ZORANA MIHAJLOVIĆ U "URANKU" OTKRILA ZAŠTO SE OSEĆA NELAGODNOST U DRUŠTVU "Sve to gledamo već šest meseci..."

Nakon što su tražili raspisivanje vanrednih izbora, studenti koji učestvuju u blokadama fakulteta najavili su i formiranje sopstvene izborne liste.

Ova najava otvorila je brojna pitanja – da li su izbori zaista jedini izlaz iz trenutne društvene krize, na koji način će studenti birati svoje kandidate i koja će se imena naći na toj listi?

Da li studenti, kao "blokaderi", smeju da se politički angažuju u akademskom prostoru, i gde je granica između aktivizma i politizacije?

O ovim temama u emisiji "Uranak" na televiziji K1 govorili su Zorana Mihajlović i Dragoslav Bokan, analizirajući motive i potencijalne posledice studentskog političkog angažmana.

- Nisam iznenađena što se traže izbori. Promena vlasti se priželjkivala sve vreme, ali je energija oslabila, a pokušaj promene na ulici nije uspeo. Taj 15. mart bio je trenutak kada se očekivala promena vlasti naulici, a kako se to nije dogodilo, morao se pronaći drugi način da studenti izađu iz svega onoga što su 'skuvali' u prethodnih šest meseci. Studenti su, zapravo, samo eksponenti svojih profesora ili grupa koje su ih organizovale. Vlast je ta koja odlučuje da li će biti vanrednih parlamentarnih izbora ili ne. Država sada ima novu vladu koja obavlja svoj posao. Mi, kao društvo, moramo da se podignemo kako bismo mogli, makar koliko-toliko, normalno da funkcionišemo - izjavila je bivša ministarka energetike.

Haos jeste prisutan unutar njihovih organizacija i plenuma, ali mislim da je sve to ipak organizovano. Ne mogu da ih nazovem studentima – to su ljudi koji predstavljaju neku novu političku opciju koja se pojavljuje. U toj strukturi imamo blokadere, ali i profesore, kao i druge organizacije koje sve vreme stoje iza svega – pripremaju, organizuju i realizuju celu akciju. Uz njih je uvek opozicija, bez obzira na to koliko se formalno ograđivali. To nije nikakvo iznenađenje. Pravo pitanje je kako ćemo mi, kao društvo, uspeti da se vratimo u stanje normalnosti - kazala je Mihajlović i dodala:

- Mislim da je vreme da se fakulteti otvore i da svi profesori koji su uneli politiku u akademski prostor treba da se povuku. Fakulteti nisu mesto za političko delovanje. Moraju se preduzeti konkretni koraci – zakon mora da važi jednako za sve. Došlo je vreme da se stvari postave na svoje mesto. Što se tiče razgovora između predsednika Vlade i rektora, mislim da će ti pregovori još potrajati. Za mene su to pokušaji dobijanja na vremenu, kako bi se nastavili pritisci. Sve to gledamo već šest meseci, a atmosfera u društvu nije dobra. Čak i u porodici osećamo nelagodnost jer vidimo da zakon nije jednako primenljiv na sve.

K1 televizija

- Institucije i Vlada moraju da preuzmu odgovornost i urade svoj posao - poručila je. Rektor je osoba koja očigledno želi da bude politički aktivna i koja je, zajedno sa svojim rektorskim kolegijumom, omogućila uslove da se sve ovo dogodi. Platforma koju su poslali Vladi Republike Srbije je, po mom mišljenju, sramna. Često se čuje kako ‘ne mogu ništa da urade’, ali istina je da ne rade ništa – jer im, navodno, studenti ne dozvoljavaju. Mogao je, barem, da podnese ostavku. Ipak, svi su oni i dalje tu – ista ekipa koja sada zagovara izbore. Mnogo smo ih precenili i dali im veći značaj nego što zaista imaju. Prava tema kojom bi trebalo da se bavimo i zbog koje bi trebalo da budemo zabrinuti jeste to što, možda, neće biti očekivanih povećanja plata i penzija – a ne zahtevi za njihove vanredne izbore - objašnjava sagovornica.

Ona je rekla da se iskreno nada da će se predsednik Srbije uskoro sresti sa Trampom:

- Imamo važne strateške sporazume sa Amerikom. Rusija nam je veoma važna, a bilateralni sastanak koji će se održati za dva dana izuzetno je značajan, posebno kada je reč o gasu i NIS-u. Sve to je od ključnog značaja za Srbiju, bez obzira na pritiske koje predsednik trpi od EU - kazala je Mihajlović.

K1 televizija

Dragoslav Bokan u emisiji "Uranak" ocenio je da iza studentskih protesta ne stoje spontane inicijative, već, kako kaže, politički ciljevi i propagandna strategija.

- Sve je to propaganda i marketing. Iza ovih pobuna stajala su dva osnovna cilja. Prvi je bio pokušaj da se obori vlast u Srbiji, i da sve izgleda kao spontani građanski bunt – ali nisu uspeli, i to je završeno. Sve se završilo 16. marta. Pokazalo se da se vlast nije razbežala, da nisu uspeli da priđu kroz Pionirski park i eventualno preduzmu nešto drugo. Zauzimanje prostora ispred Predsedništva bilo je ono što ih je zaustavilo. Mrze te "ćacije", kako su ih nazvali, zato što su im srušili plan - rekao je Dragoslav Bokan.

Dodaje da je drugi, podmukliji cilj, ipak delimično ostvaren: „Ono u čemu su uspeli jeste stvaranje haosa, nereda i dubokih, nezaceljivih rana – unutar porodica, škola, pa i među pripadnicima iste generacije. U tom smislu, bojim se da Srbija možda nikada neće moći u potpunosti da se oporavi.“ - rekao je i dodao:

- Udar je došao iznutra – preko porodice, pa sve do crkve i temelja sistema vrednosti - kazao je Bokan.

Na pitanje ko konkretno predstavlja studentsku organizaciju koja traži hitno raspisivanje izbora, Dragoslav Bokan odgovara:

- Postoje ti takozvani imaginarni plenumi, ali niko od njih se zaista ne postavlja kao vođa niti preuzima odgovornost. To i jeste suština - ne žele da se identifikuju, jer tada snose i posledice za svoje postupke - kazao je.

BONUS VIDEO: 

Ostavite komentar