije i u organizaciji referenduma. Na tim referendumima, oni glasaju u odnosu 2:1 – dva naroda protiv trećeg. Svi smo se tada bojali rata u Bosni, kao što i danas strahujemo. Sve tri strane su se plašile sukoba i potpisale su Lisabonski sporazum o miru u Bosni. Taj sporazum je predviđao da tri subjekta zajednički učestvuju u konstituisanju Bosne. Potpisali su ga Alija Izetbegović, Radovan Karadžić i Krešimir Zubak. Kada se Alija vratio, pozvao ga je američki ambasador u Beogradu, Voren Cimerman, i pitao ga: 'Zašto si to potpisao? Zašto da uzmeš deo Bosne kad možeš dobiti celu?' Nakon toga, Alija je povukao svoj potpis - rekao je Šainović.

K1 televizija

Nikola Šainović osvrnuo se i na stanje Dejtonskog sporazuma danas, upozoravajući na posledice njegovog narušavanja:

- Dejtonska tekovina je kasnije počela da se kruni. Srpski faktor je opstao samo zato da se ne bi stvorila još jedna islamska država, ali bez stvarnih ovlašćenja. Najnoviji pokušaj je da se Republici Srpskoj, trideset godina nakon Dejtona, oduzme imovina. To se zove kreativno tumačenje. Amerikanci su krajem 20. veka smislili jedno oružje – lažni sporazum. Oni vam daju sporazum, vi ga prihvatite, a onda ga oni, koji su vam ga dali, tumače kako im odgovara. Dejtonski sporazum nisu pisali Milošević ili Srbi – Milošević je samo stao iza njega. Ako se Bošnjaci ljute na njegovu strukturu, treba da pitaju Amerikance, a ne nas. Ono što je važno jeste da je Bosna i Hercegovina komplikovana zajednica, ali mora strpljivo da funkcioniše. U suprotnom, vraćamo se nazad u sukobe – a to nikome ne može doneti ništa dobro - objasnio je on.

Vladislav Jovanović rekao je kako se srpska pozicija vidi u kontekstu Bosne i Hercegovine, osvrćući se na širu geopolitičku sliku Balkana:

- Srpsku situaciju posmatraju sa zadrškom, sa jakom sumnjom, upravo zato što je Srbija takva kakva jeste – sa svim svojim problemima – i doživljava se kao prepreka za konačno rešenje tog balkanskog 'džepa' koji još nije integrisan u evropske tokove. Zbog toga se Srbiji nameću dodatni tereti, kako bi se njena pozicija dodatno oslabila i učinila što mekšom za ono što će se od nje tražiti. Sistematski je stvarana situacija na Kosovu i Metohiji – od neprincipijelnog priznavanja naše teritorije do stalnog osporavanja Republike Srpske, preko visokih predstavnika koji su, od samog stupanja Dejtonskog sporazuma na snagu, postepeno lišavali Republiku Srpsku nadležnosti, bez ikakvog pitanja da li se ona s tim slaže. Cilj je bio da se Dejtonski sporazum tiho obesmisli i da se ukine ravnopravna osnova za zajednički život tri naroda - objasnio je Jovanović.

K1 televizija

Vladislav Jovanović govorio je i o tome kako se vidi položaj Republike Srpske unutar Bosne i Hercegovine, osvrćući se na problematične aspekte dejtonske strukture i ulogu međunarodnih aktera:

- Najveći problem za Republiku Srpsku u Dejtonu bio je to što je bila negativno posmatrana, uz primenu grubih metoda rešavanja političkih pitanja. Zbog toga se danas posebno apostrofira dijalog i potreba da se svi problemi rešavaju unutar okvira potpisanih strana Dejtonskog sporazuma. U tom smislu približavamo se onome što je rekao Milorad Dodik – da svi u Bosni i Hercegovini predstavljaju jednu porodicu, da žive unutar iste države i da se sve može rešavati na civilizovan, miran način, korak po
korak, u skladu sa slovom Dejtonskog sporazuma. Bošnjačka strana, uz podršku Francuske, Nemačke i drugih zapadnih zemalja, teži da što pre vidi BiH kao militarizovanu državu – jer bi se tako ubrzao put ka članstvu u NATO. Međutim, to ne odgovara celokupnoj Bosni, a posebno ne Republici Srpskoj, koja podržava evropske integracije, ali nije za ulazak u NATO. Umesto toga, prednost treba dati dogovoru – Amerika je, ipak, jasno naglasila da se rešenja moraju tražiti za zajedničkim stolom, kroz otvoren dijalog o svim ključnim pitanjima - objasnio je Jovanović.

BONUS VIDEO: 

Ostavite komentar